Tu su neki problematični, neki letargični, neki prosto neverovatni igrači koji često nisu dobijali pažnju kakvu su zaslužili. Pa idemo redom...

GLEN RAJS

Rođen u Džeksonvilu. Srednju školu završio u Mičigenu, a kasnije nastavio koledž karijeru na prestižnom koledžu Mičigen, među čuvenim Žderavcima. U tandemu sa Rumelom Robinsonom osvojio NCAA šampionat pobedom nad ekipom Pi Džej Karlesima. U poslednjoj sezoni na Mičigenu, beležio skoro 26 poena u proseku, šutirajući 52% za tri poena. Vlasnik je velikog broja rekorda na Mičigenu, gde mu je povučen dres.

Njegov šut bio je savršeno čist. Obruč je samo bio nemi posmatrač dok lopta cepa mrežicu. Svaki njegov pokret pripreme, izbačaj, ubacivanje lopte u koš, bio je svojevrsni vodič za dostizanje perfekcije šuta.

Priča, možda značajnije od svega što će doći, je o načinu kako je došao do svog šuta. Znao je da zimi uzme lopatu, ukloni sneg sa terena i posle ponoću neumorno šutira na koš. Njegova logika je bila da ako može pogađati okružen mrakom i gomilom senki koje ometaju, šutiranje u hali, pod svetlom, će ići mnogo lakše. Naučio bi da šutira po osećaju, više nego po čulu vida. I uspeo je.

"Definitivno bi mogao da ubacuje trojke zatvorenih očiju, kao što je dokazao par puta tokom zagrevanja".

Stigao je u Majami kao 4. pik. Hit je bio franšiza u nastajanju, to im je bila druga sezona i videli su Rajsa kako nekoga ko će im doneti neophodno potrebni ofanzivni potencijal. Brzo ih je uveo među ozbiljnije timove na Istoku. Iako se zadržao punih 6 sezona na Floridi, to je bila samo prva stranica u njegovoj košarkaškoj Odiseji.

Mešburn je brzo preuzeo dirigentsku palicu od Džima Džeksona. Postao je šesti strelac lige i tako ušao u elitnu ekipu igrača. I pored neospornog talenta koji je taj tim Dalas posedovao, Mešburn ni u jednoj sezoni nije osetio čari plejofa, što je neki poseban nivo košarke u odnosu na regularni deo sezone. Nakon povrede koja ga je na duže vreme odvojila od terena, po povratku se došlo do toga da Dalas nije najbolje mesto za Mešburna. Na sredini sezone trejdovan je u Majami za Sašu Danilovića, Kurta Tomasa i Martina Mursepa.

Petu Rajliju je bio potreban još jedan ubojiti strelac. U svetlu povrede Majerlija, gde ćete bolje od Mešburna. Tim satkan od jakog talenta. Zo, Timi Hardavej, Meš. Te prve godine Majami je izbacio iz plejofa lokalnog rivala, Orlando. Zatim su u epskih 7 utakmica izbacili, još uvek Juingove, Nikse. Tada je i Morning dobio svojevrsnu osvetu nad Lerijem Džonsonom. Na kraju su u finalu izgubili od Bulsa predvođenih Džordanom. Džordan je tada uništavao snove mnogim vrhunskim igračima na Istoku koji su pokušavali da se sa svojim timovima plasiraju u finale i pokušaju da napadnu prsten.

Svi pravi poznavaoci košarke su poštovali Mešburna i njegov ubilački instinkt. Večeri u kojima je priređivao redom za redom minijature koji bi vas držale zakovane ispred televizora postale su sve ređe nakon druge povrede, pa onda serije povreda koje su usledile potom. Petu Rajliju se može pripisati svašta, lepo ili ružno, ali mu se njuh ne može nikada osporiti. Kada je osetio da Mešburn neće doprineti dovoljno Majamiju odlučio se za trejd.

Na Floridu je stigao Edi Džons koji je i dalje nosio epitet zahvalnog, timskog igrača. Uloga u Hornetsima je vratila karijeru Mešburna tamo gde je trebala da bude. Postao je lider u broju poena. Hornetsi su imali talentovan tim kom je dodatak Mešburna i Pi Džej Brauna dodatno učvrstila timsku hemiju. U prvom plejof nastupu za Stršljene naleteo je upravo na Majami. Mešburn je igrao simultanku sa odbranom Hita koji su na kraju dobili "metlu". Pokazao je Rajliju da se možda i prerano odrekao njegovim usluga. U sledećoj rundi su savladali od Baksa, predvođenih dinamičkim duom, Rejem Alenom i Glenom Robinsonom, nakon 7 utakmica.

Može se reći da je najlepši deo karijere Meša ovaj proveden u Hornetsima. Tu je ponovo pronašao sebe. Tu se ponovo rodio. Postao je lider ekipe u kojoj niko nije iskakao previše iz koncepcije. Uz njega je Beron Dejvis rastao kao igrač i kasnije preuzeo lidersku palicu, nakon povrede koja je značila i kraj karijere prilično rano, u 31-oj godini. Problemi sa kolenima, koji su postali hronični, bili su jači od volje i želje elitnog strelca.

Trejd koji ga je odveo u Filadelfiju se nikad nije aktivirao, kada pričao o igranju u gradu bratske ljubavi. Njegova priča nakon košarke je jedna od najboljih o životu posle košarke. Sigurno je da nije bankrotirao, jer ne bi bila jedna od najboljih priča.

Džamal je postao vlasnik 34 objekta u kojima se spremaju ukusni stekovi, 37 objekata Papa John's, 3 objekta Dunkin Donuts i brojnih ulaganja u nekretnine, kao i dilerske salone koji se bave prodajom vozila u Kentakiju odakle je počela njegova košarkaška bajka. Član je upravnog odbora dve kompanije.

Ono što će mi ostati u sećanju je utakmica sa 50 ubačenih poena protiv Grizlisa, dok ga čuva jedan od najboljih defanzivaca tog perioda, Šejn Batije. Mešburn ga je razbio post igrom. Razbio ga je kroz svaki fade away, kroz svaku fintu, kroz svaki prodor. Na kraju je spakovao tih 50 poena nekako relaksirano. Onaj osećaj kad to izgleda tako lako, a ustvari je toliko teško, jer je Batije zatvarao najbolje napadače lige. Mešburn je bio poseban talenat, nedovoljno cenjen.

I pored fantastičnih utakmica koje nam je priredio, ostaje njegova izjava: "Dosta momaka ima preko 205 cm i vrhunske fizikalije. Moj cilj nije bio da ostavim trag u košarci i odem u penziju. Moj cilj je bio da učim u svemu, pa i košarci, kako bih jednom dana mogao da imamo svoj biznis i sa aktovkom prolazim ovim ulicama. Da ne cene jednako koliko su me cenili dok sam igrao. Mislim da sam uspeo". Uspeo je.

MAJKL FINLI

Ovo je moj subjektivni osećaj, što ne mora da znači da će se mnogi od vas složiti. Majkl Finli. Da li je ovaj igrač dovoljno poštovan i cenjen, ako izuzmemo usko stručnu javnost? Teško.

Finli je posle sjajnih partija na Viskonsinu, gde je postao najbolji strelac koledža, izašao na NBA draft. Zauzeo je tada skromnu poziciju 21, sa koje je biran od strane Finiks Sansa. Taj draft je doneo jedne od najluđih glava u NBA ligu, kao što su Rašid Volas, Dejmon Stodemajer, Kevin Garnet, Brajant Rivs, Stekhaus, kao i izbor Dejana Bodiroge, koji nikada nije video NBA ligu.

Posle ruki sezone u kojoj je bio treći strelac iza dve najveće zvezde, Barklija i Kevina Džonsona, Finiks je rešio da im je potrebniji plejmejker. Finli je već establirao svoju poziciju kao potencijalna napadačka mašina. I dalje mi nije jasno kako su Džo Smit i Arvidas Sabonis bili ispred njega u glasanju za rukija godine, gde je prvi bio Moćni Miš - Dejmon Stodemajer. I tako je odlukom uprava Dalas i Finiksa, Kid stigao u Finiks, a Finli otišao u Dalas, posle samo jedne i po sezone. Sa njim su u istom smeru otišli Sem Kasel i večita devica, Ej Si Grin.

Ko je profitirao iz ovog trejda? Dalas, naravno. Koliko je Dalas Finlijev, toliko je Finli Dalasov. Počeo je u Sansima, ali je zaista počeo u Mevsima. Stigao je u tim koji je tek počeo da se menja. Ključeve ekipe držao je Džim Džekson. Kako je Finli stigao, Džekson je trejdovan u Netse i tada ekipa prelazi u ruke Finlija. Bez uvijanja, prve tri sezone bile su OČAJNE!

Finli je postao prvi strelac, ali ostatak ekipe su činili nekadašnji dobri igrači ostavljeni da propadaju i poluproizvodi. Kada su stigli Stiv Neš i tada mladi Nemac, Dirk Novicki, činilo se da Dalas može da se nada novoj superstar trojci koja će ih dovesti do titule. Mali kuriozitet je što je u sezoni 99/00 član tima bio Denis Rodman koji je odigrao samo 12 utakmica ali bio ubedljivo najbolji skakač ekipe sa preko 14 skokova po utakmici. Ubrzo je otpušten.

Od momenta kada je Don Nelson postavio stvari na svoje mesto, a to je značilo Neša u ulozi startnog pleja, Novickog puštenog sa lanca i Finlija u standardnoj ulozi stvari su izgledale obećavajuće za Dalas. Tako su stigli, posle redovnih učešća u plejofu, do finala Zapada u sezoni 02/03. Serija sa "Opasnim momcima" iz Portlanda koji su svi redom bili ludi na neki svoj način. Posle sedam utakmica, stigla je serija protiv Kingsa u kojoj je dominirao Nik Van Eksel koji je igrao u transu, o čemu je pisano u kolumni o Nick The Quicku.

Tako su stigli do finala sa Sparsima. Realno gledano, Dalas je odigrao jako dobro finale. Finli je nivo svoje igre podigao za nekoliko stepenika više. Koliko se on igrao sa odbranom Sparsa, toliko se Dankan igrao sa odbranom Mevsa. Na kraju je u toj ofanzivnoj igri pobedu odneo Dankan. Bez Novickog u poslednje tri utakmice, Finli je pokušao da povuče tim i nosi ih na svojim leđima, ali je Timi bio pretežak teret za njega.

Finli je zadržao još dve sezone među Mevsima. Nakon toga je postao ograničeno slobodan. U trku za potpis jednog od najkorisnijih igrača na poziciji krila uključilo se mnogo timova. U njegov rodni Čikago su redom dolazili superstarovi, Garnet, Amare Stodemajer, Vejd, Bilaps u nadi da će ubediti Finlija da im se pridruži. Najveću težinu je imala ponuda Majamija koji je već obezbedio Šeka. Finiks je igrao na kartu Stiva Neša, velikog prijatelja Finlija, koji se vratio u Finiks, pa je isto to želeo da uradi i Majkl. Na kraju je stigao jedan čovek u delegaciji. Greg Popović je brzo ubedio Finlija da su Sparsi najbolje mesto za njega.

Fin Dawg je ostao u Teksasu, samo je Dalas zamenio San Antonijem. Upravo su od Dalasa izgubili u 7 utakmica polufinala Zapada, da bi Mevsi kasnije izgubili finale od Majamija u kome je Vejd odigrao jednu od najbolji partija ikada u plejofu. Sasuo je svu vrelinu na Telad iz Teksasa. U tom momentu se činilo da je Finli napravio dve greške. Prvu, što je napustio Dalas. Drugu, što nije prihvatio ponudu Majamija i već imao prsten na ruci.

