Došlo je proleće. Zemlja je napravila još jedan krug oko Sunca od kako sam poslednji put obukla svoje omiljene farmerke.

Najdraži komad garderobe, koji stoji od prošlog marta i čeka da ugleda svetlost dana. Skoro pa svečano prilazim ormaru, skidam ih sa ofingera i gledam u njih kao u najdražu osobu koju nisam videla dugo vremena. Kao da su se malo skupile od stajanja. Nikada nisu bile manje. To je samo optička varka, dok ih ne obučem. Uvlačenje u ta dva crevca od džinsa je bilo više nego degradirajuće. Ležim na krevetu, delujem kao zmija koja odbacije sopstvenu kožu, pokušavam da ih zakopčam i ustanem. Dugme (ona zanitnovana metalna stvar) je odletelo i okrnjilo parče zida naspram mene.

To je to. Kraj. Bolujem od debelosti u predelu abdomena. Jedini lek je korigovana ishrana i vežbe. Pod hitno! Ne od ponedeljka, ne od sutra, već od danas. Guglam najbliže teretane u kraju. Na slikama velika prostrana vežbaonica, sve ribe zgodne. Odabir pada na teretanu udaljenu oko 500m od kuće.

Do tamo i nazad može da se potroši još jedno sedam kalorija, a ni to nije zanemarljivo. Motivisana koliko dizajner japanske zastave, krećem ka zadatom cilju. U stare farmerke se mora ući i uvući.



Na putu do teretane ima tri pekare. Znam da će se od sutra moja ishrana sastojati od zelene salate, nemasnog jogurta, mesa i hleba bez brašna i kvasca. Slatkiši su prošlost. Iz pekare se širi miris svežeg hleba i peciva i obavija se oko mene kao demon. Odjednom me spopala neizmerna glad. Nije fer, pomislih, tek ispečeni gurmanski đevreci punjeni slaninom i ljutom alevom paprikom me gledaju iz izloga, a to sad spada pod zabranjenu hranu. Obzirom da sam na dijeti tek od sutra, šta bi mi falilo da smažem jedan oproštajni đevrek. Potrošiće se to vežbanjem.

- Tri gurmanska đevreka molim vas. Ništa manje neću, jer tri su za sreću!

Nazire se natpis na vežbaonici. Roze okrečena kuća, jer je za devojčice. Stidljivo ulazim, kao u tinejdžerskim danima kada sam se ušunjavala u kuću nakon striktno određenog vremena za povratak.

Miriše na gumu i znoj pomešan sa dezodoransom. Desetak ekstremno zgodnih riba đipaju sa instruktorkom. Ja jedem gurmanski đevrek. Krajičkom oka u ogledalu spazih da imam alevu papriku oko usta. Još ova tri đevreka samo... i dani gozbe su za mene prošlost.

Trening se upravo završio. Instruktorka me je ošacovala od glave do pete za četiri mikro sekunde. U njenom pogledu sam videla nešto između gađenja i "’sad ćeš ti da vidiš, ima dušu da ti izvadim!".

Rekoh joj kako bih želela da se malo dovedem u red i da bih želela što pre da počnem. Pokušala sam da budem i malo duhovita na svoj račun, ali je valjda ona aleva paprika oko usta zaustavila njen dotok razumevanja za bilo šta što sam rekla. Žena bez grimasa, sam mišić i koža. Vojnički stroga, bez trunke milosti za nas sa krupnijim kostima. Reče ona da dođem odmah sutra. Ja sam hitan slučaj.

To veče sam stala na vagu. Ona pokaza neko E naopako. Error 404, šta li? I vagu sam pokvarila. Vaga je zla. Nijedna kućna sprava, ni kilo seckanog crnog luka me nije toliko puta rasplakalo.

Svanuo je taj svečani dan kada krećem na vežbanje. Dijeta je zvanično počela. Za doručak imam jabuku i neku ivericu sa ukusom cimeta. Od te jabuke sam toliko ogladnela da sam morala da pojedem još jednu. Bila sam sita čitavih 14 minuta. Izdržaću ja sve. Ide leto, treba se stesati i uvući u sve one divne minijaturne krpice. Oblačim svoj sportski outfit i krećem. Idem suprotnom stranom ulice gde nisu pekare. Stižem na odredište. Dobijam člansku kartu, jer sam ja sad član vežbaonice. Biti član, znači biti gladan i vežbati, vežbati, vežbati. Počinje trening. Glasna muzika za đipanje.

Zastrašujuće brz ritam!

Mislim da sam negde na pola treninga u sebi pala u nesvest, i da je telo nastavilo da đipa po difoltu. Znoj mi se slivao niz lice, leđa i vrat. Delovala sam kao da neko sa plafona koncima pomera moje ruke i noge. Daleko od skladne uvežbanosti koje su imale devojke oko mene. Reče ona da legnemo na strunjače potbuške. Hvala bogu, pomislih, malo ću da odmorim... kad ne lezi vraže. Brutalna, stade pored mene i poče da odbrojava. Idemo! Diži ruke i noge istovremeno. Još samo šensnaest puta.

