Ušuškana u ćebe ležim na trosedu i prvi put nakon mnogo godina osetih potpunu bezbrižnost i spokoj.

Nikakve brige me nisu mučile, strepnja da će se nešto loše dogoditi, niko mi nije išao na živce, niti sam ikome išta dugovala. Od tog osećaja sam se još više ukopala u ćebe, kao u vruć pesak na plaži.

Nenaviknuta na toliki spokoj, počeh da razmišljam kako je uopšte došlo do toga da sam se obrela u nekakvom staklenom zvonu, punom cveća. Vidim, oko mene sve čisto, besprekorno, nekako novo, a opet dobro poznato. Tišina je. Ni telefon nije zazvonio od juče kada me je zvala mama. Mnogo ljudi se promuvalo kroz život i kao razumna cena druženja, ostavljali za sobom svoje kese sa đubretom. I ja sam svoje skladištila svuda oko sebe. Kese pune nasilja, problema, neplaćenih računa, nemanja dovoljno posla, para, strpljenja. Kese pune razočaranja, nemira, nesanica, suza, i onog što je suprotno od mnogo ljubavi koje ti neko pruža.

Prijatelju, prijatelju, m'rš u... Ili kako pritisnuti dugme DELETE

Zamolila sam vlasnike sa najviše kesa da ih iznesu iz mog života. Reakcija je izostala.

Zamolila sam i one sa manje đubreta da učine to isto, rekoše ti si jača, iznesi ih ti, mi nemamo snage. OK, dakle ja sam ta sa najviše snage, pa samim tim mogu da iznesem na svojim leđima čitavu deponiju. Nema problema, jača sam. Priznajem. Ali nisam se takva rodila. To što sam jača od vas i umem da se borim nije nešto što sam naučila na kursu za samoodbranu, to je način na koji sam odlučila da funkcionišem.

To što vi niste, ne znači da aposolutno moram da budem bedem iza koga ćete se sakrivati kada teška đulad krenu ka vama. Nisam sigurna da imam dovoljno snage da se borim i za sebe i za vas. Poslednji put pitam, da li ćete ukloniti svoje kese sa đubretom iz mog života? Od danas postajem ekološka država koja đubre drži tamo gde mu je mesto, reciklira ga i pretvara u bolju energiju. A nemate snage? Umorni ste? Povređeni? Ok. Sada ću raditi 10 minuta jogu, namazaću nokte u boju lavande, upaliću mirišljavu sveću, udahnuću duboko, razmisliti i osmisliti.

I znate šta sam osmislila?

Osmislila sam sjajnu stvar, a to je da mi vise niste potrebni u fazama kada vam je loše. Možemo da se družimo na način na koji meni odgovara.

Ono što više nećemo raditi su razgovori o nemanju dovoljno para, o načinu na koji vas tretira muž/žena, o bolestima koje bi mogle da vas snađu a nisu, o nevaspitanoj deci za čije ste vaspitanje sami odgovorni, o lako je tebi… Ovo poslednje posebno nećemo razmatrati kako je meni lako. Lako mi je jer sam želela tako da mi bude I borila sam se za lakoću kojim plovim kroz život. Neću zbog toga da se osećam loše jer vama nije lako. Biće vam lako onda kada to iskreno sebi poželite.

Kuma nije dugme

O tome kako se vama nije desila velika ljubav, a meni jeste, isto nećemo pričati. Priznajem da sam imala sreće po tom pitanju, a možda je i to nešto što sam jako, jako želela i vizualizovala u trenucima kada je velika ljubav delovala kao nešto što postoji samo u filmovima. I možda mi se zato i desila jer sam u nju beskrajno verovala. A znate da kada u nešto jako verujete, da će vam se to i ostvariti. Pustite me da živim svoj divan život bez vaših problema.

