Ne volim da bacam hranu. Vaspitana sam da je to svetogrđe, jer tamo "’neki nemaju ni mrvice, a ti bacaš i razbacuješ se".
I tako gomile hleba pobacam na terasu da ga pojedu beogradske ptice koje nisu otputovale na jug. I one se navikle, sleću u jatima, ostave za sobom milione govanaca i odlete kod nekog drugog vlasnika terase sa istim stavovima o bacanju hrane. Htela sam da im bacim i rusku salatu i prebranac što je ostao od nove godine, al' sam se plašila da mi ne pocrkaju tu na terasi od holesterola, pa bih onda morala da skupljam mrtve ptice i objašnjavam deci kako sam ih lično ubila hranom koju smo svi jeli danima.
Brokoli i prokelj su uvenuli i požuteli u frižideru od muke i zapostavljenosti. Ispustili svoju dušu povrtnu. Pas isto ne jede rusku salatu, deca je neće, pa sam morala ja. Savest iskoči pred mene namrgođena, podbočena.
- "Sad moraš da optrčiš planetu za ovo što si pojela, a da ne pričamo o onoj baklavi sa makom, prasetini i ostaloj super grešnoj hrani koju si nabila u dupe od triesprvog do osmog januara".
- "Pa ono jes', u pravu si, svake godine isto. Ne mogu da se suzdržim, svi me nude, a ja volim...".
- "Nije te niko nudio, sve si sama napravila i pojela!".
- "Nije istina! Podelila sam sa njim! Njemu sam pravila iz ljubavi".
- "Ni on nije ništa bolji od tebe! Čeka te ozbiljno vežbanje i redukcija kalorija. Rasprodaje su u toku, M veličina se najbrže proda".
- "Evo idem sutra da vežbam, ne mogu danas je crveno slovo".
- "I cigarete si rekla da ćeš da ostaviš".
- "E, pa sad si preterala! Rekla sam i hoću, samo neću sad, nego kad se budem ozbiljno uplašila da ću da umre".
- "Budalo!".
- "Zlobnice".
I jelka je počela da me nervira onim svetlucanjem koje signalizira da su praznici i da je vreme da se jede, pa sam je razmontirala. Deci sam rekla da je napolju dvadeset stepeni i da ceo novogodišnji aranžman deluje neprirodno. Vagu sam stavila u ćošak za kaznu jer je pokazivala neke čudne brojeve, i više sa njom neću da imam posla.
Ko meni uopšte garantuje da ja stvarno imam toliko kila? Sve je to neki bofl od tehnologije. Ranije je lepo pokazivala kako treba i onda je odjednom postala neuračunjljiva. Sve te zle stvari treba odbaciti. Pročitala sam na jednom sajtu da treba isprobati svoj bikini u zimskim mesecima pred ogledalom, kao provereni stimulans za skidanje kilaže, i najgora fotografija sebe nalepljena na frižideru. Bikini mi je bio malo veliki, pa me ni ona moja slika od sto kila nije uplašila da malo poravnam kolače. I onako ih je neko isekao krivo, a to tako ne može. Mora da bude ravno.
Od zatvaranja frižidera nogom, savest se opet probudi i raspali mi šamarčinu.
"Što me tako jako udari, opajdaro savesna?".
-"Zato što si glupa! Kupaći ti se razvukao, nije ti veliki. Prestani da jedeš! Ide proleće, a onda ćeš da skapiraš da su ti sve stvari od prošle godine male, pa ćeš da plačeš danima i svi će ti biti krivi što si debela. Lepo spakuj svu masnu hranu u kesu za đubre i od sutra boranija i kardio!".
"Evo bacam...".
- "I baklavu!".
"Nemoj baklavu, molim te...".
- "Bacaj!".
"Dobro, evo bacila sam na terasu. Plašim se da ću je izvaditi iz đubreta".
- "E tako. Pratiću te ja večeras kad budeš išla kod njega. Znam ja da vi zajedno kopate po frižideru fiokama u jedanaest noću i jedete kao da vas je neko iz logora pustio".
"Uradila sam juče 40 trbušnjaka!".
- "Super, napravićemo ti diplomu za uloženi trud...Vataj se usisivača, pajalice, džogera i krpa za prašinu. Potroši 250 kalorija makar".
"Pff, dobro... pobedila si kao i do sada. Odlazi sada, evo ih deca iz škole. Moram da delujem kao da čistim satima".
- "Pratim te svuda...".
- "Mama, golub jede našu baklavu na terasi".
- "Znam, prokleta ptičurina".
----------------------------------------
SVE KOLUMNE SANDRE JBTE
