Zbog čega dame u godinama posežu za ovakvom vrstom milf egzibicionizma? Pojma nemam, a i ne zanima me. Kebu mogu da gledam. Oduvek mi je bio simpatičan lik. Vrhunski odrađen violinista na krovu. Čovek je rođeni glumac.
Voleo bih da saznam koliki je Đurin honorar za žiriranje. Čisto onako. Ne liči mi na čoveka koji bi ovako gubio dragoceno vreme.
Inače i mene su zvali u ovaj šou program. Odbio sam. Gde pod starost da se oblačim u žensku odeću, poput nesrećnog osvajača Čipija i pevam (a ne znam) i igram (a ne znam). Plus što mi je potpuno nejasna ideja organizatora da bih ja bilo kome bio zanimljiv u nečemu ovakvom. Sam koncept ovog programa objektivno nije loš.
Žiri bih izbacio na keca. Potpuno su nepotrebni. Uveo bih glasanje publike i sve pare od SMS-a usmerio u humanitarne svrhe. A ima i na šta...
Eto, na primer, sticajem okolnosti saznao sam za organizaciju "BELhospice". Ovaj humanitarni, volonterski centar pomaže u zbrinjavanju pacijenata terminalno obolelih od kancera. Pomažu i obolelima, kojima po prognozi lekara, spasa nema i porodici. Humanitarni koncert "Nada za BELhospice" u Skupštini grada Beograda je bio fantastično iskustvo. Maestralna pijanistkinja Nada Kolundžija je briljirala u impresivno sastavljenom programu, koristeći klavir-igračku i boombox, dok je fantastična umetnica iz SandPRO studija pokazala svoju neverovatnu veštinu slikanja peskom. Ovo je organizacija kojoj treba pomoći na svaki mogući način. I ovim putem vas sve pozivam da je podržite, pa vam preporučujem da odete na internet stranicu i uverite se kakva dobra dela čine ovi ljudi.
* Prethodne kolumne Igora Brakusa možete da pročitate OVDE.