Nije odlika dobrog prijatelja da bude to što ste vi zamislili, I ne zamerite mi na sopstvenim zdravim odlukama da ne želim vaše odbačene stvari u svojoj blizini. Znam da mi nećete pomoći sa ovim kesama punim đubreta. Ni ne očekujem da ste toliko savesni. Od sada moj život je čista, uredna, proluftirana prostorija puna cveća, dece i mirišljavih sveća. To je mesto gde želim da se probudim svako jutro. Tu sam dobra svojoj deci kojima sam najviše potrebna. Puna energije i nasmejana. Jedno ekskluzivno pravo na žalbe imaju moja deca. Bezuslovno i zauvek.

Da se razumemo, prija mi kada dođete u moj prostor lepo raspoloženi i zadovoljni. Kada vidim da ste napredovali, i da donosite odluke dobre za vas. Srećna sam kada ste i vi srećni, i zauzvrat ću vam tu sreću umnožiti i vratiti nazad. Mislim da je taj dil bolji od moje uloge kvaziterapeuta. Tu sam za vas.

Znate da jesam. Znate i da sam najbolja za štimunge, pevanje u kafanama, da sam neozbiljna i vesela osoba. Iskoristite te moje moje osobine kada želite da vam bude bolje. To je jedino što imam da vam ponudim i mislim da bolju ponudu nećete naći nigde.
--------------------------------

SVE KOLUMNESANDRE TODOROVIĆ

Ušuškana u ćebe ležim na trosedu i prvi put nakon mnogo godina osetih potpunu bezbrižnost i spokoj.

Nikakve brige me nisu mučile, strepnja da će se nešto loše dogoditi, niko mi nije išao na živce, niti sam ikome išta dugovala. Od tog osećaja sam se još više ukopala u ćebe, kao u vruć pesak na plaži.

Nenaviknuta na toliki spokoj, počeh da razmišljam kako je uopšte došlo do toga da sam se obrela u nekakvom staklenom zvonu, punom cveća. Vidim, oko mene sve čisto, besprekorno, nekako novo, a opet dobro poznato. Tišina je. Ni telefon nije zazvonio od juče kada me je zvala mama. Mnogo ljudi se promuvalo kroz život i kao razumna cena druženja, ostavljali za sobom svoje kese sa đubretom. I ja sam svoje skladištila svuda oko sebe. Kese pune nasilja, problema, neplaćenih računa, nemanja dovoljno posla, para, strpljenja. Kese pune razočaranja, nemira, nesanica, suza, i onog što je suprotno od mnogo ljubavi koje ti neko pruža.

Prijatelju, prijatelju, m'rš u... Ili kako pritisnuti dugme DELETE

Zamolila sam vlasnike sa najviše kesa da ih iznesu iz mog života. Reakcija je izostala.

Zamolila sam i one sa manje đubreta da učine to isto, rekoše ti si jača, iznesi ih ti, mi nemamo snage. OK, dakle ja sam ta sa najviše snage, pa samim tim mogu da iznesem na svojim leđima čitavu deponiju. Nema problema, jača sam. Priznajem. Ali nisam se takva rodila. To što sam jača od vas i umem da se borim nije nešto što sam naučila na kursu za samoodbranu, to je način na koji sam odlučila da funkcionišem.

To što vi niste, ne znači da aposolutno moram da budem bedem iza koga ćete se sakrivati kada teška đulad krenu ka vama. Nisam sigurna da imam dovoljno snage da se borim i za sebe i za vas. Poslednji put pitam, da li ćete ukloniti svoje kese sa đubretom iz mog života? Od danas postajem ekološka država koja đubre drži tamo gde mu je mesto, reciklira ga i pretvara u bolju energiju. A nemate snage? Umorni ste? Povređeni? Ok. Sada ću raditi 10 minuta jogu, namazaću nokte u boju lavande, upaliću mirišljavu sveću, udahnuću duboko, razmisliti i osmisliti.

I znate šta sam osmislila?

