Verovatno vam se desilo da kroz vaš život protabana vojska ljudi koji se deklarišu kao prijatelji, a ispostavi se da to nisu nikada bili. Bili su zapravo samo poznanici koji su se učestalo pojavljivali na vašim svetkovinama i donosili slatkiše za decu, zatim nakon nekog vremena netragom nestajali ostavivši vas sa osećajem zbunjenosti i nekim vidom krivice koju ste sebi nametnuli, mislivši da njihov nestanak ima veze sa nečim što ste vi uradili, sa nekim vašim postupkom koji ih je oterao zauvek. A niste.

Bili ste dobri prijatelji i učinili sve što se od vas očekivalo.

To su oni koji su vas zvali da im selite stvari, pozajmite pare, pričuvate kuče, oni koji su pred vama plakali zbog ljubavi, spavali pijani na vašem trosedu. Na njih ste potrošili silne sate, dane i godine života. Isključivo na njih i njihove potrebe. Cedili su iz vas svaku kap dobre energije, očekivali apsolutnu privrženost, poverenje i požrtvovanost. Kada su se stabilizovali i krenulo im u životu, tada im više niste bili potrebni. To primetite tek kada vama zatreba usluga. Bilo kakva, bilo koja.

Prijateljstvo je dvosmerna stvar, i jedino ako je takvo izaslužuje tu časnu titulu. Nakon nekog vremena zaboravite da su takvi oko vas ikada postojali. Na njihovo mesto su došli ljudi dostojni vas, sa kompatibilnošću od 100%. Izgradili ste nove uspomene, imate gigabajte slika sa novim prijateljima, konačno ste zadovoljni onim što vam se dešava.

Pre neki dan odlučih da svoj telefon prepunjen novim uspomenama, ispraznim i prebacim fotke na komp. Hard disk kaže nema mesta, prepunjeno. Gde ću sad sa novim uspomenama? Treba pročešljati onolike podatke, pobrisati gluposti koje zauzimaju mesto. Dosadan posao.

Folder sa svim fotografijama. Stotine fotografija dece koje bude najdivnije uspomene. Kopajući tako po folderima, naleteh na fotke gorepomenutih "prijatelja". I to ne malo fotki. Zauzeli su oko 15Gb prostora njihove pijane glave, licemerni osmesi, snimci njihovih baljezganja i prežderavanja. Svi oni i dalje čuče u mom hard disku, zaleđeni u vremenu i prostoru. Elektronski su opstali zahvaljujući mojoj sentimentalnosti i navici da čuvam koješta. Oduševljena činjenicom da se na moje oči ukaza slobodan prostor za nove uspomene, zahvatih nekoliko foldera, i bacih ih u kantu za đubre. Na trenutak me obuze onaj osećaj da više nikada neću imati te fotografije, ali sam se prenula i ispraznila kantu.

Muzika. Njihova. Koju su samo oni voleli i slušali. Shift delete. Još 3Gb slobodno. Osećaj sjajan. Kao prolećno čišćenje nakon koga sasvim zadovoljan prodišeš.

Jao, sad ću sve da vas pobrišem! I bivšeg muža i kobajagi prijatelje, i sve njihovo što su u sliku pretvorili. Sve na šta ste škjlocnuli ikada. I vaše ljubimce i devojke i frajere i tamo gde sam i ja na fotkama sa vama i moja deca i moje kuče. Sve žurke, rođendane, slave i proslave. Ne želim da vas se sećam ikada, ni da imam dokaz da ste postojali u kombinaciji sa mnom. Povređena sam. Uvređena sam. Nije vas bilo kada mi je bilo najteže. Nećete zauzimati moje gigabajte. To su MOJI gigabajti!

Svaki put kada sam pritisnula DEL taster, srce je zakucalo brže, ja sam i dalje brisala. Odoše lepo svi u kantu gde im je i mesto. Uopšte nije bilo teško. Bitno je samo da počneš, posle ide samo. Uz ovakve postupke odlično ide čaša crnog vina i zadovoljan osmeh (cigarilos opciono).