Kao šesti igrač u sledećoj sezoni, Finli je sa ekipom Sparsa stigao do finala gde su tokom celog plejofa, uključujući finale izgubili samo 4 utakmice. Toliko su bili dominantni da se činilo da igraju sa pola snage. Sve do finala Finli je igrao sjajnu košarku, donoseći ogromnu energiju sa klupe. Šutirao je sjajnih 47% za tri, dok je bio gotovo nepogrešiv sa linije bacanja. Radio je sve ono što je Pop od njega želeo da dobije.

U plejofu je imao negativan skor protiv Dalasa, a pozitivan protiv Finiksa, svojih bivših timova. U svojoj poslednjoj sezoni, otpušten je od strane Sparsa. Odmah nakon toga Boston ga je doveo u svoje redove. To je bila godina kada je čuvena trojka napravljena u Seltiksima. Stigli su do finala u kome su izgubili od Lejkersa u sedam utakmica. U sedmoj utakmici je Ron Artest, već tada Metta World Peace, odigrao za udžbenika u oba pravca. Finli je imao tek epizodnu ulogu u finalu što mnogi zameraju Doku Riversu. Posle prilično kvalitetnih partija u regularnom delu, ostavio ga je po strani.

Finli nikada nije biran na All star. FInli nikada nije biran nigde. Finli je uvek bio u senci. I sada kada guglate, tek ćete negde naći neku priču o Finliju. Ofanzivni ubica. Majstor.

GLEN ROBINSON

Jedan od onih kojima su povrede odredili tok karijere. Povrede i ego trenera. Veliki Pas, nekadašnja veika zvezda srednjoškolske košarke i univerziteta Perdju neopravdano je stavljen na onaj prašnjavi deo pozornice, na kome se nalaze propali talenti.

Tokom zlatnih godina NBA i NCAA lige, kada su kroz obe defilovali neverovatni talenti poput Vebera, Hila, Rouza, Čejnija, Resperta, nikako ne možete promašiti ima Glena Robinsona kada je govori o Big Tenu. Čovek, bolje rečeno momak, koji je imao monstruozne sezone na koledžu sa preko 30 poena i 10 skokova u proseku nije mogao biti izostavljen iz priče o najboljima.

Igre na koledžu su bile najbolja preporuka za NBA draft na kome je biran od strane Milvokija sa prve pozicije. Iza njega su ostali Džejson Kid, Grent Hil, Donjel Maršal i Džuvon Hauard. Baksi su imali ideju da će uparivanjem Vina Bejkera i Glena Robinsona dobiti dinamičku igru na krilnim pozicijama. Bili su jako opasni sa poludistance i posta, toliko da im nije trebala podrška centara. Sve ovo nije bilo dovoljno da se dotakne plejof.

Pored toga, oni su toliko verovali u Robinsona da su mu dali desetogodišnji ugovor vredan neverovatnih 68 miliona dolara. Priča se da je Glen tražio čitavih 100 miliona za 13 godina. Na kraju se zadovoljio "sićom".

Dolaskom Reja Alena kao rukija, Baksi su dobili mnogo više dimenzija i načina da se napadne protivnik. Ni trejd koji je poslao Bejkera u Sonikse u razmeni tri tima nije dao rezultat. Usledio je sledeći logičan potez, a to je promena trenera. Stigao je Džordž Karl. Čim se malo "uhodao" Karl je svojom čvrstom rukom po prvi put nakon 7 sezona uvede pozitivan bilans pobeda i poraza. Baksi su predvođeni trojkom Robinson, Alen i Kasel stigli do plejofa učešća u kome su već u prvom kolu, posle velike borbe, izgubili od Milerove Indijane, uz fantastičnu partiju Džejlena Rouza.

Međutim niko nije bio tužan, jer je sam ulazak u plejof posle godina posta bio sam po sebi uspeh. Svi su verovali da se nova dinastija u Baksima gradi, posebno što je Tim Tomas već postajao establirani član nove dinastije. Igrali su sve bolje i bolje, predvođeni Robinsonom i Alenom. Bez ikakve sumnje, Big Dog je bio gazda ove družine. Već u sledećem plejofu stigli su do finala Istoka, ali nisu našli adekvatno rešenje za previše inspirisanog Alena Ajversona.

Sezona kroz koju su se vukle povrede glavnih igrača nije rezultirala ulaskom u plejof i bilo je jasno da će se na kraju sezone podvući crta kako bi se videlo kuda dalje. Džordž Karl je rešio da trejduje Robinsona u Atlantu za Kukoča, da bi kasnije razmenio Alena za Pejtona. Zašto je to uradio verovatno ni sam ne zna. Mada uzimajući u obzir da je često znao da ulazi u sukobe sa glavnim zvezdama tima, moguće da je ego Karla odbijao autoritete glavnih igrača Baksa i time uskratio navijače, verovatno sve bolje igre.

Robinson je u Atlatni koja je kao tim lutala NBA ligom bio vodeći igrač, formirajući krilni tandem sa Šarifom Abdur Rahimom. Povrede su obeležile dobar deo karijere Big Doga, pa su sada postale još jača smetnja da pruži dosta bolje igre. Nakon jedne sezone među Jastebovima, otišao je u Filu, gde je bio drugi strelac iza neprikosnovenog Ajversona. Na pola sezone, Fila je odlučila da ga trejduje za Mešburna koji nije odigrao ni minut za Sikserse.

Na samom kraju se obreo kod Grega Popovića i to baš u šampionskoj sezoni Sparsa, koji su ga potpisali pred plejof, kako bi dobili malo veteranskog šuta sa poludistance koji je bio zaštitni znak Big Doga. Istina je da je u tom plejofu Glen bio izuzetno produktivan, ako se uzme u obzir koliko je minuta zbog svih povreda mogao da provede u igri. Kao kompenzacija za stajanje u senci stigao je prsten.

Da li bi se nešto promenilo da je Glen bio član Drim tima '96. godine? Da li bi to promenilo kurs istorije? Da nije želeo da postane igrač od 100 miliona dolara, da li bi mediji bili drugačiji prema njemu? Da li je nadimak bio previše "jak" za taj trenutak?

Da je pogodio šut protiv Filadelfije tokom utakmice 5, da li bi ga to zakucalo u legendu? Da li bi sve danas bilo drugačije?

Jedan od prvih Big 3 pokušaja se završio neslavno, kao veliko razočarenje. Iz ove perspektive, Rej Alen, medijski atraktivniji postao je zaštitno lice te ere Baksa. Ali i dalje moj glas ide Glenu Robinsonu. Na terenu je igrao staru, dobru igru košarke. Korak u stranu i šut. Korak u nazad i šut. Bez preteranih driblinga. Bez skakutanja. Bez filozofije. Samo bi uzeo loptu i šutnuo. Jer tako je jedino bilo logično za njega.

Njegov broj verovatno neće nigde biti na svodovima dvorana. Njegov šut sa poludistance nije u modi, ali je on možda jedini Jelen zbog koga sam voleo da gledam Bakse. I dalje mi stoji u kutiji njegova UpperDeck kartica. I dalje će ostati zakucan momenat u sećanju kada postiže trojku uz zvuk sirene, u utakmici broj sedam protiv Šarlota, hodajući kao Frankenštajnovo čudovište dok Bredli Centar upada u deliriju. Veliki Pas je znao da ujede. I to jako.

DŽEJLEN ROUZ

Da li je bio krilo, šuter, plej? Bio je ono što je želeo da bude i sve to je obavljao na neverovatno dobar način. Iako ga sada često gledamo u ulozi stručnog saradnika emisija posvećenih NBA ligi, gde obično govori pametnije stvari od ostalih, ne možemo da ne pamtimo njegove igre sa NBA terena.

Rođen u mračnom, radničkom Detroitu, sve do ulaska u ligu, ostao je u Mičigenu. Biološki otac mu je nekadašnji prvi pik sa drafta '67 koga nikada nije upoznao uživo, iako su se par puta čuli telefonskim putem. Kada je stigao do koledža, nekako je logično bilo da ode na Mičigen. Levoruki klinac postao je deo, sada već legendarne petorke, poznatije kao Fab Five iz koje su kasnije stigli Kris Veber i Džuvon Hauard.

Rouz je biran kao 13. pik. Sa te pozicije pokupio ga je Denver koji nije bio omiljena destinacija igračima. Ali kad si ruki niko te ne pita previše i ulaziš sa verovanjem da ćeš uspeti da promeniš nešto u franšizu u koju dolaziš. Ulazeći u drugu sezonu sa novim grbom (misleći da će im to doneti bolje dane, pa se desilo da su pogodili), Rouz je upao u prilično talentovan tim koga je predvodio Kari pre Karija, Mahmud Abdul Rauf, fantastični šuter koga su problemi u raznim sferama društva prerano odvojili od parketa i sprečili da pokaže svoj neverovatan talenat.

Osim Dejla Elisa ovo je bila prilično mlada ekipa. Rouz je šetao od krila do pleja, igrajuči često četiri pozicije u timu. Kada su Nagetsi rešili da se distanciraju od Raufa, istovremeno su odlučili da im je potrebno još promena. Stigao je MekDajs oko koga je trebala da se gradi igra, dok je Rouz u trejdu ponuđen Indijani u zamenu za Marka Džeksona, koji je posle samo jedne sezone u Koloradu vratio nazad gde je bio omiljen. I tako je krenulo najbolje doba u karijeru Džejlena Rouza.

U nekih 5 i po sezona Rouz se potvrdio kao vešti univerzalac koji može totalno da promeni tok utakmice. Sportski bezobrazluk koji je nosio u sebi bio je preko potreban i poželjan među Pejsersima. Već su imali jednog u liku Redžija Milera. Rouz je bio nekako idealna dopuna.

Dolaskom Lerija Birda na mesto trenera bio je pravi blagoslov za Rouza. Videvši kakvog igrača ima u timu, Leri je brzo počeo da daje sve više minuta Rouzu. Eksplodirao je u plejofu, gde je postao drugi strelac tima. Indijana je stigla do finala u kome su izgubili u šest utakmica od Niksa, a inicijalna kapisla za poraz bio je čuveni "Four Point Play" Lerija Džonsona posle kog Redži Miler više nije bio onaj "Knicker Killer" koji je bio do tada. Ali je ovo za Rouza bio savršen uvod za sledeću sezonu.

U narednoj sezoni je prvo stigla nagrada za igrača koji je najviše napredovao. Ali to je bio samo uvod. Rouz je postao nezamenljiv član petorke. Bio je drugi strelac, četvrti skakač, drugi asistent, prvi kradljivac lopti i treći bloker. Tokom plejofa igrao je fenomenalno, postižući nešto preko 20 poena u proseku, odmah iza Redžija Milera. Ulazio je u svoje najbolje godine. Indijana je stigla korak dalje, a to je bilo finale lige.

U finalu Istoka osvetili su se Niksima identičnim rezultatom. U finalu su naleteli na moćne Lejkerse koji su bili zalogaj koji nisu mogli da zažvaću. Šek je igrao sam protiv svih i sa punim pravom prisvojio nadimak Supermen. Kobi je u finalu bio tu samo kao podrška. Takva dominacija igrača nad ekipom odavno nije bila viđena. Rouz je odigrao fantastično finale u kome je bio najbolji igrač Pejsersa. Bio je svuda, u odbrani, napadu, ali opet ne dovoljno da poništi učinak Šeka.

