Ako u nečemu uživam to su putovanja. Em što se pomeriš iz sopstvene učmalosti, em što vidiš belog sveta.

Arhitektura, klopa, provod. Sve nekako ispadne lepše i bolje nego kod tebe. Ljudi opušteni, vidi se da lepo žive jer imaju posao i platu, uređenu državu koja misli logično o svakom životno bitnom detalju njenog stanovništva. I svako gleda svoja posla. Nikog nije briga što si ti stranac, koje si veroispovesti, seksualne orjentacije nit kakvim čudima si okitio svoje telo. Ti si samo jedan srećni prolaznik, koji će zadnji metalni novčić ostaviti na suvenire.

Šetajući se po Madridu, posmatrala sam ljude kako bitišu u svojoj svakodnevici i zadivljeno gledala kojom enormnom količinom opuštenosti raspolažu i šire je svuda oko sebe. Niko nikoga ne osuđuje, čak se međusobno ni ne pogledaju u prolazu.

Žene svih doba nose kratke suknje, majice bez grudnjaka, bose, gole, istetovirane, raspuštenih kosa, probušenih pupkova, obrva, sa dredovima... One su mame, oko njih trčkaraju deca. Sa svojim partnerima (i partnerkama) se ljube strastveno, smeju glasno i od srca. One leže na ćebetu prostrtom na travi, piju vino i razgovaraju međusobno. One jedna drugoj prave pletenice, neke samo naslonjene uz drvo, zelenih stopala od trave, čitaju nešto ili samo dremaju. Tu su i kučići na sve strane. Nema nikakvih upozorenja. Valjda oni od malena nauče da čuvaju prirodu. Deca bosonoga, musava, presrećna, ručaju na ćebetu, trče sa hranom u ruci. Niko im ne briše ruke vlažnim maramicama, niko ih čak ni ne doziva. Tate su u kompletu sa mamama.

Na ulicama narod sedi po stepeništima, slušaju se ulični svirači. Kuvar iz restorana peva na sav glas. Celokupna atmosfera društva je karnevalska. Potpuno odsustvo pritiska i bilo kakvih osuda.

S obzirom na to da sam gospodar sopstvenog tela, vremena i prostora, kao i vlasnik neopisive slobode, sama odlučujem o tome kako mi valja u životu činiti. Nikada mi nije bilo bitno šta o meni neko misli i govori, ali su me vrlo često komentari zaticali potpuno nespremnu i zatečenu. Majka maloletne dece mora da bude pristojna za poglede okoline, i njeni stavovi treba da su krojeni po želji i volji dece, muža i ostalih dušebrižnika.

Bila sam osuđivana što sam nudista, jer nije normalno da majka maloletne dece ide gola po plaži namenjenoj za gole ljude i to pred sopstvenom decom. Jer oni bi mogli da vide golu majku. I onda su videli nešto nenormalno. Ovde se radi o maloj deci, da se razumemo.

Majka maloletne dece (dušebrižnici obožavaju ovaj termin) ima tetovaže, to znači da je verovatno narkoman i metalac, što znači da su deca jadna, gladna, musava i zapostavljena. Dakle imaš tetovaže - jadna ti deca.

Ako si majka (maloletne dece), ne bi trebalo da piješ alkohol, jer si u tom slučaju - narkomanka što imaš tetovaže i alkos jer si popila pivo na plaži i to gola. Trostruki užas, jadna deca sa takvom majkom. A to što puši, to je posebna priča, ko zna šta sve ona konzumira, pogledaj je kakva je čupava.

Želela sam da žive sa psom, da idu bosi po travi, da jedu zemlju, da jedu Smoki za ručak ako to nekad požele, da ih pustim da padaju dok ne skapiraju da nisu neuništivi. Dala sam sve od sebe da im pružim bezuslovnu ljubav i pažnju u enormnim količinama. I uvek sam bila osuđivana jer nisam radila kako su drugi to zamislili da treba. Nije me to mišljenje bolelo, ali me je zaprepašćavalo do koje mere ljudi mogu da budu... nemam naziv za to.

- "Pogledaj je kakvu je haljinu obukla, ispod garant ne nosi ni gaće".