Verovatno vam se desilo da kroz vaš život protabana vojska ljudi koji se deklarišu kao prijatelji, a ispostavi se da to nisu nikada bili. Bili su zapravo samo poznanici koji su se učestalo pojavljivali na vašim svetkovinama i donosili slatkiše za decu, zatim nakon nekog vremena netragom nestajali ostavivši vas sa osećajem zbunjenosti i nekim vidom krivice koju ste sebi nametnuli, mislivši da njihov nestanak ima veze sa nečim što ste vi uradili, sa nekim vašim postupkom koji ih je oterao zauvek. A niste.

Bili ste dobri prijatelji i učinili sve što se od vas očekivalo.

To su oni koji su vas zvali da im selite stvari, pozajmite pare, pričuvate kuče, oni koji su pred vama plakali zbog ljubavi, spavali pijani na vašem trosedu. Na njih ste potrošili silne sate, dane i godine života. Isključivo na njih i njihove potrebe. Cedili su iz vas svaku kap dobre energije, očekivali apsolutnu privrženost, poverenje i požrtvovanost. Kada su se stabilizovali i krenulo im u životu, tada im više niste bili potrebni. To primetite tek kada vama zatreba usluga. Bilo kakva, bilo koja.

Prijateljstvo je dvosmerna stvar, i jedino ako je takvo izaslužuje tu časnu titulu. Nakon nekog vremena zaboravite da su takvi oko vas ikada postojali. Na njihovo mesto su došli ljudi dostojni vas, sa kompatibilnošću od 100%. Izgradili ste nove uspomene, imate gigabajte slika sa novim prijateljima, konačno ste zadovoljni onim što vam se dešava.

Pre neki dan odlučih da svoj telefon prepunjen novim uspomenama, ispraznim i prebacim fotke na komp. Hard disk kaže nema mesta, prepunjeno. Gde ću sad sa novim uspomenama? Treba pročešljati onolike podatke, pobrisati gluposti koje zauzimaju mesto. Dosadan posao.

Folder sa svim fotografijama. Stotine fotografija dece koje bude najdivnije uspomene. Kopajući tako po folderima, naleteh na fotke gorepomenutih "prijatelja". I to ne malo fotki. Zauzeli su oko 15Gb prostora njihove pijane glave, licemerni osmesi, snimci njihovih baljezganja i prežderavanja. Svi oni i dalje čuče u mom hard disku, zaleđeni u vremenu i prostoru. Elektronski su opstali zahvaljujući mojoj sentimentalnosti i navici da čuvam koješta. Oduševljena činjenicom da se na moje oči ukaza slobodan prostor za nove uspomene, zahvatih nekoliko foldera, i bacih ih u kantu za đubre. Na trenutak me obuze onaj osećaj da više nikada neću imati te fotografije, ali sam se prenula i ispraznila kantu.

Muzika. Njihova. Koju su samo oni voleli i slušali. Shift delete. Još 3Gb slobodno. Osećaj sjajan. Kao prolećno čišćenje nakon koga sasvim zadovoljan prodišeš.

Jao, sad ću sve da vas pobrišem! I bivšeg muža i kobajagi prijatelje, i sve njihovo što su u sliku pretvorili. Sve na šta ste škjlocnuli ikada. I vaše ljubimce i devojke i frajere i tamo gde sam i ja na fotkama sa vama i moja deca i moje kuče. Sve žurke, rođendane, slave i proslave. Ne želim da vas se sećam ikada, ni da imam dokaz da ste postojali u kombinaciji sa mnom. Povređena sam. Uvređena sam. Nije vas bilo kada mi je bilo najteže. Nećete zauzimati moje gigabajte. To su MOJI gigabajti!

Svaki put kada sam pritisnula DEL taster, srce je zakucalo brže, ja sam i dalje brisala. Odoše lepo svi u kantu gde im je i mesto. Uopšte nije bilo teško. Bitno je samo da počneš, posle ide samo. Uz ovakve postupke odlično ide čaša crnog vina i zadovoljan osmeh (cigarilos opciono).