Osmislila sam sjajnu stvar, a to je da mi vise niste potrebni u fazama kada vam je loše. Možemo da se družimo na način na koji meni odgovara.

Ono što više nećemo raditi su razgovori o nemanju dovoljno para, o načinu na koji vas tretira muž/žena, o bolestima koje bi mogle da vas snađu a nisu, o nevaspitanoj deci za čije ste vaspitanje sami odgovorni, o lako je tebi… Ovo poslednje posebno nećemo razmatrati kako je meni lako. Lako mi je jer sam želela tako da mi bude I borila sam se za lakoću kojim plovim kroz život. Neću zbog toga da se osećam loše jer vama nije lako. Biće vam lako onda kada to iskreno sebi poželite.

Kuma nije dugme

O tome kako se vama nije desila velika ljubav, a meni jeste, isto nećemo pričati. Priznajem da sam imala sreće po tom pitanju, a možda je i to nešto što sam jako, jako želela i vizualizovala u trenucima kada je velika ljubav delovala kao nešto što postoji samo u filmovima. I možda mi se zato i desila jer sam u nju beskrajno verovala. A znate da kada u nešto jako verujete, da će vam se to i ostvariti. Pustite me da živim svoj divan život bez vaših problema.

Nije odlika dobrog prijatelja da bude to što ste vi zamislili, I ne zamerite mi na sopstvenim zdravim odlukama da ne želim vaše odbačene stvari u svojoj blizini. Znam da mi nećete pomoći sa ovim kesama punim đubreta. Ni ne očekujem da ste toliko savesni. Od sada moj život je čista, uredna, proluftirana prostorija puna cveća, dece i mirišljavih sveća. To je mesto gde želim da se probudim svako jutro. Tu sam dobra svojoj deci kojima sam najviše potrebna. Puna energije i nasmejana. Jedno ekskluzivno pravo na žalbe imaju moja deca. Bezuslovno i zauvek.

Da se razumemo, prija mi kada dođete u moj prostor lepo raspoloženi i zadovoljni. Kada vidim da ste napredovali, i da donosite odluke dobre za vas. Srećna sam kada ste i vi srećni, i zauzvrat ću vam tu sreću umnožiti i vratiti nazad. Mislim da je taj dil bolji od moje uloge kvaziterapeuta. Tu sam za vas.

Znate da jesam. Znate i da sam najbolja za štimunge, pevanje u kafanama, da sam neozbiljna i vesela osoba. Iskoristite te moje moje osobine kada želite da vam bude bolje. To je jedino što imam da vam ponudim i mislim da bolju ponudu nećete naći nigde.
--------------------------------

SVE KOLUMNESANDRE TODOROVIĆ

Ušuškana u ćebe ležim na trosedu i prvi put nakon mnogo godina osetih potpunu bezbrižnost i spokoj.

Nikakve brige me nisu mučile, strepnja da će se nešto loše dogoditi, niko mi nije išao na živce, niti sam ikome išta dugovala. Od tog osećaja sam se još više ukopala u ćebe, kao u vruć pesak na plaži.

Nenaviknuta na toliki spokoj, počeh da razmišljam kako je uopšte došlo do toga da sam se obrela u nekakvom staklenom zvonu, punom cveća. Vidim, oko mene sve čisto, besprekorno, nekako novo, a opet dobro poznato. Tišina je. Ni telefon nije zazvonio od juče kada me je zvala mama. Mnogo ljudi se promuvalo kroz život i kao razumna cena druženja, ostavljali za sobom svoje kese sa đubretom. I ja sam svoje skladištila svuda oko sebe. Kese pune nasilja, problema, neplaćenih računa, nemanja dovoljno posla, para, strpljenja. Kese pune razočaranja, nemira, nesanica, suza, i onog što je suprotno od mnogo ljubavi koje ti neko pruža.

Prijatelju, prijatelju, m'rš u... Ili kako pritisnuti dugme DELETE

Zamolila sam vlasnike sa najviše kesa da ih iznesu iz mog života. Reakcija je izostala.