Kraj karijere Redžija Milera bio je blizu, a Rouz je trebalo da preuzme lidersku ulogu i postane vođa nekih novih Pejsera uz mlade igrače koji su dolazili. U dve sezone sa novim trenerom, legendom Pistonsa, Ajzeom Tomasom, Indijana je ispadala u prvoj rundi plejofa. Da ovo nije bilo najsrećnije rešenje, uprava je uvidela tek po odlasku Rouza u Čikago u blokbaster trejdu koji je uključio veliki broj igrača i pikova.

U prilično tužnom timu Bulsa koji su trzajima bolesnika pokušavali da se vrate na stare staze slave, Rouz je bio ubedljivo najbolji igrač. Čikago je krenuo u rebuilding, a to je podrazumevalo da se odreknu Rouza i njegovog teškog ugovora. I tako je na pola sledeće sezone Rouz prešao na sever, tačnije jug susedne države, Kanade. Postao je član Toronta.

Selidbom među Reptorse, mnogi su mislili da je došao kraj Rouzvoj ofanzivi. Međutim, on je bio toliko vešt ofanzivno da je ostao prvi strelac Reptorsa ispred Krisa Boša i Vinsa Kartera. Kako bi Bošu dali mesta, Reptorsi su se odrekli Rouza koji je opet posle jedne i po sezone otišao dalje. Stigao je u Veliku jabuku. Tamo se opet sreo sa Lerijem Braunom, ali je problem bio što su Niksi imali Stefona Marberija koji je bio priča za sebe i kukolj svake ekipe koji bi razdirao timsku hemiju.

Nakon otpuštanja, Rouz je odradio veteranski minimum u Sansima, ali previše brza igra te ekipe nije odgovarala njegovom fizičkom stanju i njegovim navikama koje bi se zasnivale na znatno mirnijoj, pozicionoj igri.

Voltron koji je formiran na Mičigenu, pod imenom Fab Five i žuti lav u liku Džejlena Rouza koji se otcepio kako bi krenuo svojim putem jeste napravio svojevrsnu priču o laganom, opuštenom strelcu, kradljivcu i vođi koji ipak nije bio dovoljno shvaćen. Jedino je Bird znao kako da ga upotrebi. Ostali su samo pokušavali.

BONUS - ŠON MERION

U svojoj ruki sezoni krenuo je ka svom košu misleći da upravo tuda treba da krene da bi poentirao. Na sreću se na vreme setio da to nikako nije ono što treba da radi, okrenuo se i bacio loptu nazad sa zabezeknutim izrazom na licu.

Kada prvi put vidite njegov šut pitate se kako je uopšte beležio proseke koje je imao tokom srednje škole i koledža. I to ne bilo gde, već na UNLV, koji je iznedrio neke od najboljih NBA igrača. Popularni Matriks je biran sa devete pozicije na draftu od strane Finiksa (pik koji je stigao do Dalasa, u kojem će kasnije Merion nastupati i osvojiti prsten).

Nikada nije bio među elitnim defanzivcima kada bi došlo do zvaničnih izbora. Nikada nije bio u vrhu liste strelaca, a preko 150 igrača je imalo više All star nastupa od njega (imao ih je četiri). Ako duboko uđete u matriks, počećete da vidite Meriona drugim očima, mnogo dublje nego što se to na prvi pogled čini.

Izuzimajući među prostor u kome je bio član Majamija i Kavsa na samom kraju, Meriona će svi pamtiti kao integralnog člana dva tima u zapadnoj konferenciji NBA lige. Dalasa i Finiksa. Kroz ovaj deo priče o potcenjenim krilima i uopšte ostalih pozicija, dosta se provlaći ta veza Dalas - Finiks u ovom ili onom pravcu. Neko će pomisliti da je dovoljno da ste bili član obe ekipe par godina i da je dovoljno da budete upamćeni. Da je to formula.

Merion je uprkos povredama dugo trajao. Matriks je na terenu radio praktično sve. Fantastičan ofanzivno, ali ništa lošiji defanzivno. Iako ne toliko snažan na prvi pogled, beležio je u velikom broju sezona dabl dabl učinak u proseku. Nije se libio da skine plašt superstara i prihvati ulogu rezerviste, igrača zadatka. Merion bi na terenu radio sve što je trebalo da ekipa pobedi. On nije bio važan. Važan je bio samo tim.

Vreme provedeno u Finiksu je nešto što je cementiralo njegovu poziciju u NBA ligi. Uz svoj krajnje neobičan šut koji je mnoge nervirao, Merion je bio univerzalac kakav se zaista retko viđa. Matriks je dočekao i ispratio mnoge prilično dobre igrače uključujući Penija Hardaveja koji je ponovo oživeo u Finiksu, Džejsona Kida, preživeo eru Stefona Marberija, dočekao Džoa Džonsona i Amarea Stodemajera, a pravu rapsodiju doživeo dolaskom Stiva Neša i trenera D'Antonija.

Kada je stigla era "7 Seconds or Less" Merion se savršeno uklopio u trči-i-pucaj stil košarke koja je donela pravu revoluciju u NBA ligu. Pogrešna je pretpostavka da je taj sistem napravio Meriona, jer je on već pre toga bio establiran NBA igrač. Samo je bio dovoljno dobar da se savršeno u njega uklopi. On je od ukupno osam sezona u Sansima, samo tri proveo sa Nešom!

Merion je predvodio Sanse tokom prvih pet sezona u statistici Win Shares, dok je ispred njega bilo samo pet igrača superstar kalibra. Svi redovno zaborave sezonu u kojoj je Stodemajer bio povređen tokom cele sezone, a Merion beležio dabl-dabl 21.8 poena i 11.8 skokova, uz prosečno 40 minuta na parketu. Tome je dodao 2 ukradene lopte i 1.7 blokada u proseku. Momak od 201 cm i 99 kilograma.

Matriks je radio sve na parketu u periodu od pet godina. U tom periodu je imao prosek od preko 20 poena, 10 skokova, dve krađe i jedne blokade. Da li znate ko je jedini igrač koji je to uspeo u periodu od pet uzastopnih godina? Samo Hakim Olajdžuvon.

Prsten je bitan. Nije ključan, ali je bitan, bar kada dođe do klackalice zvane ulazak u Kuću slavnih. Merion je bio zaista jako važan šraf u ekipi Dalasa tokom sezona u kojima se pravio šampionski tim. Odbrana koju je Merion igrao na Lebronu Džejmsu je bila fenomenalna. Pored nestvarnih partija Novickog i Terija, Merion je bio taj X faktor u odbrani.

Lebron je ostao samo na 18 poena u toj seriji. Čak ni Kavaj Lenard nije uspeo da uštopuje Džejmsa kao što je Merion to radio. Niko nije uspeo da smiri Džejmsa kao Matriks.

Njegov vanvremenski šut i skok iz drugog plana doneo mu je nadimak Matriks koji je dobio, od koga drugog nekog od Kenija Smita tokom svoje ruki sezone. Sansi su samo pustili Meriona da bude svoj. Da čuva svoj stil i tako ga stavi u službu tima.

Kvar u Matriksu koji nosi naziv "Merion nije u Kući slavnih" je potrebno ispraviti. Merion je to sigurno zaslužio.

U sledećoj kolumni stiži krilni centri. Izbor je zaista težak, ali će se na listi naći neki od vama omiljenih igrača iz zlatnog i post zlatnog doba NBA lige. Uživajte i čitamo se sledeće subote!
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA

Tu su neki problematični, neki letargični, neki prosto neverovatni igrači koji često nisu dobijali pažnju kakvu su zaslužili. Pa idemo redom...

GLEN RAJS

Rođen u Džeksonvilu. Srednju školu završio u Mičigenu, a kasnije nastavio koledž karijeru na prestižnom koledžu Mičigen, među čuvenim Žderavcima. U tandemu sa Rumelom Robinsonom osvojio NCAA šampionat pobedom nad ekipom Pi Džej Karlesima. U poslednjoj sezoni na Mičigenu, beležio skoro 26 poena u proseku, šutirajući 52% za tri poena. Vlasnik je velikog broja rekorda na Mičigenu, gde mu je povučen dres.

Njegov šut bio je savršeno čist. Obruč je samo bio nemi posmatrač dok lopta cepa mrežicu. Svaki njegov pokret pripreme, izbačaj, ubacivanje lopte u koš, bio je svojevrsni vodič za dostizanje perfekcije šuta.

Priča, možda značajnije od svega što će doći, je o načinu kako je došao do svog šuta. Znao je da zimi uzme lopatu, ukloni sneg sa terena i posle ponoću neumorno šutira na koš. Njegova logika je bila da ako može pogađati okružen mrakom i gomilom senki koje ometaju, šutiranje u hali, pod svetlom, će ići mnogo lakše. Naučio bi da šutira po osećaju, više nego po čulu vida. I uspeo je.

"Definitivno bi mogao da ubacuje trojke zatvorenih očiju, kao što je dokazao par puta tokom zagrevanja".

Stigao je u Majami kao 4. pik. Hit je bio franšiza u nastajanju, to im je bila druga sezona i videli su Rajsa kako nekoga ko će im doneti neophodno potrebni ofanzivni potencijal. Brzo ih je uveo među ozbiljnije timove na Istoku. Iako se zadržao punih 6 sezona na Floridi, to je bila samo prva stranica u njegovoj košarkaškoj Odiseji.

Mešburn je brzo preuzeo dirigentsku palicu od Džima Džeksona. Postao je šesti strelac lige i tako ušao u elitnu ekipu igrača. I pored neospornog talenta koji je taj tim Dalas posedovao, Mešburn ni u jednoj sezoni nije osetio čari plejofa, što je neki poseban nivo košarke u odnosu na regularni deo sezone. Nakon povrede koja ga je na duže vreme odvojila od terena, po povratku se došlo do toga da Dalas nije najbolje mesto za Mešburna. Na sredini sezone trejdovan je u Majami za Sašu Danilovića, Kurta Tomasa i Martina Mursepa.

Petu Rajliju je bio potreban još jedan ubojiti strelac. U svetlu povrede Majerlija, gde ćete bolje od Mešburna. Tim satkan od jakog talenta. Zo, Timi Hardavej, Meš. Te prve godine Majami je izbacio iz plejofa lokalnog rivala, Orlando. Zatim su u epskih 7 utakmica izbacili, još uvek Juingove, Nikse. Tada je i Morning dobio svojevrsnu osvetu nad Lerijem Džonsonom. Na kraju su u finalu izgubili od Bulsa predvođenih Džordanom. Džordan je tada uništavao snove mnogim vrhunskim igračima na Istoku koji su pokušavali da se sa svojim timovima plasiraju u finale i pokušaju da napadnu prsten.

Svi pravi poznavaoci košarke su poštovali Mešburna i njegov ubilački instinkt. Večeri u kojima je priređivao redom za redom minijature koji bi vas držale zakovane ispred televizora postale su sve ređe nakon druge povrede, pa onda serije povreda koje su usledile potom. Petu Rajliju se može pripisati svašta, lepo ili ružno, ali mu se njuh ne može nikada osporiti. Kada je osetio da Mešburn neće doprineti dovoljno Majamiju odlučio se za trejd.