'Ajde, 'ajde, još malo. Ide leto!



Ja zamišljam svoje omiljene farmerke, pokušavam da nađem nekakav lajt motiv da nastavim. Jedino čega sam uspela da se setim je gola baba Nemica na Adi Bojani koja je izgledala kao neidentifikovani ležeći objekat. Mogao si da razaznaš gde joj je glava, tek kad uzme da čita knjigu na plaži. Samo da ne izgledam tako, vežbaću, gladovaću.

Završi se obuka za komandose. Kaže ona, ćao devojke, vidimo se sutra. One sve odskakutaše u svlačionicu. Ne znam kako izgleda kada te udari voz, ali je to najpribližnije osećaju koji sam imala u celom telu. Kući me čeka salata, voda i parče iverice sa ukusom lešnika.

Čoveče, nekom je ovo lifestyle! Ljudi vežbaju svakodnevno i paze šta jedu. Nemoguće je da je toliko teško biti fit. Upornost je majka svih mudrosti.

- Kako je bilo na treningu?

- "Zamalo da umrem pred kraj, al sam mislila na tebe kako jedeš krempitu, pa sam izdržala".

- Jesi li gladna?

- "Pojela bih klavir".

- Hoćeš da te vodim na ćevape?

- "Može, al' samo pet komada, na dijeti sam".

Došlo je proleće. Zemlja je napravila još jedan krug oko Sunca od kako sam poslednji put obukla svoje omiljene farmerke.

Najdraži komad garderobe, koji stoji od prošlog marta i čeka da ugleda svetlost dana. Skoro pa svečano prilazim ormaru, skidam ih sa ofingera i gledam u njih kao u najdražu osobu koju nisam videla dugo vremena. Kao da su se malo skupile od stajanja. Nikada nisu bile manje. To je samo optička varka, dok ih ne obučem. Uvlačenje u ta dva crevca od džinsa je bilo više nego degradirajuće. Ležim na krevetu, delujem kao zmija koja odbacije sopstvenu kožu, pokušavam da ih zakopčam i ustanem. Dugme (ona zanitnovana metalna stvar) je odletelo i okrnjilo parče zida naspram mene.

To je to. Kraj. Bolujem od debelosti u predelu abdomena. Jedini lek je korigovana ishrana i vežbe. Pod hitno! Ne od ponedeljka, ne od sutra, već od danas. Guglam najbliže teretane u kraju. Na slikama velika prostrana vežbaonica, sve ribe zgodne. Odabir pada na teretanu udaljenu oko 500m od kuće.

Do tamo i nazad može da se potroši još jedno sedam kalorija, a ni to nije zanemarljivo. Motivisana koliko dizajner japanske zastave, krećem ka zadatom cilju. U stare farmerke se mora ući i uvući.



Na putu do teretane ima tri pekare. Znam da će se od sutra moja ishrana sastojati od zelene salate, nemasnog jogurta, mesa i hleba bez brašna i kvasca. Slatkiši su prošlost. Iz pekare se širi miris svežeg hleba i peciva i obavija se oko mene kao demon. Odjednom me spopala neizmerna glad. Nije fer, pomislih, tek ispečeni gurmanski đevreci punjeni slaninom i ljutom alevom paprikom me gledaju iz izloga, a to sad spada pod zabranjenu hranu. Obzirom da sam na dijeti tek od sutra, šta bi mi falilo da smažem jedan oproštajni đevrek. Potrošiće se to vežbanjem.

- Tri gurmanska đevreka molim vas. Ništa manje neću, jer tri su za sreću!

Nazire se natpis na vežbaonici. Roze okrečena kuća, jer je za devojčice. Stidljivo ulazim, kao u tinejdžerskim danima kada sam se ušunjavala u kuću nakon striktno određenog vremena za povratak.

Miriše na gumu i znoj pomešan sa dezodoransom. Desetak ekstremno zgodnih riba đipaju sa instruktorkom. Ja jedem gurmanski đevrek. Krajičkom oka u ogledalu spazih da imam alevu papriku oko usta. Još ova tri đevreka samo... i dani gozbe su za mene prošlost.

Trening se upravo završio. Instruktorka me je ošacovala od glave do pete za četiri mikro sekunde. U njenom pogledu sam videla nešto između gađenja i "’sad ćeš ti da vidiš, ima dušu da ti izvadim!".