- Gospođo, a na koji način moje nenošenje gaća vas ugrožava?

- "Evo je ONA, raspuštenica, sa troje dece, što vuče onog kera. Kod njih vazda neko ulazi i izlazi. Jadna deca, šta oni sve gledaju i čega se nagledaju. Kakva su joj deca mršava, verovatno su gladni i žedni".

I tako iz godine u godinu, u mimohodu slušam komentare, čudeći se onome u šta smo se pretvorili kao društvo. One koje se nisu pokorno uklopile u ono što je neko zamislio, nisu više među živima.

Za ženu postoje kalupi i standardi u koje mora da se uglavi čak i ako su joj tesni. Uglavi se ili će te ON uglaviti. Društvo će te uglaviti. Neko će te uglaviti. Tako uglavljena u taj tesni četvrtasti ram ćeš sa poluprekrivenim ustima komentarisati kako sa upaljenom cigaretom idem do prodavnice, u haljini bez gaća. To će biti tvoja trenutna briga i ja ti želim da ti takve brige budu jedine.

Dok sam pisala tekst, popila sam jedno pivo, popušila četiri cigarete, deca su jela, završila domaći i kuće je obavilo pišanje na mestu namenjenom za to.

Govno smo pokupili, da ne brinete.
-------------------------------------------------

***SVE KOLUMNE Sandre Jbte

Ako u nečemu uživam to su putovanja. Em što se pomeriš iz sopstvene učmalosti, em što vidiš belog sveta.

Arhitektura, klopa, provod. Sve nekako ispadne lepše i bolje nego kod tebe. Ljudi opušteni, vidi se da lepo žive jer imaju posao i platu, uređenu državu koja misli logično o svakom životno bitnom detalju njenog stanovništva. I svako gleda svoja posla. Nikog nije briga što si ti stranac, koje si veroispovesti, seksualne orjentacije nit kakvim čudima si okitio svoje telo. Ti si samo jedan srećni prolaznik, koji će zadnji metalni novčić ostaviti na suvenire.

Šetajući se po Madridu, posmatrala sam ljude kako bitišu u svojoj svakodnevici i zadivljeno gledala kojom enormnom količinom opuštenosti raspolažu i šire je svuda oko sebe. Niko nikoga ne osuđuje, čak se međusobno ni ne pogledaju u prolazu.

Žene svih doba nose kratke suknje, majice bez grudnjaka, bose, gole, istetovirane, raspuštenih kosa, probušenih pupkova, obrva, sa dredovima... One su mame, oko njih trčkaraju deca. Sa svojim partnerima (i partnerkama) se ljube strastveno, smeju glasno i od srca. One leže na ćebetu prostrtom na travi, piju vino i razgovaraju međusobno. One jedna drugoj prave pletenice, neke samo naslonjene uz drvo, zelenih stopala od trave, čitaju nešto ili samo dremaju. Tu su i kučići na sve strane. Nema nikakvih upozorenja. Valjda oni od malena nauče da čuvaju prirodu. Deca bosonoga, musava, presrećna, ručaju na ćebetu, trče sa hranom u ruci. Niko im ne briše ruke vlažnim maramicama, niko ih čak ni ne doziva. Tate su u kompletu sa mamama.

Na ulicama narod sedi po stepeništima, slušaju se ulični svirači. Kuvar iz restorana peva na sav glas. Celokupna atmosfera društva je karnevalska. Potpuno odsustvo pritiska i bilo kakvih osuda.

S obzirom na to da sam gospodar sopstvenog tela, vremena i prostora, kao i vlasnik neopisive slobode, sama odlučujem o tome kako mi valja u životu činiti. Nikada mi nije bilo bitno šta o meni neko misli i govori, ali su me vrlo često komentari zaticali potpuno nespremnu i zatečenu. Majka maloletne dece mora da bude pristojna za poglede okoline, i njeni stavovi treba da su krojeni po želji i volji dece, muža i ostalih dušebrižnika.