Na Floridu je stigao Edi Džons koji je i dalje nosio epitet zahvalnog, timskog igrača. Uloga u Hornetsima je vratila karijeru Mešburna tamo gde je trebala da bude. Postao je lider u broju poena. Hornetsi su imali talentovan tim kom je dodatak Mešburna i Pi Džej Brauna dodatno učvrstila timsku hemiju. U prvom plejof nastupu za Stršljene naleteo je upravo na Majami. Mešburn je igrao simultanku sa odbranom Hita koji su na kraju dobili "metlu". Pokazao je Rajliju da se možda i prerano odrekao njegovim usluga. U sledećoj rundi su savladali od Baksa, predvođenih dinamičkim duom, Rejem Alenom i Glenom Robinsonom, nakon 7 utakmica.

Može se reći da je najlepši deo karijere Meša ovaj proveden u Hornetsima. Tu je ponovo pronašao sebe. Tu se ponovo rodio. Postao je lider ekipe u kojoj niko nije iskakao previše iz koncepcije. Uz njega je Beron Dejvis rastao kao igrač i kasnije preuzeo lidersku palicu, nakon povrede koja je značila i kraj karijere prilično rano, u 31-oj godini. Problemi sa kolenima, koji su postali hronični, bili su jači od volje i želje elitnog strelca.

Trejd koji ga je odveo u Filadelfiju se nikad nije aktivirao, kada pričao o igranju u gradu bratske ljubavi. Njegova priča nakon košarke je jedna od najboljih o životu posle košarke. Sigurno je da nije bankrotirao, jer ne bi bila jedna od najboljih priča.

Džamal je postao vlasnik 34 objekta u kojima se spremaju ukusni stekovi, 37 objekata Papa John's, 3 objekta Dunkin Donuts i brojnih ulaganja u nekretnine, kao i dilerske salone koji se bave prodajom vozila u Kentakiju odakle je počela njegova košarkaška bajka. Član je upravnog odbora dve kompanije.

Ono što će mi ostati u sećanju je utakmica sa 50 ubačenih poena protiv Grizlisa, dok ga čuva jedan od najboljih defanzivaca tog perioda, Šejn Batije. Mešburn ga je razbio post igrom. Razbio ga je kroz svaki fade away, kroz svaku fintu, kroz svaki prodor. Na kraju je spakovao tih 50 poena nekako relaksirano. Onaj osećaj kad to izgleda tako lako, a ustvari je toliko teško, jer je Batije zatvarao najbolje napadače lige. Mešburn je bio poseban talenat, nedovoljno cenjen.

I pored fantastičnih utakmica koje nam je priredio, ostaje njegova izjava: "Dosta momaka ima preko 205 cm i vrhunske fizikalije. Moj cilj nije bio da ostavim trag u košarci i odem u penziju. Moj cilj je bio da učim u svemu, pa i košarci, kako bih jednom dana mogao da imamo svoj biznis i sa aktovkom prolazim ovim ulicama. Da ne cene jednako koliko su me cenili dok sam igrao. Mislim da sam uspeo". Uspeo je.

MAJKL FINLI

Ovo je moj subjektivni osećaj, što ne mora da znači da će se mnogi od vas složiti. Majkl Finli. Da li je ovaj igrač dovoljno poštovan i cenjen, ako izuzmemo usko stručnu javnost? Teško.

Finli je posle sjajnih partija na Viskonsinu, gde je postao najbolji strelac koledža, izašao na NBA draft. Zauzeo je tada skromnu poziciju 21, sa koje je biran od strane Finiks Sansa. Taj draft je doneo jedne od najluđih glava u NBA ligu, kao što su Rašid Volas, Dejmon Stodemajer, Kevin Garnet, Brajant Rivs, Stekhaus, kao i izbor Dejana Bodiroge, koji nikada nije video NBA ligu.

Posle ruki sezone u kojoj je bio treći strelac iza dve najveće zvezde, Barklija i Kevina Džonsona, Finiks je rešio da im je potrebniji plejmejker. Finli je već establirao svoju poziciju kao potencijalna napadačka mašina. I dalje mi nije jasno kako su Džo Smit i Arvidas Sabonis bili ispred njega u glasanju za rukija godine, gde je prvi bio Moćni Miš - Dejmon Stodemajer. I tako je odlukom uprava Dalas i Finiksa, Kid stigao u Finiks, a Finli otišao u Dalas, posle samo jedne i po sezone. Sa njim su u istom smeru otišli Sem Kasel i večita devica, Ej Si Grin.

Ko je profitirao iz ovog trejda? Dalas, naravno. Koliko je Dalas Finlijev, toliko je Finli Dalasov. Počeo je u Sansima, ali je zaista počeo u Mevsima. Stigao je u tim koji je tek počeo da se menja. Ključeve ekipe držao je Džim Džekson. Kako je Finli stigao, Džekson je trejdovan u Netse i tada ekipa prelazi u ruke Finlija. Bez uvijanja, prve tri sezone bile su OČAJNE!

Finli je postao prvi strelac, ali ostatak ekipe su činili nekadašnji dobri igrači ostavljeni da propadaju i poluproizvodi. Kada su stigli Stiv Neš i tada mladi Nemac, Dirk Novicki, činilo se da Dalas može da se nada novoj superstar trojci koja će ih dovesti do titule. Mali kuriozitet je što je u sezoni 99/00 član tima bio Denis Rodman koji je odigrao samo 12 utakmica ali bio ubedljivo najbolji skakač ekipe sa preko 14 skokova po utakmici. Ubrzo je otpušten.

Od momenta kada je Don Nelson postavio stvari na svoje mesto, a to je značilo Neša u ulozi startnog pleja, Novickog puštenog sa lanca i Finlija u standardnoj ulozi stvari su izgledale obećavajuće za Dalas. Tako su stigli, posle redovnih učešća u plejofu, do finala Zapada u sezoni 02/03. Serija sa "Opasnim momcima" iz Portlanda koji su svi redom bili ludi na neki svoj način. Posle sedam utakmica, stigla je serija protiv Kingsa u kojoj je dominirao Nik Van Eksel koji je igrao u transu, o čemu je pisano u kolumni o Nick The Quicku.

Tako su stigli do finala sa Sparsima. Realno gledano, Dalas je odigrao jako dobro finale. Finli je nivo svoje igre podigao za nekoliko stepenika više. Koliko se on igrao sa odbranom Sparsa, toliko se Dankan igrao sa odbranom Mevsa. Na kraju je u toj ofanzivnoj igri pobedu odneo Dankan. Bez Novickog u poslednje tri utakmice, Finli je pokušao da povuče tim i nosi ih na svojim leđima, ali je Timi bio pretežak teret za njega.

Finli je zadržao još dve sezone među Mevsima. Nakon toga je postao ograničeno slobodan. U trku za potpis jednog od najkorisnijih igrača na poziciji krila uključilo se mnogo timova. U njegov rodni Čikago su redom dolazili superstarovi, Garnet, Amare Stodemajer, Vejd, Bilaps u nadi da će ubediti Finlija da im se pridruži. Najveću težinu je imala ponuda Majamija koji je već obezbedio Šeka. Finiks je igrao na kartu Stiva Neša, velikog prijatelja Finlija, koji se vratio u Finiks, pa je isto to želeo da uradi i Majkl. Na kraju je stigao jedan čovek u delegaciji. Greg Popović je brzo ubedio Finlija da su Sparsi najbolje mesto za njega.

Fin Dawg je ostao u Teksasu, samo je Dalas zamenio San Antonijem. Upravo su od Dalasa izgubili u 7 utakmica polufinala Zapada, da bi Mevsi kasnije izgubili finale od Majamija u kome je Vejd odigrao jednu od najbolji partija ikada u plejofu. Sasuo je svu vrelinu na Telad iz Teksasa. U tom momentu se činilo da je Finli napravio dve greške. Prvu, što je napustio Dalas. Drugu, što nije prihvatio ponudu Majamija i već imao prsten na ruci.

Kao šesti igrač u sledećoj sezoni, Finli je sa ekipom Sparsa stigao do finala gde su tokom celog plejofa, uključujući finale izgubili samo 4 utakmice. Toliko su bili dominantni da se činilo da igraju sa pola snage. Sve do finala Finli je igrao sjajnu košarku, donoseći ogromnu energiju sa klupe. Šutirao je sjajnih 47% za tri, dok je bio gotovo nepogrešiv sa linije bacanja. Radio je sve ono što je Pop od njega želeo da dobije.

U plejofu je imao negativan skor protiv Dalasa, a pozitivan protiv Finiksa, svojih bivših timova. U svojoj poslednjoj sezoni, otpušten je od strane Sparsa. Odmah nakon toga Boston ga je doveo u svoje redove. To je bila godina kada je čuvena trojka napravljena u Seltiksima. Stigli su do finala u kome su izgubili od Lejkersa u sedam utakmica. U sedmoj utakmici je Ron Artest, već tada Metta World Peace, odigrao za udžbenika u oba pravca. Finli je imao tek epizodnu ulogu u finalu što mnogi zameraju Doku Riversu. Posle prilično kvalitetnih partija u regularnom delu, ostavio ga je po strani.

Finli nikada nije biran na All star. FInli nikada nije biran nigde. Finli je uvek bio u senci. I sada kada guglate, tek ćete negde naći neku priču o Finliju. Ofanzivni ubica. Majstor.

GLEN ROBINSON

Jedan od onih kojima su povrede odredili tok karijere. Povrede i ego trenera. Veliki Pas, nekadašnja veika zvezda srednjoškolske košarke i univerziteta Perdju neopravdano je stavljen na onaj prašnjavi deo pozornice, na kome se nalaze propali talenti.

Tokom zlatnih godina NBA i NCAA lige, kada su kroz obe defilovali neverovatni talenti poput Vebera, Hila, Rouza, Čejnija, Resperta, nikako ne možete promašiti ima Glena Robinsona kada je govori o Big Tenu. Čovek, bolje rečeno momak, koji je imao monstruozne sezone na koledžu sa preko 30 poena i 10 skokova u proseku nije mogao biti izostavljen iz priče o najboljima.

Igre na koledžu su bile najbolja preporuka za NBA draft na kome je biran od strane Milvokija sa prve pozicije. Iza njega su ostali Džejson Kid, Grent Hil, Donjel Maršal i Džuvon Hauard. Baksi su imali ideju da će uparivanjem Vina Bejkera i Glena Robinsona dobiti dinamičku igru na krilnim pozicijama. Bili su jako opasni sa poludistance i posta, toliko da im nije trebala podrška centara. Sve ovo nije bilo dovoljno da se dotakne plejof.

Pored toga, oni su toliko verovali u Robinsona da su mu dali desetogodišnji ugovor vredan neverovatnih 68 miliona dolara. Priča se da je Glen tražio čitavih 100 miliona za 13 godina. Na kraju se zadovoljio "sićom".

Dolaskom Reja Alena kao rukija, Baksi su dobili mnogo više dimenzija i načina da se napadne protivnik. Ni trejd koji je poslao Bejkera u Sonikse u razmeni tri tima nije dao rezultat. Usledio je sledeći logičan potez, a to je promena trenera. Stigao je Džordž Karl. Čim se malo "uhodao" Karl je svojom čvrstom rukom po prvi put nakon 7 sezona uvede pozitivan bilans pobeda i poraza. Baksi su predvođeni trojkom Robinson, Alen i Kasel stigli do plejofa učešća u kome su već u prvom kolu, posle velike borbe, izgubili od Milerove Indijane, uz fantastičnu partiju Džejlena Rouza.