Rekoh joj kako bih želela da se malo dovedem u red i da bih želela što pre da počnem. Pokušala sam da budem i malo duhovita na svoj račun, ali je valjda ona aleva paprika oko usta zaustavila njen dotok razumevanja za bilo šta što sam rekla. Žena bez grimasa, sam mišić i koža. Vojnički stroga, bez trunke milosti za nas sa krupnijim kostima. Reče ona da dođem odmah sutra. Ja sam hitan slučaj.

To veče sam stala na vagu. Ona pokaza neko E naopako. Error 404, šta li? I vagu sam pokvarila. Vaga je zla. Nijedna kućna sprava, ni kilo seckanog crnog luka me nije toliko puta rasplakalo.

Svanuo je taj svečani dan kada krećem na vežbanje. Dijeta je zvanično počela. Za doručak imam jabuku i neku ivericu sa ukusom cimeta. Od te jabuke sam toliko ogladnela da sam morala da pojedem još jednu. Bila sam sita čitavih 14 minuta. Izdržaću ja sve. Ide leto, treba se stesati i uvući u sve one divne minijaturne krpice. Oblačim svoj sportski outfit i krećem. Idem suprotnom stranom ulice gde nisu pekare. Stižem na odredište. Dobijam člansku kartu, jer sam ja sad član vežbaonice. Biti član, znači biti gladan i vežbati, vežbati, vežbati. Počinje trening. Glasna muzika za đipanje.

Zastrašujuće brz ritam!

Mislim da sam negde na pola treninga u sebi pala u nesvest, i da je telo nastavilo da đipa po difoltu. Znoj mi se slivao niz lice, leđa i vrat. Delovala sam kao da neko sa plafona koncima pomera moje ruke i noge. Daleko od skladne uvežbanosti koje su imale devojke oko mene. Reče ona da legnemo na strunjače potbuške. Hvala bogu, pomislih, malo ću da odmorim... kad ne lezi vraže. Brutalna, stade pored mene i poče da odbrojava. Idemo! Diži ruke i noge istovremeno. Još samo šensnaest puta.

'Ajde, 'ajde, još malo. Ide leto!



Ja zamišljam svoje omiljene farmerke, pokušavam da nađem nekakav lajt motiv da nastavim. Jedino čega sam uspela da se setim je gola baba Nemica na Adi Bojani koja je izgledala kao neidentifikovani ležeći objekat. Mogao si da razaznaš gde joj je glava, tek kad uzme da čita knjigu na plaži. Samo da ne izgledam tako, vežbaću, gladovaću.

Završi se obuka za komandose. Kaže ona, ćao devojke, vidimo se sutra. One sve odskakutaše u svlačionicu. Ne znam kako izgleda kada te udari voz, ali je to najpribližnije osećaju koji sam imala u celom telu. Kući me čeka salata, voda i parče iverice sa ukusom lešnika.

Čoveče, nekom je ovo lifestyle! Ljudi vežbaju svakodnevno i paze šta jedu. Nemoguće je da je toliko teško biti fit. Upornost je majka svih mudrosti.

- Kako je bilo na treningu?

- "Zamalo da umrem pred kraj, al sam mislila na tebe kako jedeš krempitu, pa sam izdržala".

- Jesi li gladna?

- "Pojela bih klavir".

- Hoćeš da te vodim na ćevape?

- "Može, al' samo pet komada, na dijeti sam".

Došlo je proleće. Zemlja je napravila još jedan krug oko Sunca od kako sam poslednji put obukla svoje omiljene farmerke.

Najdraži komad garderobe, koji stoji od prošlog marta i čeka da ugleda svetlost dana. Skoro pa svečano prilazim ormaru, skidam ih sa ofingera i gledam u njih kao u najdražu osobu koju nisam videla dugo vremena. Kao da su se malo skupile od stajanja. Nikada nisu bile manje. To je samo optička varka, dok ih ne obučem. Uvlačenje u ta dva crevca od džinsa je bilo više nego degradirajuće. Ležim na krevetu, delujem kao zmija koja odbacije sopstvenu kožu, pokušavam da ih zakopčam i ustanem. Dugme (ona zanitnovana metalna stvar) je odletelo i okrnjilo parče zida naspram mene.

To je to. Kraj. Bolujem od debelosti u predelu abdomena. Jedini lek je korigovana ishrana i vežbe. Pod hitno! Ne od ponedeljka, ne od sutra, već od danas. Guglam najbliže teretane u kraju. Na slikama velika prostrana vežbaonica, sve ribe zgodne. Odabir pada na teretanu udaljenu oko 500m od kuće.

Do tamo i nazad može da se potroši još jedno sedam kalorija, a ni to nije zanemarljivo. Motivisana koliko dizajner japanske zastave, krećem ka zadatom cilju. U stare farmerke se mora ući i uvući.