Bila sam osuđivana što sam nudista, jer nije normalno da majka maloletne dece ide gola po plaži namenjenoj za gole ljude i to pred sopstvenom decom. Jer oni bi mogli da vide golu majku. I onda su videli nešto nenormalno. Ovde se radi o maloj deci, da se razumemo.

Majka maloletne dece (dušebrižnici obožavaju ovaj termin) ima tetovaže, to znači da je verovatno narkoman i metalac, što znači da su deca jadna, gladna, musava i zapostavljena. Dakle imaš tetovaže - jadna ti deca.

Ako si majka (maloletne dece), ne bi trebalo da piješ alkohol, jer si u tom slučaju - narkomanka što imaš tetovaže i alkos jer si popila pivo na plaži i to gola. Trostruki užas, jadna deca sa takvom majkom. A to što puši, to je posebna priča, ko zna šta sve ona konzumira, pogledaj je kakva je čupava.

Želela sam da žive sa psom, da idu bosi po travi, da jedu zemlju, da jedu Smoki za ručak ako to nekad požele, da ih pustim da padaju dok ne skapiraju da nisu neuništivi. Dala sam sve od sebe da im pružim bezuslovnu ljubav i pažnju u enormnim količinama. I uvek sam bila osuđivana jer nisam radila kako su drugi to zamislili da treba. Nije me to mišljenje bolelo, ali me je zaprepašćavalo do koje mere ljudi mogu da budu... nemam naziv za to.

- "Pogledaj je kakvu je haljinu obukla, ispod garant ne nosi ni gaće".

- Gospođo, a na koji način moje nenošenje gaća vas ugrožava?

- "Evo je ONA, raspuštenica, sa troje dece, što vuče onog kera. Kod njih vazda neko ulazi i izlazi. Jadna deca, šta oni sve gledaju i čega se nagledaju. Kakva su joj deca mršava, verovatno su gladni i žedni".

I tako iz godine u godinu, u mimohodu slušam komentare, čudeći se onome u šta smo se pretvorili kao društvo. One koje se nisu pokorno uklopile u ono što je neko zamislio, nisu više među živima.

Za ženu postoje kalupi i standardi u koje mora da se uglavi čak i ako su joj tesni. Uglavi se ili će te ON uglaviti. Društvo će te uglaviti. Neko će te uglaviti. Tako uglavljena u taj tesni četvrtasti ram ćeš sa poluprekrivenim ustima komentarisati kako sa upaljenom cigaretom idem do prodavnice, u haljini bez gaća. To će biti tvoja trenutna briga i ja ti želim da ti takve brige budu jedine.

Dok sam pisala tekst, popila sam jedno pivo, popušila četiri cigarete, deca su jela, završila domaći i kuće je obavilo pišanje na mestu namenjenom za to.

Govno smo pokupili, da ne brinete.
-------------------------------------------------

***SVE KOLUMNE Sandre Jbte

Ako u nečemu uživam to su putovanja. Em što se pomeriš iz sopstvene učmalosti, em što vidiš belog sveta.

Arhitektura, klopa, provod. Sve nekako ispadne lepše i bolje nego kod tebe. Ljudi opušteni, vidi se da lepo žive jer imaju posao i platu, uređenu državu koja misli logično o svakom životno bitnom detalju njenog stanovništva. I svako gleda svoja posla. Nikog nije briga što si ti stranac, koje si veroispovesti, seksualne orjentacije nit kakvim čudima si okitio svoje telo. Ti si samo jedan srećni prolaznik, koji će zadnji metalni novčić ostaviti na suvenire.

Šetajući se po Madridu, posmatrala sam ljude kako bitišu u svojoj svakodnevici i zadivljeno gledala kojom enormnom količinom opuštenosti raspolažu i šire je svuda oko sebe. Niko nikoga ne osuđuje, čak se međusobno ni ne pogledaju u prolazu.