Međutim niko nije bio tužan, jer je sam ulazak u plejof posle godina posta bio sam po sebi uspeh. Svi su verovali da se nova dinastija u Baksima gradi, posebno što je Tim Tomas već postajao establirani član nove dinastije. Igrali su sve bolje i bolje, predvođeni Robinsonom i Alenom. Bez ikakve sumnje, Big Dog je bio gazda ove družine. Već u sledećem plejofu stigli su do finala Istoka, ali nisu našli adekvatno rešenje za previše inspirisanog Alena Ajversona.

Sezona kroz koju su se vukle povrede glavnih igrača nije rezultirala ulaskom u plejof i bilo je jasno da će se na kraju sezone podvući crta kako bi se videlo kuda dalje. Džordž Karl je rešio da trejduje Robinsona u Atlantu za Kukoča, da bi kasnije razmenio Alena za Pejtona. Zašto je to uradio verovatno ni sam ne zna. Mada uzimajući u obzir da je često znao da ulazi u sukobe sa glavnim zvezdama tima, moguće da je ego Karla odbijao autoritete glavnih igrača Baksa i time uskratio navijače, verovatno sve bolje igre.

Robinson je u Atlatni koja je kao tim lutala NBA ligom bio vodeći igrač, formirajući krilni tandem sa Šarifom Abdur Rahimom. Povrede su obeležile dobar deo karijere Big Doga, pa su sada postale još jača smetnja da pruži dosta bolje igre. Nakon jedne sezone među Jastebovima, otišao je u Filu, gde je bio drugi strelac iza neprikosnovenog Ajversona. Na pola sezone, Fila je odlučila da ga trejduje za Mešburna koji nije odigrao ni minut za Sikserse.

Na samom kraju se obreo kod Grega Popovića i to baš u šampionskoj sezoni Sparsa, koji su ga potpisali pred plejof, kako bi dobili malo veteranskog šuta sa poludistance koji je bio zaštitni znak Big Doga. Istina je da je u tom plejofu Glen bio izuzetno produktivan, ako se uzme u obzir koliko je minuta zbog svih povreda mogao da provede u igri. Kao kompenzacija za stajanje u senci stigao je prsten.

Da li bi se nešto promenilo da je Glen bio član Drim tima '96. godine? Da li bi to promenilo kurs istorije? Da nije želeo da postane igrač od 100 miliona dolara, da li bi mediji bili drugačiji prema njemu? Da li je nadimak bio previše "jak" za taj trenutak?

Da je pogodio šut protiv Filadelfije tokom utakmice 5, da li bi ga to zakucalo u legendu? Da li bi sve danas bilo drugačije?

Jedan od prvih Big 3 pokušaja se završio neslavno, kao veliko razočarenje. Iz ove perspektive, Rej Alen, medijski atraktivniji postao je zaštitno lice te ere Baksa. Ali i dalje moj glas ide Glenu Robinsonu. Na terenu je igrao staru, dobru igru košarke. Korak u stranu i šut. Korak u nazad i šut. Bez preteranih driblinga. Bez skakutanja. Bez filozofije. Samo bi uzeo loptu i šutnuo. Jer tako je jedino bilo logično za njega.

Njegov broj verovatno neće nigde biti na svodovima dvorana. Njegov šut sa poludistance nije u modi, ali je on možda jedini Jelen zbog koga sam voleo da gledam Bakse. I dalje mi stoji u kutiji njegova UpperDeck kartica. I dalje će ostati zakucan momenat u sećanju kada postiže trojku uz zvuk sirene, u utakmici broj sedam protiv Šarlota, hodajući kao Frankenštajnovo čudovište dok Bredli Centar upada u deliriju. Veliki Pas je znao da ujede. I to jako.

DŽEJLEN ROUZ

Da li je bio krilo, šuter, plej? Bio je ono što je želeo da bude i sve to je obavljao na neverovatno dobar način. Iako ga sada često gledamo u ulozi stručnog saradnika emisija posvećenih NBA ligi, gde obično govori pametnije stvari od ostalih, ne možemo da ne pamtimo njegove igre sa NBA terena.

Rođen u mračnom, radničkom Detroitu, sve do ulaska u ligu, ostao je u Mičigenu. Biološki otac mu je nekadašnji prvi pik sa drafta '67 koga nikada nije upoznao uživo, iako su se par puta čuli telefonskim putem. Kada je stigao do koledža, nekako je logično bilo da ode na Mičigen. Levoruki klinac postao je deo, sada već legendarne petorke, poznatije kao Fab Five iz koje su kasnije stigli Kris Veber i Džuvon Hauard.

Rouz je biran kao 13. pik. Sa te pozicije pokupio ga je Denver koji nije bio omiljena destinacija igračima. Ali kad si ruki niko te ne pita previše i ulaziš sa verovanjem da ćeš uspeti da promeniš nešto u franšizu u koju dolaziš. Ulazeći u drugu sezonu sa novim grbom (misleći da će im to doneti bolje dane, pa se desilo da su pogodili), Rouz je upao u prilično talentovan tim koga je predvodio Kari pre Karija, Mahmud Abdul Rauf, fantastični šuter koga su problemi u raznim sferama društva prerano odvojili od parketa i sprečili da pokaže svoj neverovatan talenat.

Osim Dejla Elisa ovo je bila prilično mlada ekipa. Rouz je šetao od krila do pleja, igrajuči često četiri pozicije u timu. Kada su Nagetsi rešili da se distanciraju od Raufa, istovremeno su odlučili da im je potrebno još promena. Stigao je MekDajs oko koga je trebala da se gradi igra, dok je Rouz u trejdu ponuđen Indijani u zamenu za Marka Džeksona, koji je posle samo jedne sezone u Koloradu vratio nazad gde je bio omiljen. I tako je krenulo najbolje doba u karijeru Džejlena Rouza.

U nekih 5 i po sezona Rouz se potvrdio kao vešti univerzalac koji može totalno da promeni tok utakmice. Sportski bezobrazluk koji je nosio u sebi bio je preko potreban i poželjan među Pejsersima. Već su imali jednog u liku Redžija Milera. Rouz je bio nekako idealna dopuna.

Dolaskom Lerija Birda na mesto trenera bio je pravi blagoslov za Rouza. Videvši kakvog igrača ima u timu, Leri je brzo počeo da daje sve više minuta Rouzu. Eksplodirao je u plejofu, gde je postao drugi strelac tima. Indijana je stigla do finala u kome su izgubili u šest utakmica od Niksa, a inicijalna kapisla za poraz bio je čuveni "Four Point Play" Lerija Džonsona posle kog Redži Miler više nije bio onaj "Knicker Killer" koji je bio do tada. Ali je ovo za Rouza bio savršen uvod za sledeću sezonu.

U narednoj sezoni je prvo stigla nagrada za igrača koji je najviše napredovao. Ali to je bio samo uvod. Rouz je postao nezamenljiv član petorke. Bio je drugi strelac, četvrti skakač, drugi asistent, prvi kradljivac lopti i treći bloker. Tokom plejofa igrao je fenomenalno, postižući nešto preko 20 poena u proseku, odmah iza Redžija Milera. Ulazio je u svoje najbolje godine. Indijana je stigla korak dalje, a to je bilo finale lige.

U finalu Istoka osvetili su se Niksima identičnim rezultatom. U finalu su naleteli na moćne Lejkerse koji su bili zalogaj koji nisu mogli da zažvaću. Šek je igrao sam protiv svih i sa punim pravom prisvojio nadimak Supermen. Kobi je u finalu bio tu samo kao podrška. Takva dominacija igrača nad ekipom odavno nije bila viđena. Rouz je odigrao fantastično finale u kome je bio najbolji igrač Pejsersa. Bio je svuda, u odbrani, napadu, ali opet ne dovoljno da poništi učinak Šeka.

Kraj karijere Redžija Milera bio je blizu, a Rouz je trebalo da preuzme lidersku ulogu i postane vođa nekih novih Pejsera uz mlade igrače koji su dolazili. U dve sezone sa novim trenerom, legendom Pistonsa, Ajzeom Tomasom, Indijana je ispadala u prvoj rundi plejofa. Da ovo nije bilo najsrećnije rešenje, uprava je uvidela tek po odlasku Rouza u Čikago u blokbaster trejdu koji je uključio veliki broj igrača i pikova.

U prilično tužnom timu Bulsa koji su trzajima bolesnika pokušavali da se vrate na stare staze slave, Rouz je bio ubedljivo najbolji igrač. Čikago je krenuo u rebuilding, a to je podrazumevalo da se odreknu Rouza i njegovog teškog ugovora. I tako je na pola sledeće sezone Rouz prešao na sever, tačnije jug susedne države, Kanade. Postao je član Toronta.

Selidbom među Reptorse, mnogi su mislili da je došao kraj Rouzvoj ofanzivi. Međutim, on je bio toliko vešt ofanzivno da je ostao prvi strelac Reptorsa ispred Krisa Boša i Vinsa Kartera. Kako bi Bošu dali mesta, Reptorsi su se odrekli Rouza koji je opet posle jedne i po sezone otišao dalje. Stigao je u Veliku jabuku. Tamo se opet sreo sa Lerijem Braunom, ali je problem bio što su Niksi imali Stefona Marberija koji je bio priča za sebe i kukolj svake ekipe koji bi razdirao timsku hemiju.

Nakon otpuštanja, Rouz je odradio veteranski minimum u Sansima, ali previše brza igra te ekipe nije odgovarala njegovom fizičkom stanju i njegovim navikama koje bi se zasnivale na znatno mirnijoj, pozicionoj igri.

Voltron koji je formiran na Mičigenu, pod imenom Fab Five i žuti lav u liku Džejlena Rouza koji se otcepio kako bi krenuo svojim putem jeste napravio svojevrsnu priču o laganom, opuštenom strelcu, kradljivcu i vođi koji ipak nije bio dovoljno shvaćen. Jedino je Bird znao kako da ga upotrebi. Ostali su samo pokušavali.

BONUS - ŠON MERION

U svojoj ruki sezoni krenuo je ka svom košu misleći da upravo tuda treba da krene da bi poentirao. Na sreću se na vreme setio da to nikako nije ono što treba da radi, okrenuo se i bacio loptu nazad sa zabezeknutim izrazom na licu.

Kada prvi put vidite njegov šut pitate se kako je uopšte beležio proseke koje je imao tokom srednje škole i koledža. I to ne bilo gde, već na UNLV, koji je iznedrio neke od najboljih NBA igrača. Popularni Matriks je biran sa devete pozicije na draftu od strane Finiksa (pik koji je stigao do Dalasa, u kojem će kasnije Merion nastupati i osvojiti prsten).

Nikada nije bio među elitnim defanzivcima kada bi došlo do zvaničnih izbora. Nikada nije bio u vrhu liste strelaca, a preko 150 igrača je imalo više All star nastupa od njega (imao ih je četiri). Ako duboko uđete u matriks, počećete da vidite Meriona drugim očima, mnogo dublje nego što se to na prvi pogled čini.

Izuzimajući među prostor u kome je bio član Majamija i Kavsa na samom kraju, Meriona će svi pamtiti kao integralnog člana dva tima u zapadnoj konferenciji NBA lige. Dalasa i Finiksa. Kroz ovaj deo priče o potcenjenim krilima i uopšte ostalih pozicija, dosta se provlaći ta veza Dalas - Finiks u ovom ili onom pravcu. Neko će pomisliti da je dovoljno da ste bili član obe ekipe par godina i da je dovoljno da budete upamćeni. Da je to formula.

