...ne očekujte od mene da budem Keri Bredšo (Carrie Bradshaw), zbog toga:
1. što vam neću pisati o muškarcima, drugaricama, seksu i smislu života, mada možda tu i tamo smisao života nadje svoje mesto,
2. što bi mi Manolo Blanik cipele, da ih kojim slučajem posedujem, čamile u ormanu jer ne izlazim na mesta gde bi one bile prikladne,
3. što život na Crvenom krstu ni u najludjim snovima ne može da se poredi sa životom na Menhetnu
4. i last, but not least, što ću u ovoj rubrici pokušati da vam prenesem svoje utiske u vezi svega u mom životu što ima veze sa muzikom: od domaće i strane muzičke scene, novih i starih fenomena, do prevrtanja stomaka na splavarske bendove koji actually izdaju ploče, a smirivanja istog na mile zvuke npr. Nore Džouns, koja ih za moj ukus ne izdaje dovoljno često...
Većina vas zna da sam u drugoj polovini 90-tih bila deo dua K2, i da smo Aleksandra i ja u jednom trenutku prestale da se bavimo izdavanjem ploča u Srbiji. Razlozi su mnogi i vrlo opširni, tako da ih neću navoditi, ali želim da vam kažem da sve što budem pisala sigurno neće biti proizvod ikakve ’’estradne pakosti’’ jer mene na ’’estradi’’ nema, na moje opšte zadovoljstvo.
Ovaj posao poverio mi je moj omiljeni bivši ulični reporter jedne popularne radio stanice sa silnih demonstracija iz druge polovine 90-tih, tako da ako poželite da me ispljujete, he’s your man ([email protected]).
E, taj moj simpatični urednik-šef na Mondu mi je dao do znanja da bi voleo da moja rubrika bude ispunjena raznim pozitivnim muzičkim tonovima, sa čime se ja načelno slažem.
Ali....takodje znam da će s vremena na vreme u mom ćošetu dolaziti do izbacivanja raznih muzičkih frustracija koje su se nagomilavale u meni poslednjih godina, drugim rečima do argumentovanog kasapljenja odredjenih muzičkih pravaca, izvodjača i fenomena za koje mislim da su zaslužni za opšte s.... koje nas je zadesilo... A i budimo iskreni, niko naročito ne voli da čita dosadne, neutralne rubrike, tako da....šefe, sorry!
I dok smišljam šta bih vam još rekla za ovaj prvi put, moja bivša lutalica Milica mi liže stopalo, dajući mi do znanja da je baš briga za moj debi-tekst, i da je vreme da nas vidi taj divni prvi sneg...
Prema tome, do sledećeg ćošeta, I’m off!!!!!
Kristina Kovač