Na putu do teretane ima tri pekare. Znam da će se od sutra moja ishrana sastojati od zelene salate, nemasnog jogurta, mesa i hleba bez brašna i kvasca. Slatkiši su prošlost. Iz pekare se širi miris svežeg hleba i peciva i obavija se oko mene kao demon. Odjednom me spopala neizmerna glad. Nije fer, pomislih, tek ispečeni gurmanski đevreci punjeni slaninom i ljutom alevom paprikom me gledaju iz izloga, a to sad spada pod zabranjenu hranu. Obzirom da sam na dijeti tek od sutra, šta bi mi falilo da smažem jedan oproštajni đevrek. Potrošiće se to vežbanjem.

- Tri gurmanska đevreka molim vas. Ništa manje neću, jer tri su za sreću!

Nazire se natpis na vežbaonici. Roze okrečena kuća, jer je za devojčice. Stidljivo ulazim, kao u tinejdžerskim danima kada sam se ušunjavala u kuću nakon striktno određenog vremena za povratak.

Miriše na gumu i znoj pomešan sa dezodoransom. Desetak ekstremno zgodnih riba đipaju sa instruktorkom. Ja jedem gurmanski đevrek. Krajičkom oka u ogledalu spazih da imam alevu papriku oko usta. Još ova tri đevreka samo... i dani gozbe su za mene prošlost.

Trening se upravo završio. Instruktorka me je ošacovala od glave do pete za četiri mikro sekunde. U njenom pogledu sam videla nešto između gađenja i "’sad ćeš ti da vidiš, ima dušu da ti izvadim!".

Rekoh joj kako bih želela da se malo dovedem u red i da bih želela što pre da počnem. Pokušala sam da budem i malo duhovita na svoj račun, ali je valjda ona aleva paprika oko usta zaustavila njen dotok razumevanja za bilo šta što sam rekla. Žena bez grimasa, sam mišić i koža. Vojnički stroga, bez trunke milosti za nas sa krupnijim kostima. Reče ona da dođem odmah sutra. Ja sam hitan slučaj.

To veče sam stala na vagu. Ona pokaza neko E naopako. Error 404, šta li? I vagu sam pokvarila. Vaga je zla. Nijedna kućna sprava, ni kilo seckanog crnog luka me nije toliko puta rasplakalo.

Svanuo je taj svečani dan kada krećem na vežbanje. Dijeta je zvanično počela. Za doručak imam jabuku i neku ivericu sa ukusom cimeta. Od te jabuke sam toliko ogladnela da sam morala da pojedem još jednu. Bila sam sita čitavih 14 minuta. Izdržaću ja sve. Ide leto, treba se stesati i uvući u sve one divne minijaturne krpice. Oblačim svoj sportski outfit i krećem. Idem suprotnom stranom ulice gde nisu pekare. Stižem na odredište. Dobijam člansku kartu, jer sam ja sad član vežbaonice. Biti član, znači biti gladan i vežbati, vežbati, vežbati. Počinje trening. Glasna muzika za đipanje.

Zastrašujuće brz ritam!

Mislim da sam negde na pola treninga u sebi pala u nesvest, i da je telo nastavilo da đipa po difoltu. Znoj mi se slivao niz lice, leđa i vrat. Delovala sam kao da neko sa plafona koncima pomera moje ruke i noge. Daleko od skladne uvežbanosti koje su imale devojke oko mene. Reče ona da legnemo na strunjače potbuške. Hvala bogu, pomislih, malo ću da odmorim... kad ne lezi vraže. Brutalna, stade pored mene i poče da odbrojava. Idemo! Diži ruke i noge istovremeno. Još samo šensnaest puta.

'Ajde, 'ajde, još malo. Ide leto!



Ja zamišljam svoje omiljene farmerke, pokušavam da nađem nekakav lajt motiv da nastavim. Jedino čega sam uspela da se setim je gola baba Nemica na Adi Bojani koja je izgledala kao neidentifikovani ležeći objekat. Mogao si da razaznaš gde joj je glava, tek kad uzme da čita knjigu na plaži. Samo da ne izgledam tako, vežbaću, gladovaću.

Završi se obuka za komandose. Kaže ona, ćao devojke, vidimo se sutra. One sve odskakutaše u svlačionicu. Ne znam kako izgleda kada te udari voz, ali je to najpribližnije osećaju koji sam imala u celom telu. Kući me čeka salata, voda i parče iverice sa ukusom lešnika.

Čoveče, nekom je ovo lifestyle! Ljudi vežbaju svakodnevno i paze šta jedu. Nemoguće je da je toliko teško biti fit. Upornost je majka svih mudrosti.

- Kako je bilo na treningu?

- "Zamalo da umrem pred kraj, al sam mislila na tebe kako jedeš krempitu, pa sam izdržala".

- Jesi li gladna?

- "Pojela bih klavir".

- Hoćeš da te vodim na ćevape?

- "Može, al' samo pet komada, na dijeti sam".