Merion je uprkos povredama dugo trajao. Matriks je na terenu radio praktično sve. Fantastičan ofanzivno, ali ništa lošiji defanzivno. Iako ne toliko snažan na prvi pogled, beležio je u velikom broju sezona dabl dabl učinak u proseku. Nije se libio da skine plašt superstara i prihvati ulogu rezerviste, igrača zadatka. Merion bi na terenu radio sve što je trebalo da ekipa pobedi. On nije bio važan. Važan je bio samo tim.

Vreme provedeno u Finiksu je nešto što je cementiralo njegovu poziciju u NBA ligi. Uz svoj krajnje neobičan šut koji je mnoge nervirao, Merion je bio univerzalac kakav se zaista retko viđa. Matriks je dočekao i ispratio mnoge prilično dobre igrače uključujući Penija Hardaveja koji je ponovo oživeo u Finiksu, Džejsona Kida, preživeo eru Stefona Marberija, dočekao Džoa Džonsona i Amarea Stodemajera, a pravu rapsodiju doživeo dolaskom Stiva Neša i trenera D'Antonija.

Kada je stigla era "7 Seconds or Less" Merion se savršeno uklopio u trči-i-pucaj stil košarke koja je donela pravu revoluciju u NBA ligu. Pogrešna je pretpostavka da je taj sistem napravio Meriona, jer je on već pre toga bio establiran NBA igrač. Samo je bio dovoljno dobar da se savršeno u njega uklopi. On je od ukupno osam sezona u Sansima, samo tri proveo sa Nešom!

Merion je predvodio Sanse tokom prvih pet sezona u statistici Win Shares, dok je ispred njega bilo samo pet igrača superstar kalibra. Svi redovno zaborave sezonu u kojoj je Stodemajer bio povređen tokom cele sezone, a Merion beležio dabl-dabl 21.8 poena i 11.8 skokova, uz prosečno 40 minuta na parketu. Tome je dodao 2 ukradene lopte i 1.7 blokada u proseku. Momak od 201 cm i 99 kilograma.

Matriks je radio sve na parketu u periodu od pet godina. U tom periodu je imao prosek od preko 20 poena, 10 skokova, dve krađe i jedne blokade. Da li znate ko je jedini igrač koji je to uspeo u periodu od pet uzastopnih godina? Samo Hakim Olajdžuvon.

Prsten je bitan. Nije ključan, ali je bitan, bar kada dođe do klackalice zvane ulazak u Kuću slavnih. Merion je bio zaista jako važan šraf u ekipi Dalasa tokom sezona u kojima se pravio šampionski tim. Odbrana koju je Merion igrao na Lebronu Džejmsu je bila fenomenalna. Pored nestvarnih partija Novickog i Terija, Merion je bio taj X faktor u odbrani.

Lebron je ostao samo na 18 poena u toj seriji. Čak ni Kavaj Lenard nije uspeo da uštopuje Džejmsa kao što je Merion to radio. Niko nije uspeo da smiri Džejmsa kao Matriks.

Njegov vanvremenski šut i skok iz drugog plana doneo mu je nadimak Matriks koji je dobio, od koga drugog nekog od Kenija Smita tokom svoje ruki sezone. Sansi su samo pustili Meriona da bude svoj. Da čuva svoj stil i tako ga stavi u službu tima.

Kvar u Matriksu koji nosi naziv "Merion nije u Kući slavnih" je potrebno ispraviti. Merion je to sigurno zaslužio.

U sledećoj kolumni stiži krilni centri. Izbor je zaista težak, ali će se na listi naći neki od vama omiljenih igrača iz zlatnog i post zlatnog doba NBA lige. Uživajte i čitamo se sledeće subote!
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA

Tu su neki problematični, neki letargični, neki prosto neverovatni igrači koji često nisu dobijali pažnju kakvu su zaslužili. Pa idemo redom...

GLEN RAJS

Rođen u Džeksonvilu. Srednju školu završio u Mičigenu, a kasnije nastavio koledž karijeru na prestižnom koledžu Mičigen, među čuvenim Žderavcima. U tandemu sa Rumelom Robinsonom osvojio NCAA šampionat pobedom nad ekipom Pi Džej Karlesima. U poslednjoj sezoni na Mičigenu, beležio skoro 26 poena u proseku, šutirajući 52% za tri poena. Vlasnik je velikog broja rekorda na Mičigenu, gde mu je povučen dres.

Njegov šut bio je savršeno čist. Obruč je samo bio nemi posmatrač dok lopta cepa mrežicu. Svaki njegov pokret pripreme, izbačaj, ubacivanje lopte u koš, bio je svojevrsni vodič za dostizanje perfekcije šuta.

Priča, možda značajnije od svega što će doći, je o načinu kako je došao do svog šuta. Znao je da zimi uzme lopatu, ukloni sneg sa terena i posle ponoću neumorno šutira na koš. Njegova logika je bila da ako može pogađati okružen mrakom i gomilom senki koje ometaju, šutiranje u hali, pod svetlom, će ići mnogo lakše. Naučio bi da šutira po osećaju, više nego po čulu vida. I uspeo je.

"Definitivno bi mogao da ubacuje trojke zatvorenih očiju, kao što je dokazao par puta tokom zagrevanja".

Stigao je u Majami kao 4. pik. Hit je bio franšiza u nastajanju, to im je bila druga sezona i videli su Rajsa kako nekoga ko će im doneti neophodno potrebni ofanzivni potencijal. Brzo ih je uveo među ozbiljnije timove na Istoku. Iako se zadržao punih 6 sezona na Floridi, to je bila samo prva stranica u njegovoj košarkaškoj Odiseji.

Mešburn je brzo preuzeo dirigentsku palicu od Džima Džeksona. Postao je šesti strelac lige i tako ušao u elitnu ekipu igrača. I pored neospornog talenta koji je taj tim Dalas posedovao, Mešburn ni u jednoj sezoni nije osetio čari plejofa, što je neki poseban nivo košarke u odnosu na regularni deo sezone. Nakon povrede koja ga je na duže vreme odvojila od terena, po povratku se došlo do toga da Dalas nije najbolje mesto za Mešburna. Na sredini sezone trejdovan je u Majami za Sašu Danilovića, Kurta Tomasa i Martina Mursepa.

Petu Rajliju je bio potreban još jedan ubojiti strelac. U svetlu povrede Majerlija, gde ćete bolje od Mešburna. Tim satkan od jakog talenta. Zo, Timi Hardavej, Meš. Te prve godine Majami je izbacio iz plejofa lokalnog rivala, Orlando. Zatim su u epskih 7 utakmica izbacili, još uvek Juingove, Nikse. Tada je i Morning dobio svojevrsnu osvetu nad Lerijem Džonsonom. Na kraju su u finalu izgubili od Bulsa predvođenih Džordanom. Džordan je tada uništavao snove mnogim vrhunskim igračima na Istoku koji su pokušavali da se sa svojim timovima plasiraju u finale i pokušaju da napadnu prsten.

Svi pravi poznavaoci košarke su poštovali Mešburna i njegov ubilački instinkt. Večeri u kojima je priređivao redom za redom minijature koji bi vas držale zakovane ispred televizora postale su sve ređe nakon druge povrede, pa onda serije povreda koje su usledile potom. Petu Rajliju se može pripisati svašta, lepo ili ružno, ali mu se njuh ne može nikada osporiti. Kada je osetio da Mešburn neće doprineti dovoljno Majamiju odlučio se za trejd.

Na Floridu je stigao Edi Džons koji je i dalje nosio epitet zahvalnog, timskog igrača. Uloga u Hornetsima je vratila karijeru Mešburna tamo gde je trebala da bude. Postao je lider u broju poena. Hornetsi su imali talentovan tim kom je dodatak Mešburna i Pi Džej Brauna dodatno učvrstila timsku hemiju. U prvom plejof nastupu za Stršljene naleteo je upravo na Majami. Mešburn je igrao simultanku sa odbranom Hita koji su na kraju dobili "metlu". Pokazao je Rajliju da se možda i prerano odrekao njegovim usluga. U sledećoj rundi su savladali od Baksa, predvođenih dinamičkim duom, Rejem Alenom i Glenom Robinsonom, nakon 7 utakmica.

Može se reći da je najlepši deo karijere Meša ovaj proveden u Hornetsima. Tu je ponovo pronašao sebe. Tu se ponovo rodio. Postao je lider ekipe u kojoj niko nije iskakao previše iz koncepcije. Uz njega je Beron Dejvis rastao kao igrač i kasnije preuzeo lidersku palicu, nakon povrede koja je značila i kraj karijere prilično rano, u 31-oj godini. Problemi sa kolenima, koji su postali hronični, bili su jači od volje i želje elitnog strelca.

Trejd koji ga je odveo u Filadelfiju se nikad nije aktivirao, kada pričao o igranju u gradu bratske ljubavi. Njegova priča nakon košarke je jedna od najboljih o životu posle košarke. Sigurno je da nije bankrotirao, jer ne bi bila jedna od najboljih priča.

Džamal je postao vlasnik 34 objekta u kojima se spremaju ukusni stekovi, 37 objekata Papa John's, 3 objekta Dunkin Donuts i brojnih ulaganja u nekretnine, kao i dilerske salone koji se bave prodajom vozila u Kentakiju odakle je počela njegova košarkaška bajka. Član je upravnog odbora dve kompanije.

Ono što će mi ostati u sećanju je utakmica sa 50 ubačenih poena protiv Grizlisa, dok ga čuva jedan od najboljih defanzivaca tog perioda, Šejn Batije. Mešburn ga je razbio post igrom. Razbio ga je kroz svaki fade away, kroz svaku fintu, kroz svaki prodor. Na kraju je spakovao tih 50 poena nekako relaksirano. Onaj osećaj kad to izgleda tako lako, a ustvari je toliko teško, jer je Batije zatvarao najbolje napadače lige. Mešburn je bio poseban talenat, nedovoljno cenjen.

I pored fantastičnih utakmica koje nam je priredio, ostaje njegova izjava: "Dosta momaka ima preko 205 cm i vrhunske fizikalije. Moj cilj nije bio da ostavim trag u košarci i odem u penziju. Moj cilj je bio da učim u svemu, pa i košarci, kako bih jednom dana mogao da imamo svoj biznis i sa aktovkom prolazim ovim ulicama. Da ne cene jednako koliko su me cenili dok sam igrao. Mislim da sam uspeo". Uspeo je.

MAJKL FINLI

Ovo je moj subjektivni osećaj, što ne mora da znači da će se mnogi od vas složiti. Majkl Finli. Da li je ovaj igrač dovoljno poštovan i cenjen, ako izuzmemo usko stručnu javnost? Teško.

Finli je posle sjajnih partija na Viskonsinu, gde je postao najbolji strelac koledža, izašao na NBA draft. Zauzeo je tada skromnu poziciju 21, sa koje je biran od strane Finiks Sansa. Taj draft je doneo jedne od najluđih glava u NBA ligu, kao što su Rašid Volas, Dejmon Stodemajer, Kevin Garnet, Brajant Rivs, Stekhaus, kao i izbor Dejana Bodiroge, koji nikada nije video NBA ligu.

