Znam kako ti je. Ne znam da li zbog meteoroloških prilika, naglih promena vremena, silnih kiša ili vode koja je udarala i u čvrstom stanju, tek ovo leto mi je lupilo šamarčinu pre nego što se kalendarski pozicioniralo.
Umesto da sam pre svega ovoga primetila fluo izloge sa zavesa - suknjama, neonsku sintetiku koja pokriva minimalne površine kože mojih sugrađanki, pirsinge jezika koji oblizuju kornete i tetovaže u heklanim čizmicama, dala sam se ovom letu iznutra, sekundarnim čulima, takozvanim instinktima.
Počinjem da verujem da imam neke čudne moći, nadarenost koja parališe, pojačanu intuiciju. Komuniciramo leto i ja, a da se ne vidimo.
Sanjam ga kako šalje mesec da me čuva noću ako se pogubim u nekom od novih raspad klubova, na zezanju koje počinje naivno, a završava se ludošću i hrabrošću, onda kada sunce preuzme smenu.
Pošalje me na kupanje, pa nazad u krevet da se utoplim, oporavim. Ne zna on da ja leti spavam tek koliko treba. Sigurno zna, ali nismo još stigli da o tome razgovaramo.
Ali sigurno to vidi, leti je koža prirodno hidrirana, preplanula i osetljiva, a moja je posebno mekana.... Zato često ćutimo.... Čekam ga da dođe...Leto kad se ne javi, ja se ne naljutim...
Nekako, znam da radi ili me se plaši, doći će opet po mene kad se opusti...
Volim da slušam leto.
Leto zvuči kao onaj trenutak između sna i jave na plaži, kad u pozadini talasa čuješ decu kako se igraju i smeju. Nisam još stigla do plaže ovog leta, ali sam osetila kako miriše. Jutro kao onaj prvi svež znoj koji ti oblije telo, ona lična tečnost, tvoj parfem, jedinstven i iskren, koji se najlepše proizvodi na grudima i ledjima....
Volim leto.
I gde sad iz ovog osecaja, koji ljulja i muči, kao divota golicanja u detinjstvu? Želiš da te golica što jače, da se smeješ dok imaš vazduha u plućima, dok vrišteći od smeha počinješ da moliš golicača da prestane i pokušavaš da se odmoriš u sekundicama do sledećeg prijatnog napada mučenja...Eto, to mi radi ovo leto.
Pobeći ću od svega na more.
Zovu me i na planinu. Kumovi kažu dodji na ostrvo! Hoću sve i neću ništa. Ja se samo vidim sa ovim letom, kako me drži za ruku i vozi negde, a ne vidim kraj. Ne znam gde stižemo ovo leto i ja, samo znam da bih pre sa njim danima u kolima sa...
Okupaš me ovde, okupaš me tamo, vratiš me u krevet i tako dok se opet ne probudim iz sna...
Eto, ja idem sa njih dve malo da zaboravim ovo ludo leto, dok me opet ne prevari i uzme pod svoje....
Ko zna šta će biti, javljam vam se, igrom slučaja, sa prefensi plaže da vam kažem da li potpuni hedonizam može da popuni šupljinu koju za sobom ostavlja varljivo leto 2013.