Žene svih doba nose kratke suknje, majice bez grudnjaka, bose, gole, istetovirane, raspuštenih kosa, probušenih pupkova, obrva, sa dredovima... One su mame, oko njih trčkaraju deca. Sa svojim partnerima (i partnerkama) se ljube strastveno, smeju glasno i od srca. One leže na ćebetu prostrtom na travi, piju vino i razgovaraju međusobno. One jedna drugoj prave pletenice, neke samo naslonjene uz drvo, zelenih stopala od trave, čitaju nešto ili samo dremaju. Tu su i kučići na sve strane. Nema nikakvih upozorenja. Valjda oni od malena nauče da čuvaju prirodu. Deca bosonoga, musava, presrećna, ručaju na ćebetu, trče sa hranom u ruci. Niko im ne briše ruke vlažnim maramicama, niko ih čak ni ne doziva. Tate su u kompletu sa mamama.

Na ulicama narod sedi po stepeništima, slušaju se ulični svirači. Kuvar iz restorana peva na sav glas. Celokupna atmosfera društva je karnevalska. Potpuno odsustvo pritiska i bilo kakvih osuda.

S obzirom na to da sam gospodar sopstvenog tela, vremena i prostora, kao i vlasnik neopisive slobode, sama odlučujem o tome kako mi valja u životu činiti. Nikada mi nije bilo bitno šta o meni neko misli i govori, ali su me vrlo često komentari zaticali potpuno nespremnu i zatečenu. Majka maloletne dece mora da bude pristojna za poglede okoline, i njeni stavovi treba da su krojeni po želji i volji dece, muža i ostalih dušebrižnika.

Bila sam osuđivana što sam nudista, jer nije normalno da majka maloletne dece ide gola po plaži namenjenoj za gole ljude i to pred sopstvenom decom. Jer oni bi mogli da vide golu majku. I onda su videli nešto nenormalno. Ovde se radi o maloj deci, da se razumemo.

Majka maloletne dece (dušebrižnici obožavaju ovaj termin) ima tetovaže, to znači da je verovatno narkoman i metalac, što znači da su deca jadna, gladna, musava i zapostavljena. Dakle imaš tetovaže - jadna ti deca.

Ako si majka (maloletne dece), ne bi trebalo da piješ alkohol, jer si u tom slučaju - narkomanka što imaš tetovaže i alkos jer si popila pivo na plaži i to gola. Trostruki užas, jadna deca sa takvom majkom. A to što puši, to je posebna priča, ko zna šta sve ona konzumira, pogledaj je kakva je čupava.

Želela sam da žive sa psom, da idu bosi po travi, da jedu zemlju, da jedu Smoki za ručak ako to nekad požele, da ih pustim da padaju dok ne skapiraju da nisu neuništivi. Dala sam sve od sebe da im pružim bezuslovnu ljubav i pažnju u enormnim količinama. I uvek sam bila osuđivana jer nisam radila kako su drugi to zamislili da treba. Nije me to mišljenje bolelo, ali me je zaprepašćavalo do koje mere ljudi mogu da budu... nemam naziv za to.

- "Pogledaj je kakvu je haljinu obukla, ispod garant ne nosi ni gaće".

- Gospođo, a na koji način moje nenošenje gaća vas ugrožava?

- "Evo je ONA, raspuštenica, sa troje dece, što vuče onog kera. Kod njih vazda neko ulazi i izlazi. Jadna deca, šta oni sve gledaju i čega se nagledaju. Kakva su joj deca mršava, verovatno su gladni i žedni".

I tako iz godine u godinu, u mimohodu slušam komentare, čudeći se onome u šta smo se pretvorili kao društvo. One koje se nisu pokorno uklopile u ono što je neko zamislio, nisu više među živima.

Za ženu postoje kalupi i standardi u koje mora da se uglavi čak i ako su joj tesni. Uglavi se ili će te ON uglaviti. Društvo će te uglaviti. Neko će te uglaviti. Tako uglavljena u taj tesni četvrtasti ram ćeš sa poluprekrivenim ustima komentarisati kako sa upaljenom cigaretom idem do prodavnice, u haljini bez gaća. To će biti tvoja trenutna briga i ja ti želim da ti takve brige budu jedine.

Dok sam pisala tekst, popila sam jedno pivo, popušila četiri cigarete, deca su jela, završila domaći i kuće je obavilo pišanje na mestu namenjenom za to.

Govno smo pokupili, da ne brinete.
-------------------------------------------------

***SVE KOLUMNE Sandre Jbte