Posle ruki sezone u kojoj je bio treći strelac iza dve najveće zvezde, Barklija i Kevina Džonsona, Finiks je rešio da im je potrebniji plejmejker. Finli je već establirao svoju poziciju kao potencijalna napadačka mašina. I dalje mi nije jasno kako su Džo Smit i Arvidas Sabonis bili ispred njega u glasanju za rukija godine, gde je prvi bio Moćni Miš - Dejmon Stodemajer. I tako je odlukom uprava Dalas i Finiksa, Kid stigao u Finiks, a Finli otišao u Dalas, posle samo jedne i po sezone. Sa njim su u istom smeru otišli Sem Kasel i večita devica, Ej Si Grin.

Ko je profitirao iz ovog trejda? Dalas, naravno. Koliko je Dalas Finlijev, toliko je Finli Dalasov. Počeo je u Sansima, ali je zaista počeo u Mevsima. Stigao je u tim koji je tek počeo da se menja. Ključeve ekipe držao je Džim Džekson. Kako je Finli stigao, Džekson je trejdovan u Netse i tada ekipa prelazi u ruke Finlija. Bez uvijanja, prve tri sezone bile su OČAJNE!

Finli je postao prvi strelac, ali ostatak ekipe su činili nekadašnji dobri igrači ostavljeni da propadaju i poluproizvodi. Kada su stigli Stiv Neš i tada mladi Nemac, Dirk Novicki, činilo se da Dalas može da se nada novoj superstar trojci koja će ih dovesti do titule. Mali kuriozitet je što je u sezoni 99/00 član tima bio Denis Rodman koji je odigrao samo 12 utakmica ali bio ubedljivo najbolji skakač ekipe sa preko 14 skokova po utakmici. Ubrzo je otpušten.

Od momenta kada je Don Nelson postavio stvari na svoje mesto, a to je značilo Neša u ulozi startnog pleja, Novickog puštenog sa lanca i Finlija u standardnoj ulozi stvari su izgledale obećavajuće za Dalas. Tako su stigli, posle redovnih učešća u plejofu, do finala Zapada u sezoni 02/03. Serija sa "Opasnim momcima" iz Portlanda koji su svi redom bili ludi na neki svoj način. Posle sedam utakmica, stigla je serija protiv Kingsa u kojoj je dominirao Nik Van Eksel koji je igrao u transu, o čemu je pisano u kolumni o Nick The Quicku.

Tako su stigli do finala sa Sparsima. Realno gledano, Dalas je odigrao jako dobro finale. Finli je nivo svoje igre podigao za nekoliko stepenika više. Koliko se on igrao sa odbranom Sparsa, toliko se Dankan igrao sa odbranom Mevsa. Na kraju je u toj ofanzivnoj igri pobedu odneo Dankan. Bez Novickog u poslednje tri utakmice, Finli je pokušao da povuče tim i nosi ih na svojim leđima, ali je Timi bio pretežak teret za njega.

Finli je zadržao još dve sezone među Mevsima. Nakon toga je postao ograničeno slobodan. U trku za potpis jednog od najkorisnijih igrača na poziciji krila uključilo se mnogo timova. U njegov rodni Čikago su redom dolazili superstarovi, Garnet, Amare Stodemajer, Vejd, Bilaps u nadi da će ubediti Finlija da im se pridruži. Najveću težinu je imala ponuda Majamija koji je već obezbedio Šeka. Finiks je igrao na kartu Stiva Neša, velikog prijatelja Finlija, koji se vratio u Finiks, pa je isto to želeo da uradi i Majkl. Na kraju je stigao jedan čovek u delegaciji. Greg Popović je brzo ubedio Finlija da su Sparsi najbolje mesto za njega.

Fin Dawg je ostao u Teksasu, samo je Dalas zamenio San Antonijem. Upravo su od Dalasa izgubili u 7 utakmica polufinala Zapada, da bi Mevsi kasnije izgubili finale od Majamija u kome je Vejd odigrao jednu od najbolji partija ikada u plejofu. Sasuo je svu vrelinu na Telad iz Teksasa. U tom momentu se činilo da je Finli napravio dve greške. Prvu, što je napustio Dalas. Drugu, što nije prihvatio ponudu Majamija i već imao prsten na ruci.

Kao šesti igrač u sledećoj sezoni, Finli je sa ekipom Sparsa stigao do finala gde su tokom celog plejofa, uključujući finale izgubili samo 4 utakmice. Toliko su bili dominantni da se činilo da igraju sa pola snage. Sve do finala Finli je igrao sjajnu košarku, donoseći ogromnu energiju sa klupe. Šutirao je sjajnih 47% za tri, dok je bio gotovo nepogrešiv sa linije bacanja. Radio je sve ono što je Pop od njega želeo da dobije.

U plejofu je imao negativan skor protiv Dalasa, a pozitivan protiv Finiksa, svojih bivših timova. U svojoj poslednjoj sezoni, otpušten je od strane Sparsa. Odmah nakon toga Boston ga je doveo u svoje redove. To je bila godina kada je čuvena trojka napravljena u Seltiksima. Stigli su do finala u kome su izgubili od Lejkersa u sedam utakmica. U sedmoj utakmici je Ron Artest, već tada Metta World Peace, odigrao za udžbenika u oba pravca. Finli je imao tek epizodnu ulogu u finalu što mnogi zameraju Doku Riversu. Posle prilično kvalitetnih partija u regularnom delu, ostavio ga je po strani.

Finli nikada nije biran na All star. FInli nikada nije biran nigde. Finli je uvek bio u senci. I sada kada guglate, tek ćete negde naći neku priču o Finliju. Ofanzivni ubica. Majstor.

GLEN ROBINSON

Jedan od onih kojima su povrede odredili tok karijere. Povrede i ego trenera. Veliki Pas, nekadašnja veika zvezda srednjoškolske košarke i univerziteta Perdju neopravdano je stavljen na onaj prašnjavi deo pozornice, na kome se nalaze propali talenti.

Tokom zlatnih godina NBA i NCAA lige, kada su kroz obe defilovali neverovatni talenti poput Vebera, Hila, Rouza, Čejnija, Resperta, nikako ne možete promašiti ima Glena Robinsona kada je govori o Big Tenu. Čovek, bolje rečeno momak, koji je imao monstruozne sezone na koledžu sa preko 30 poena i 10 skokova u proseku nije mogao biti izostavljen iz priče o najboljima.

Igre na koledžu su bile najbolja preporuka za NBA draft na kome je biran od strane Milvokija sa prve pozicije. Iza njega su ostali Džejson Kid, Grent Hil, Donjel Maršal i Džuvon Hauard. Baksi su imali ideju da će uparivanjem Vina Bejkera i Glena Robinsona dobiti dinamičku igru na krilnim pozicijama. Bili su jako opasni sa poludistance i posta, toliko da im nije trebala podrška centara. Sve ovo nije bilo dovoljno da se dotakne plejof.

Pored toga, oni su toliko verovali u Robinsona da su mu dali desetogodišnji ugovor vredan neverovatnih 68 miliona dolara. Priča se da je Glen tražio čitavih 100 miliona za 13 godina. Na kraju se zadovoljio "sićom".

Dolaskom Reja Alena kao rukija, Baksi su dobili mnogo više dimenzija i načina da se napadne protivnik. Ni trejd koji je poslao Bejkera u Sonikse u razmeni tri tima nije dao rezultat. Usledio je sledeći logičan potez, a to je promena trenera. Stigao je Džordž Karl. Čim se malo "uhodao" Karl je svojom čvrstom rukom po prvi put nakon 7 sezona uvede pozitivan bilans pobeda i poraza. Baksi su predvođeni trojkom Robinson, Alen i Kasel stigli do plejofa učešća u kome su već u prvom kolu, posle velike borbe, izgubili od Milerove Indijane, uz fantastičnu partiju Džejlena Rouza.

Međutim niko nije bio tužan, jer je sam ulazak u plejof posle godina posta bio sam po sebi uspeh. Svi su verovali da se nova dinastija u Baksima gradi, posebno što je Tim Tomas već postajao establirani član nove dinastije. Igrali su sve bolje i bolje, predvođeni Robinsonom i Alenom. Bez ikakve sumnje, Big Dog je bio gazda ove družine. Već u sledećem plejofu stigli su do finala Istoka, ali nisu našli adekvatno rešenje za previše inspirisanog Alena Ajversona.

Sezona kroz koju su se vukle povrede glavnih igrača nije rezultirala ulaskom u plejof i bilo je jasno da će se na kraju sezone podvući crta kako bi se videlo kuda dalje. Džordž Karl je rešio da trejduje Robinsona u Atlantu za Kukoča, da bi kasnije razmenio Alena za Pejtona. Zašto je to uradio verovatno ni sam ne zna. Mada uzimajući u obzir da je često znao da ulazi u sukobe sa glavnim zvezdama tima, moguće da je ego Karla odbijao autoritete glavnih igrača Baksa i time uskratio navijače, verovatno sve bolje igre.

Robinson je u Atlatni koja je kao tim lutala NBA ligom bio vodeći igrač, formirajući krilni tandem sa Šarifom Abdur Rahimom. Povrede su obeležile dobar deo karijere Big Doga, pa su sada postale još jača smetnja da pruži dosta bolje igre. Nakon jedne sezone među Jastebovima, otišao je u Filu, gde je bio drugi strelac iza neprikosnovenog Ajversona. Na pola sezone, Fila je odlučila da ga trejduje za Mešburna koji nije odigrao ni minut za Sikserse.

Na samom kraju se obreo kod Grega Popovića i to baš u šampionskoj sezoni Sparsa, koji su ga potpisali pred plejof, kako bi dobili malo veteranskog šuta sa poludistance koji je bio zaštitni znak Big Doga. Istina je da je u tom plejofu Glen bio izuzetno produktivan, ako se uzme u obzir koliko je minuta zbog svih povreda mogao da provede u igri. Kao kompenzacija za stajanje u senci stigao je prsten.

Da li bi se nešto promenilo da je Glen bio član Drim tima '96. godine? Da li bi to promenilo kurs istorije? Da nije želeo da postane igrač od 100 miliona dolara, da li bi mediji bili drugačiji prema njemu? Da li je nadimak bio previše "jak" za taj trenutak?

Da je pogodio šut protiv Filadelfije tokom utakmice 5, da li bi ga to zakucalo u legendu? Da li bi sve danas bilo drugačije?

Jedan od prvih Big 3 pokušaja se završio neslavno, kao veliko razočarenje. Iz ove perspektive, Rej Alen, medijski atraktivniji postao je zaštitno lice te ere Baksa. Ali i dalje moj glas ide Glenu Robinsonu. Na terenu je igrao staru, dobru igru košarke. Korak u stranu i šut. Korak u nazad i šut. Bez preteranih driblinga. Bez skakutanja. Bez filozofije. Samo bi uzeo loptu i šutnuo. Jer tako je jedino bilo logično za njega.

Njegov broj verovatno neće nigde biti na svodovima dvorana. Njegov šut sa poludistance nije u modi, ali je on možda jedini Jelen zbog koga sam voleo da gledam Bakse. I dalje mi stoji u kutiji njegova UpperDeck kartica. I dalje će ostati zakucan momenat u sećanju kada postiže trojku uz zvuk sirene, u utakmici broj sedam protiv Šarlota, hodajući kao Frankenštajnovo čudovište dok Bredli Centar upada u deliriju. Veliki Pas je znao da ujede. I to jako.

