Neki baksuzni dan sam predosećala od sabajle. Kroz vazduh je plovilo upozorenje da se vratim u krevet i taj dan preležim pokrivena ćebetom preko glave. Alarmi za obaveze su počeli da se prepliću.
Za dobro jutro sam sam se odslajdovala zajedno sa wc daskom. Nema glupljeg kvara u kući. Dodajem je na poveći spisak za kupovinu. Počinje da me hvata nervoza. Oblačim se, u trku ispijam poslednji gutljaj kafe, ali je ta kafa nekako zaobišla usta i završila na kaputu kao ogromna braon fleka. Nemam vremena za presvlačenje. Deca kukaju da ih vodim sa sobom. To je minus hiljadu dinara za slatkiše. Da bih izbegla bučne scene, pristajem.
Usput mi je pukla čarapa i kesa sa voćem. Deca su nemilosrdrna sa zapitkivanjem i međusobnim koškanjem koje mi nagriza mozak. Nekom od njih je curio sir iz kese (od mlataranja istom). Od nekih krofni su imali čokoladu po čelu i oko usta do ušiju. Jednoj se ulepila žvaka za kosu od pravljenja balona. Deco, smirite se inače ću vas dati pripadnicima romske nacionalnosti. Počela je i kiša.
Odabrasmo dasku za wc. Nije bilo ni bele, ni crvene... samo neka boja tečnog pudera, najodvratnija wc daska u svojoj familiji. U kompletu kupujemo još odvratniju četku za wc, rođaku po boji. Pune ruke kesa, znojim se od muke i kosa počinje da se podiže od kiše. WC dasku nosim preko ramena.
U susret mi ide osoba koju sam najmanje želela da sretnem. Poznata trovačica iz kraja. Pre koju godinu je otrovala komšijskog psa jer je mnogo lajao. Zatim četiri šteneta, mačku i skotnu kuju. I to mlevenim staklom, da se muče i uginu u najgorim mukama. Niko joj nije mogao ništa, jer joj je muž na nekoj poziciji na političkoj sceni. Za nju zakon nije postojao. Novokomponovana bogatašica iz neke selendre. Debela u animal printu od glave do pete, sa komplet istim takvim ćerkama.
I eto je, stoji ispred mene kao predstavnica najgore ljudske vrste, kao nešto što je zaslužilo da živi i troši kiseonik. Arogantna, puna sebe, prejako naparfemisana. Natapirana crna kosa, fluroscentno roze karmin, i nokti u kompletu. Očekujem lavinu baljezgarija. Naoružanje spremno. Deca istrenirana.
Samo hrabro. Došlo je tvojih pet minuta.
- "O, pa gde si umetnice? Sa pijace a? Jao, koliko dece. Jesu sva tvoja? Mislim jesu sva od istog oca? Šta ti je to na ramenu, pobogu?".
- "Ne znam na koje pitanje pre da ti odgovorim. Deca uopšte nisu moja, idu za mnom od kako sam izašla iz zgrade, nemam pojma ko im je otac. Kupila sam im krofne jer mi ih je bilo žao. A ovo na ramenu, to mi je nova kreacija Karima Rašida u skin tonovima. Počeo je da kreira tašne, pa sam dobila prvu potpisanu lično od njega. Imam i čarobni štapić koji ide uz nju, mogu da te pretvorim u nešto gotivnije ako hoćeš. A šta ima kod tebe? I dalje truješ životinje?".
- "Jao, baš si vickasta. Oduvek si bila džambas. To o trovanju su gluposti. Glasine. Ljudima smeta što smo bogati i idemo četiri puta godišnje na more. Evo baš smo sad ja i ovaj moj (imam posebnu averziju prema ženama koje svoje mužjake zovu ovaj moj) uplatili Tenerife, ol inkluziv, ono kad dobiješ narukvicu pa jedeš i piješ kol'ko 'oćeš. Ne znam da l' ti znaš uopšte... A i kupili smo porše (izgovorila je Kažen kao model), veliki džip, da možemo svi lepo da stanemo".
- "A pa ne znam ja šta je ol inkluziv, ja i dalje na more nosim konzerve i supe u kesicama. Super su ti oni labudovi na ogradi, samo mi nije jasno što su roze, je l' to da ti se slaže sa izborom TV kanala? Realno, roze labudovi ne postoje. Flamingosi su roze, ako znaš šta su flamingosi. E, a što si obukla decu u leopard dezen? Izgledate nekako uniformisano. Kaže se Kajen. Porše mislim".
- "A devojčice... znaš kako je, žele da izgledaju kao mama. Kajen, Kažen... to ti je to".
U tom trenutku pogledam sebe sa onom flekom od kafe, pogledam njih dve umazane čokoladom i sina koji kotrlja džinovski slinac i dvoumi se koju id dve debele tigraste devojčice da pogodi. Ponos me neki obuzeo. Kese mi seku ruke, ispred sebe vidim esenciju zla koja se se razmnožila u još dva primerka. Nisam više mogla da izdržim.
- "Je l' ti znaju ćerke da truješ životinje po kraju? Mislim, ako si im ti uzor, je l' to znači da treba da se dobro zabrinemo svi koji imamo pse u blizini?".
- "Stvarno si dosadna sa tim trovanjem. Svog psa drži dobro vezanog i podalje od moje kuće i moje dece. Ja ne volim kerove. Nije mi jasno kako možete da živite sa kerom u kući, još i da spavate sa njima u krevetu. Fuj! Fuj! Ja to nikada neću shvatiti. Ker je za lanac, za selo, da čuva kuću, a ne da mu tu oblačite odelca i pravite frizure. Vi ste lud svet, besposlen, sirotinja. Ne možete mi ništa! Je l' ti znaš, bre, ko je moj muž? On može sve. Ja sam htela lepo da ti se javim na ulici, da odemo na kafu, a ti me napadaš za nešto bezveze. I gde su ti dokazi za to, a?".
- "Ja nemam dokaze, ali je imao komšija snimak sa svoje kamere, pa je i on nestao. Sirotinja nestaje. Ne bi me čudilo da je u tvom zamrzivaču".
- "Deco, idemo. Nećemo da slušamo više ovu ludaču sa prljavom decom. Mi smo ipak iznad toga. Božemesačuvaj i sakloni ovog nesveta što sa kerovima spava".
Okrenusmo se za tri tigraste spodobe na trenutak.
- "Mama, je l' ona otrovala Žuću?".
- "Jeste. I macu Milicu je otrovala".
- "Ona je jedna zla žena".
- "Jeste, zla je".
- "Zašto su njenim ćerkama pokvareni svi zubi?".
- "Kakvi su vaši zubi?",.
- "Divni i zdravi".
- "Kakva vam je mama, takvi su vam i zubi".
