Nikola Lončar je gotovo ostao bez teksta posle nove briljantne igre "orlova". A sad napad na Francuze. Zašto je važno što je Saša Đorđević takav kakav jeste. Šta je bio jedan od ključnih momenata Mundobasketa? Pročitajte novu kolumnu!
Da mi je neko tokom dugih priprema srpske reprezentacije, raznoraznih otkaza, povreda, pa i nekih neprijatnih događaja, rekao da ćemo igrati polufinale na Svetskom prvenstvu u Španiji, odgovorio bih mu: "No way".
Ali, ovi momci, predvođeni Saletom Đorđevićem, smeju se, imaju sjajnu atmosferu, ambijent, ujedinjeni su i pokazali su da znaju. Sada su apetiti porasli i normalno je da je tako.
Odakle da krenem? Ne znam više ni šta da pišem!
Hajde da krenem od kraja mog prethodnog teksta kada sam za Brazil rekao da je favorit. Ne, nemam potrebu da se pravdam, niti bilo šta slično. Ja jesam mislio da je Brazil favorit, jer pogled na njihov sastav govori da imaju nekoliko top igrača koji igraju u najjačoj ligi na svetu, koji, dakle, igraju najjaču košarku, a sa druge strane je bio srpski tim koji nema igrače u NBA ligi. Brazilci su u borbi za plasman u četvrtfinale bili ubedljivi protiv Argentine, dobili su 20 razlike i kako je odmicao turnir bili su na višem nivou. Opet, rekao sam da možemo da igramo protiv njih.
Pa, i neka sam pogrešio! Apsolutno mi nije žao! Pa, dobili smo ih 30 razlike!!!
Kako smo dobili Brazilce tako ubedljivo, tako ubedljivom igrom?
Pre svega, glavom! Koristili smo glavu prilikom svake tranzicije, u kontrama, nije bilo "glupih" faulova, dok nismo bili u bonusu jasno smo znali šta treba raditi kada su Spliter ili Varežao bili blizu našeg koša. Kao što am rekao u najavi utakmice - mi smo bili u prednosti, jer smo u onom prvom meču u grupi znali gde smo grešili, kako smo dopušali lake poene, koga nismo zatvarali... Sada je sve to ispravljeno.
Jedina "minus faza" u našoj igri bila je krajem druge četvtine, kada su Brazilci napravili seriju 9-0, ali je Teo (jao, sa kakvom mirnoćom igra taj dečko!) trojkama, zadržao naše opcije za pobedom. Potpuno smo eliminisali Markinjosa koji nam je dao šest trojki u onom meču u grupi, Marselinjo je odigrao dobro prvo poluvreme, imao je sedam asistencija, ali Barbosa je imao nula poena u prvom poluvremenu. Krenuli su Brazilci agresivno u drugom poluvremenu, nadali su se da ćemo podleći takvoj igri. Sudije nas nisu zaštitile u tom periodu, dopuštale su takvu igru (mislim da nam nisu svirale nijedan faul pet minuta), ali opet smo bili pametni. Nismo ulazili u frku. Onda su došle one tehničke greške...
Gledao sam Saleta u tom trenutku, kako je pokazivao svima da sednu na klupu. Sudije su očekivale neki naš gest ili prigovor da bi im eventualno vratilite tehničke greške, da naprave kompenzaciju, ali opet smo bili pametni.
Da li sam očekivao ovako nešto?
Nisam! Ali, opet... uvek sam verovao u mogućnost i znanje Saše Đorđevića. Pripreme su bile duge, ta grupa igrača koja je ostala posle priprema, nije bila idealna. Bilo je otkaza, povreda... Ali, najiskrenije nisam očekivao polufinale, nisam očekivao ovakve košarkaške časove protiv Grka i Brazilaca!
Ipak, imao sam nadu da može da se uradi nešto više posle mečeva sa Francuskom i Brazilom. Najveća nada ulivena mi je protiv Francuske, kada smo odigrali fenomenalno prvo poluvreme i taj meč nismo dobili zbog sudijske greške, ali ispostavilo se da to i nije bilo loše. ta nada pogrejana je posle one treće četvrtine protiv Brazila. Tu sam već video da možemo da igramo sa svima. Da se ne lažemo - imao sam nadu, ali polufinale mi je izgledalo baš daleko.