Verovatno vam se desilo da kroz vaš život protabana vojska ljudi koji se deklarišu kao prijatelji, a ispostavi se da to nisu nikada bili. Bili su zapravo samo poznanici koji su se učestalo pojavljivali na vašim svetkovinama i donosili slatkiše za decu, zatim nakon nekog vremena netragom nestajali ostavivši vas sa osećajem zbunjenosti i nekim vidom krivice koju ste sebi nametnuli, mislivši da njihov nestanak ima veze sa nečim što ste vi uradili, sa nekim vašim postupkom koji ih je oterao zauvek. A niste.

Bili ste dobri prijatelji i učinili sve što se od vas očekivalo.

To su oni koji su vas zvali da im selite stvari, pozajmite pare, pričuvate kuče, oni koji su pred vama plakali zbog ljubavi, spavali pijani na vašem trosedu. Na njih ste potrošili silne sate, dane i godine života. Isključivo na njih i njihove potrebe. Cedili su iz vas svaku kap dobre energije, očekivali apsolutnu privrženost, poverenje i požrtvovanost. Kada su se stabilizovali i krenulo im u životu, tada im više niste bili potrebni. To primetite tek kada vama zatreba usluga. Bilo kakva, bilo koja.

Prijateljstvo je dvosmerna stvar, i jedino ako je takvo izaslužuje tu časnu titulu. Nakon nekog vremena zaboravite da su takvi oko vas ikada postojali. Na njihovo mesto su došli ljudi dostojni vas, sa kompatibilnošću od 100%. Izgradili ste nove uspomene, imate gigabajte slika sa novim prijateljima, konačno ste zadovoljni onim što vam se dešava.

Pre neki dan odlučih da svoj telefon prepunjen novim uspomenama, ispraznim i prebacim fotke na komp. Hard disk kaže nema mesta, prepunjeno. Gde ću sad sa novim uspomenama? Treba pročešljati onolike podatke, pobrisati gluposti koje zauzimaju mesto. Dosadan posao.

Folder sa svim fotografijama. Stotine fotografija dece koje bude najdivnije uspomene. Kopajući tako po folderima, naleteh na fotke gorepomenutih "prijatelja". I to ne malo fotki. Zauzeli su oko 15Gb prostora njihove pijane glave, licemerni osmesi, snimci njihovih baljezganja i prežderavanja. Svi oni i dalje čuče u mom hard disku, zaleđeni u vremenu i prostoru. Elektronski su opstali zahvaljujući mojoj sentimentalnosti i navici da čuvam koješta. Oduševljena činjenicom da se na moje oči ukaza slobodan prostor za nove uspomene, zahvatih nekoliko foldera, i bacih ih u kantu za đubre. Na trenutak me obuze onaj osećaj da više nikada neću imati te fotografije, ali sam se prenula i ispraznila kantu.

Muzika. Njihova. Koju su samo oni voleli i slušali. Shift delete. Još 3Gb slobodno. Osećaj sjajan. Kao prolećno čišćenje nakon koga sasvim zadovoljan prodišeš.

Jao, sad ću sve da vas pobrišem! I bivšeg muža i kobajagi prijatelje, i sve njihovo što su u sliku pretvorili. Sve na šta ste škjlocnuli ikada. I vaše ljubimce i devojke i frajere i tamo gde sam i ja na fotkama sa vama i moja deca i moje kuče. Sve žurke, rođendane, slave i proslave. Ne želim da vas se sećam ikada, ni da imam dokaz da ste postojali u kombinaciji sa mnom. Povređena sam. Uvređena sam. Nije vas bilo kada mi je bilo najteže. Nećete zauzimati moje gigabajte. To su MOJI gigabajti!

Svaki put kada sam pritisnula DEL taster, srce je zakucalo brže, ja sam i dalje brisala. Odoše lepo svi u kantu gde im je i mesto. Uopšte nije bilo teško. Bitno je samo da počneš, posle ide samo. Uz ovakve postupke odlično ide čaša crnog vina i zadovoljan osmeh (cigarilos opciono).