Zamolila sam i one sa manje đubreta da učine to isto, rekoše ti si jača, iznesi ih ti, mi nemamo snage. OK, dakle ja sam ta sa najviše snage, pa samim tim mogu da iznesem na svojim leđima čitavu deponiju. Nema problema, jača sam. Priznajem. Ali nisam se takva rodila. To što sam jača od vas i umem da se borim nije nešto što sam naučila na kursu za samoodbranu, to je način na koji sam odlučila da funkcionišem.

To što vi niste, ne znači da aposolutno moram da budem bedem iza koga ćete se sakrivati kada teška đulad krenu ka vama. Nisam sigurna da imam dovoljno snage da se borim i za sebe i za vas. Poslednji put pitam, da li ćete ukloniti svoje kese sa đubretom iz mog života? Od danas postajem ekološka država koja đubre drži tamo gde mu je mesto, reciklira ga i pretvara u bolju energiju. A nemate snage? Umorni ste? Povređeni? Ok. Sada ću raditi 10 minuta jogu, namazaću nokte u boju lavande, upaliću mirišljavu sveću, udahnuću duboko, razmisliti i osmisliti.

I znate šta sam osmislila?

Osmislila sam sjajnu stvar, a to je da mi vise niste potrebni u fazama kada vam je loše. Možemo da se družimo na način na koji meni odgovara.

Ono što više nećemo raditi su razgovori o nemanju dovoljno para, o načinu na koji vas tretira muž/žena, o bolestima koje bi mogle da vas snađu a nisu, o nevaspitanoj deci za čije ste vaspitanje sami odgovorni, o lako je tebi… Ovo poslednje posebno nećemo razmatrati kako je meni lako. Lako mi je jer sam želela tako da mi bude I borila sam se za lakoću kojim plovim kroz život. Neću zbog toga da se osećam loše jer vama nije lako. Biće vam lako onda kada to iskreno sebi poželite.

Kuma nije dugme

O tome kako se vama nije desila velika ljubav, a meni jeste, isto nećemo pričati. Priznajem da sam imala sreće po tom pitanju, a možda je i to nešto što sam jako, jako želela i vizualizovala u trenucima kada je velika ljubav delovala kao nešto što postoji samo u filmovima. I možda mi se zato i desila jer sam u nju beskrajno verovala. A znate da kada u nešto jako verujete, da će vam se to i ostvariti. Pustite me da živim svoj divan život bez vaših problema.

Nije odlika dobrog prijatelja da bude to što ste vi zamislili, I ne zamerite mi na sopstvenim zdravim odlukama da ne želim vaše odbačene stvari u svojoj blizini. Znam da mi nećete pomoći sa ovim kesama punim đubreta. Ni ne očekujem da ste toliko savesni. Od sada moj život je čista, uredna, proluftirana prostorija puna cveća, dece i mirišljavih sveća. To je mesto gde želim da se probudim svako jutro. Tu sam dobra svojoj deci kojima sam najviše potrebna. Puna energije i nasmejana. Jedno ekskluzivno pravo na žalbe imaju moja deca. Bezuslovno i zauvek.

Da se razumemo, prija mi kada dođete u moj prostor lepo raspoloženi i zadovoljni. Kada vidim da ste napredovali, i da donosite odluke dobre za vas. Srećna sam kada ste i vi srećni, i zauzvrat ću vam tu sreću umnožiti i vratiti nazad. Mislim da je taj dil bolji od moje uloge kvaziterapeuta. Tu sam za vas.

Znate da jesam. Znate i da sam najbolja za štimunge, pevanje u kafanama, da sam neozbiljna i vesela osoba. Iskoristite te moje moje osobine kada želite da vam bude bolje. To je jedino što imam da vam ponudim i mislim da bolju ponudu nećete naći nigde.
--------------------------------

SVE KOLUMNESANDRE TODOROVIĆ