DŽEJLEN ROUZ

Da li je bio krilo, šuter, plej? Bio je ono što je želeo da bude i sve to je obavljao na neverovatno dobar način. Iako ga sada često gledamo u ulozi stručnog saradnika emisija posvećenih NBA ligi, gde obično govori pametnije stvari od ostalih, ne možemo da ne pamtimo njegove igre sa NBA terena.

Rođen u mračnom, radničkom Detroitu, sve do ulaska u ligu, ostao je u Mičigenu. Biološki otac mu je nekadašnji prvi pik sa drafta '67 koga nikada nije upoznao uživo, iako su se par puta čuli telefonskim putem. Kada je stigao do koledža, nekako je logično bilo da ode na Mičigen. Levoruki klinac postao je deo, sada već legendarne petorke, poznatije kao Fab Five iz koje su kasnije stigli Kris Veber i Džuvon Hauard.

Rouz je biran kao 13. pik. Sa te pozicije pokupio ga je Denver koji nije bio omiljena destinacija igračima. Ali kad si ruki niko te ne pita previše i ulaziš sa verovanjem da ćeš uspeti da promeniš nešto u franšizu u koju dolaziš. Ulazeći u drugu sezonu sa novim grbom (misleći da će im to doneti bolje dane, pa se desilo da su pogodili), Rouz je upao u prilično talentovan tim koga je predvodio Kari pre Karija, Mahmud Abdul Rauf, fantastični šuter koga su problemi u raznim sferama društva prerano odvojili od parketa i sprečili da pokaže svoj neverovatan talenat.

Osim Dejla Elisa ovo je bila prilično mlada ekipa. Rouz je šetao od krila do pleja, igrajuči često četiri pozicije u timu. Kada su Nagetsi rešili da se distanciraju od Raufa, istovremeno su odlučili da im je potrebno još promena. Stigao je MekDajs oko koga je trebala da se gradi igra, dok je Rouz u trejdu ponuđen Indijani u zamenu za Marka Džeksona, koji je posle samo jedne sezone u Koloradu vratio nazad gde je bio omiljen. I tako je krenulo najbolje doba u karijeru Džejlena Rouza.

U nekih 5 i po sezona Rouz se potvrdio kao vešti univerzalac koji može totalno da promeni tok utakmice. Sportski bezobrazluk koji je nosio u sebi bio je preko potreban i poželjan među Pejsersima. Već su imali jednog u liku Redžija Milera. Rouz je bio nekako idealna dopuna.

Dolaskom Lerija Birda na mesto trenera bio je pravi blagoslov za Rouza. Videvši kakvog igrača ima u timu, Leri je brzo počeo da daje sve više minuta Rouzu. Eksplodirao je u plejofu, gde je postao drugi strelac tima. Indijana je stigla do finala u kome su izgubili u šest utakmica od Niksa, a inicijalna kapisla za poraz bio je čuveni "Four Point Play" Lerija Džonsona posle kog Redži Miler više nije bio onaj "Knicker Killer" koji je bio do tada. Ali je ovo za Rouza bio savršen uvod za sledeću sezonu.

U narednoj sezoni je prvo stigla nagrada za igrača koji je najviše napredovao. Ali to je bio samo uvod. Rouz je postao nezamenljiv član petorke. Bio je drugi strelac, četvrti skakač, drugi asistent, prvi kradljivac lopti i treći bloker. Tokom plejofa igrao je fenomenalno, postižući nešto preko 20 poena u proseku, odmah iza Redžija Milera. Ulazio je u svoje najbolje godine. Indijana je stigla korak dalje, a to je bilo finale lige.

U finalu Istoka osvetili su se Niksima identičnim rezultatom. U finalu su naleteli na moćne Lejkerse koji su bili zalogaj koji nisu mogli da zažvaću. Šek je igrao sam protiv svih i sa punim pravom prisvojio nadimak Supermen. Kobi je u finalu bio tu samo kao podrška. Takva dominacija igrača nad ekipom odavno nije bila viđena. Rouz je odigrao fantastično finale u kome je bio najbolji igrač Pejsersa. Bio je svuda, u odbrani, napadu, ali opet ne dovoljno da poništi učinak Šeka.

Kraj karijere Redžija Milera bio je blizu, a Rouz je trebalo da preuzme lidersku ulogu i postane vođa nekih novih Pejsera uz mlade igrače koji su dolazili. U dve sezone sa novim trenerom, legendom Pistonsa, Ajzeom Tomasom, Indijana je ispadala u prvoj rundi plejofa. Da ovo nije bilo najsrećnije rešenje, uprava je uvidela tek po odlasku Rouza u Čikago u blokbaster trejdu koji je uključio veliki broj igrača i pikova.

U prilično tužnom timu Bulsa koji su trzajima bolesnika pokušavali da se vrate na stare staze slave, Rouz je bio ubedljivo najbolji igrač. Čikago je krenuo u rebuilding, a to je podrazumevalo da se odreknu Rouza i njegovog teškog ugovora. I tako je na pola sledeće sezone Rouz prešao na sever, tačnije jug susedne države, Kanade. Postao je član Toronta.

Selidbom među Reptorse, mnogi su mislili da je došao kraj Rouzvoj ofanzivi. Međutim, on je bio toliko vešt ofanzivno da je ostao prvi strelac Reptorsa ispred Krisa Boša i Vinsa Kartera. Kako bi Bošu dali mesta, Reptorsi su se odrekli Rouza koji je opet posle jedne i po sezone otišao dalje. Stigao je u Veliku jabuku. Tamo se opet sreo sa Lerijem Braunom, ali je problem bio što su Niksi imali Stefona Marberija koji je bio priča za sebe i kukolj svake ekipe koji bi razdirao timsku hemiju.

Nakon otpuštanja, Rouz je odradio veteranski minimum u Sansima, ali previše brza igra te ekipe nije odgovarala njegovom fizičkom stanju i njegovim navikama koje bi se zasnivale na znatno mirnijoj, pozicionoj igri.

Voltron koji je formiran na Mičigenu, pod imenom Fab Five i žuti lav u liku Džejlena Rouza koji se otcepio kako bi krenuo svojim putem jeste napravio svojevrsnu priču o laganom, opuštenom strelcu, kradljivcu i vođi koji ipak nije bio dovoljno shvaćen. Jedino je Bird znao kako da ga upotrebi. Ostali su samo pokušavali.

BONUS - ŠON MERION

U svojoj ruki sezoni krenuo je ka svom košu misleći da upravo tuda treba da krene da bi poentirao. Na sreću se na vreme setio da to nikako nije ono što treba da radi, okrenuo se i bacio loptu nazad sa zabezeknutim izrazom na licu.

Kada prvi put vidite njegov šut pitate se kako je uopšte beležio proseke koje je imao tokom srednje škole i koledža. I to ne bilo gde, već na UNLV, koji je iznedrio neke od najboljih NBA igrača. Popularni Matriks je biran sa devete pozicije na draftu od strane Finiksa (pik koji je stigao do Dalasa, u kojem će kasnije Merion nastupati i osvojiti prsten).

Nikada nije bio među elitnim defanzivcima kada bi došlo do zvaničnih izbora. Nikada nije bio u vrhu liste strelaca, a preko 150 igrača je imalo više All star nastupa od njega (imao ih je četiri). Ako duboko uđete u matriks, počećete da vidite Meriona drugim očima, mnogo dublje nego što se to na prvi pogled čini.

Izuzimajući među prostor u kome je bio član Majamija i Kavsa na samom kraju, Meriona će svi pamtiti kao integralnog člana dva tima u zapadnoj konferenciji NBA lige. Dalasa i Finiksa. Kroz ovaj deo priče o potcenjenim krilima i uopšte ostalih pozicija, dosta se provlaći ta veza Dalas - Finiks u ovom ili onom pravcu. Neko će pomisliti da je dovoljno da ste bili član obe ekipe par godina i da je dovoljno da budete upamćeni. Da je to formula.

Merion je uprkos povredama dugo trajao. Matriks je na terenu radio praktično sve. Fantastičan ofanzivno, ali ništa lošiji defanzivno. Iako ne toliko snažan na prvi pogled, beležio je u velikom broju sezona dabl dabl učinak u proseku. Nije se libio da skine plašt superstara i prihvati ulogu rezerviste, igrača zadatka. Merion bi na terenu radio sve što je trebalo da ekipa pobedi. On nije bio važan. Važan je bio samo tim.

Vreme provedeno u Finiksu je nešto što je cementiralo njegovu poziciju u NBA ligi. Uz svoj krajnje neobičan šut koji je mnoge nervirao, Merion je bio univerzalac kakav se zaista retko viđa. Matriks je dočekao i ispratio mnoge prilično dobre igrače uključujući Penija Hardaveja koji je ponovo oživeo u Finiksu, Džejsona Kida, preživeo eru Stefona Marberija, dočekao Džoa Džonsona i Amarea Stodemajera, a pravu rapsodiju doživeo dolaskom Stiva Neša i trenera D'Antonija.

Kada je stigla era "7 Seconds or Less" Merion se savršeno uklopio u trči-i-pucaj stil košarke koja je donela pravu revoluciju u NBA ligu. Pogrešna je pretpostavka da je taj sistem napravio Meriona, jer je on već pre toga bio establiran NBA igrač. Samo je bio dovoljno dobar da se savršeno u njega uklopi. On je od ukupno osam sezona u Sansima, samo tri proveo sa Nešom!

Merion je predvodio Sanse tokom prvih pet sezona u statistici Win Shares, dok je ispred njega bilo samo pet igrača superstar kalibra. Svi redovno zaborave sezonu u kojoj je Stodemajer bio povređen tokom cele sezone, a Merion beležio dabl-dabl 21.8 poena i 11.8 skokova, uz prosečno 40 minuta na parketu. Tome je dodao 2 ukradene lopte i 1.7 blokada u proseku. Momak od 201 cm i 99 kilograma.

Matriks je radio sve na parketu u periodu od pet godina. U tom periodu je imao prosek od preko 20 poena, 10 skokova, dve krađe i jedne blokade. Da li znate ko je jedini igrač koji je to uspeo u periodu od pet uzastopnih godina? Samo Hakim Olajdžuvon.

Prsten je bitan. Nije ključan, ali je bitan, bar kada dođe do klackalice zvane ulazak u Kuću slavnih. Merion je bio zaista jako važan šraf u ekipi Dalasa tokom sezona u kojima se pravio šampionski tim. Odbrana koju je Merion igrao na Lebronu Džejmsu je bila fenomenalna. Pored nestvarnih partija Novickog i Terija, Merion je bio taj X faktor u odbrani.

Lebron je ostao samo na 18 poena u toj seriji. Čak ni Kavaj Lenard nije uspeo da uštopuje Džejmsa kao što je Merion to radio. Niko nije uspeo da smiri Džejmsa kao Matriks.

Njegov vanvremenski šut i skok iz drugog plana doneo mu je nadimak Matriks koji je dobio, od koga drugog nekog od Kenija Smita tokom svoje ruki sezone. Sansi su samo pustili Meriona da bude svoj. Da čuva svoj stil i tako ga stavi u službu tima.

Kvar u Matriksu koji nosi naziv "Merion nije u Kući slavnih" je potrebno ispraviti. Merion je to sigurno zaslužio.

U sledećoj kolumni stiži krilni centri. Izbor je zaista težak, ali će se na listi naći neki od vama omiljenih igrača iz zlatnog i post zlatnog doba NBA lige. Uživajte i čitamo se sledeće subote!
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA