Ako će neko da kaže da smo verovali, onda verovatno ne govori istinu. Pravi izraz bi, verovatno, bio, SVI SMO SE NADALI.
Kako god bilo, naša reprezentacija je među prve četiri na svetu i sa velikim samopouzdanjem grabi ka medalji. I dok roditelji čupaju kosu, zbog skupih reketa i opreme koju su kupili, klinci izlaze napolje i bacaju na zarđali koš. Uz šut, uzvikuju ime jednog od igrača, kao što je moja generacija uzvikivala ime sadašnjeg selektora. Ili je sve ovo samo slika u koju želim da verujem.
Heroja nema. Svi su oni heroji. Svi su oni veliki. Prvi selektor, koji je na svom prvom nastupu napravio uspeh u koji niko osim njih samih nije verovao. Igrači su igrali timski i upravo u toj igri isplivao je njihov neosporni kvalitet. Dobro ste vi rekli. Ovaj Đorđević nema blage veze. Sa Brazilom bilo izjednačeno...
Al na početku utakmice!!!
Idemoooo
Pod utiskom teksta koji je hrvatski novinar napisao, u kojem hvali bezobrazluk i snagu balkanskog mentaliteta, u isto vreme kritikujući svoju reprezentaciju, osećam se nekako sasvim zadovoljno. Nikako zbog neuspeha njihovog tima, već zbog njihovog žaljenja što nisu na našem mestu. Ovog Raduljicu da ubaciš u svlačionicu Brazila, izašao bi sa džakom kafe i perikom od ovog kovrdžavog...
Većina nas je na kraju utakmice sa Brazilom pomislila kako će naši igrati sa favorizovanim domaćinima. Isto veče je donelo još jedno iznenađenje.
Francuska je uspela da nametne svoj ritam, koji je mora se priznati bio skroz konfuzan i u utakmici na kojoj Špance i nije išlo, dođe do zaslužene pobede. Ruku na srce i navijali smo za Francusku, koja je sigurno je za nas bolji protivnik od Španije. Od svih poražnih timova, Španci su se najmanje smorili što "idu kući". Pa oni su već tamo...
Stariji Gasol ima oči kao da ga stalno muči alergija.
Dok pišem ovaj tekst, Amerikanci razvaljuju Litvance. Finale su, očekivano, rezervisali Amerikanci. Mi se nadamo da će sa druge strane biti naši momci.
Možda bi posle svega bilo i pomalo neskromno tražiti nešto više od ovoga. Za mene je ovaj uspeh ogroman kao i medalja. Ali naši igrači sigurno ne bi došli tu gde su, da ne žele i ne veruju u nešto više. Jedna utakmica nas deli do velikog finala, do medalje.
A kako god odigraju i prođu u naredne dve utakmice, zaslužili su veliki doček. Već sad se zbog njih, svi mi osećamo ponosni što smo Srbi.