Jedan od ključnih detalja za srpsku reprezentaciju bila je ona mala Saletova scena kada je dobio isključujuću u finišu meča protiv Španije u Granadi. Tu je malo podgrejao atmosferu, pokazao igračima da igraju sa malo više karaktera, samopouzdanja i tako smo dostigli ovo što smo dostigli. Ne kažem da je samo to bilo presudno, ali je svakako uticalo na tim. Ta reakcija je bila fenomenalna, pomogla je timu da se još više ujedini. Postali su grupa, ambijent je bio još bolji.
Pa, videli ste i sami kako Sale "overava" (baca "petaka") Raduljici na kraju utakmice, videli ste izraze lica igrača, njihovo pozdravljanje na kraju, bodrenje... Nema nijednog lošeg gesta, uvek se podržavaju i što je važno imaju fenomenalan odnos sa stručnim štabom. Sale je jedan od ključeva uspeha, ali igrači su ti koji na terenu pokazuju šta treba i ispunjavaju sve zamisli. Uopšte, sve oko reprezentacije krasi jedan košarkaški ambijent. Uz njih su Bodiroga, Tomašević... Sve to igračima imponuje.
Pogledajte kako igra Teo, pa ne sećam se da je tako mirno igrao! Bjelica je fenomenalan, pa Bogdan sa onim trojkama, da ne pominjem one moje favorite :))
Uz to, ponašaju se sjajno - nijedan komentar i rsprava sa sudijama, ništa loše, ništa, ništa!
Pitaju me i kakav je Sale bio kao igrač u ovakvim situacijama. Nas dvojica smo dgo bili cimeri. Kad su svi u frci, on je miran. Uvek je bio miran, zračio je tom mirnoćom, to je bila njegova karakteristika. Nikad nije pokazivao nikakvu nervozu. Uvek smo među sobom govorili: "Dobro je, važno je da je on tu".
To što smo razbili Brazil je vest, ali isto tako velika je vest i ono što su Francuzi uradili Špancima. Nisam pažljivo gledao utakmicu, bili smo na nekoj večeri, pa smo gledali onako "s nogu", što bi se reklo. Bacali smo oko ka tv-u, ali smo svi bili u fazonu: "Napraviće Španci onu njihovu čuvenu seriju i odlepiće se". Ali, vidiš, nisu!
Dovoljno je da vidiš rezultat. U oči upada onih 52 poena Španije. Ej, samo 52 poena! Svakome se desi loš dan, ali se Špancima desio baš kad ne treba. To, naravno, ne umanjuje kvalitet Španije, ali ni uspeh, podvig Francuza, njihovu dobru igru. Moram da vam priznam da sam se stvarno iznenadio. Poznat je taj rivalitet Španije i Francuske u sportu i zato sam još više iznenađen.
Francuzi su pokvarili željeni scenario (finale SAD - Španija), ali tako nešto se dešava. I dobro je što se dešava.
Ponela nas je malo euforija posle trijumfa nad Brazilom i treba uživati u trenutku, treba se malo radovati. Ali, već od sada kreće priprema za Francusku.
Očekivanja i prognoze?
Sad svi letimo! Pišem kao navijač, gledalac, a ne neko ko je deo reprezentacije i stručnog štaba. Sad svi mi hoćemo više, očekujemo finale. Nikada do sada nismo zacrtavali krajnji cilj, ali zašto sada ne iskoristiti priliku na najbolji način kad nam se već pruža. Apetiti su nam porasli i to je normalno.
Evo, zovu me razni za karte. Verujem da će ih biti za polufinale, jer će Španci, verovatno, vratiti karte. Očekivali su nešto drugo.
Što se tiče polufinala, isto važi ono kao za Brazil. Igrali smo već u grupi, znamo gde smo grešili, kako smo izgubili, a znamo i kako smo igrali i kako smo pobedili ove dve utakmice. Zato moramo da budemo optimisti.
Ono što je važno, ono što srpski igrači moraju da imaju u glavi je sledeće: verovatno su očekivali Španiju i sad se misli da će biti lakše protiv Francuza. Ali, treba zadržati ozbiljnost, respektovati protivnika, kao što su poštovali Grke i Brazilce. Iz toga polazi sve.
Vidim ja da ću pisati još za MONDO :)
Pozdravlja vas Nikola Lončar.