Da li se sećate onog internet fenomena sa bojom haljine? Neki su je videli u belo-žutoj boji, drugi u plavo-crnoj boji. Karijere Krisa Vebera je nešto kao ta haljina. Neki ga vide kao jednog od najboljih krilnih centara, neki ga vide kao protraćen talenat. Jedno je sigurno, ljudi u Srbiji će uvek pamtiti C-Webba.
Počeo je NBA karijeru sa Donom Nelsonom, sa njim je i završio. Naravno, u istom dresu, Golden Stejt Voriorsa. Međutim, sve što se dešavalo između ‘93 i ‘08 je ispunjeno nezaboravnim utakmicama, poenima, skokovima, asistencijama, blokadama i zakucavanjima. Onaj deo koji svi mi u Srbii pamtimo je dres broj 4 u Kingsima. “Srpskim” Kingsima!
ODRASTANJE U DETROITU
Kris je rođen u industrijskom, mračnom Detroitu. Gradu koji je vazda imao najveći krug kada se označavaju kriminalne aktivnosti. Otac i majka su radili duple smene, kao većina afroameričkih porodica. Rasteći u nemaštini, Veber nije imao mnogo opcija. Ono što je značajno uticalo da ne skrene sa pravog puta bila je velika briga roditelja za budućnost dece.
Najstariji od petoro klinaca porodice Veber, Kris se izdvajao visinom i snagom. Negde sa 13 godina je prvi put uzeo košarkašku loptu u ruke. Na nagovor oca, koji je smatrao da svoju visinu i snagu treba da upotrebi na košarci, Kris je poslušao i krenuo da tapka narandžastu loptu.
Zbog svoje trapavosti deca su ga često zadirkivala i to je pretilo da dovede do toga da odustane od košarke. Međutim, trener i otac su bili uporni, što se kasnije pokazalo kao ispravan potez. Mnogo individualnog rada sredilo je koordinaciju ruku i nogu, pa je tako postajao glavni igrač tima.
Već u srednjoj školi, Veber je postao prva zvezda tima. Polako je dodao kilažu na visinu, pa tako nije bilo problema sa trapavošću. Pored protesta da u srednjoj školi nastavi sa košarkom, roditelji su bili uporni. Prebacili su ga u bogatiji deo grada, kako bi ostao izolovan od dešavanja na ulicama onih opasnih krajeva Motor Sitija.
Tokom pohađanja Coutry Day škole, Veber je predvodio školu do tri nacionalna šampionata, beleživši 28 poena i 13 skokova u proseku. Posebno je bio impresivan na poslednjoj godini, kada niko nije mogao da se meri sa njim. Igrao je naizmenično četvroku i peticu. Bio je dovoljno jak da “zida” u reketu, ali i dovoljno precizan da uzima šuteve sa poludistance.
‘91 je bila definitivno njegova godina kada osvaja nagradu Mr Basketball u državi Mičigen i nacionalnu nagradu za najbolje igrača srednjih škola. Trka za Kris Vebera je počela. U redu su stajali najprestižniji koledži. Da bi ostao blizu roditelji i kuće, Veber je izabrao Mičigen.
FAB FIVE
Mičigen je bio čuven po svojoj sportskoj sekciji. Tamo se okupljao tim koji je trebao da bude strah i trepet na koledž terenima. NCAA se spremao za tim koji dolazi. Stiv Fišer je okupio ekstremno talentovan tim. Dva najbolja igrača su bili domaći igrači, Kris Veber i Džejlen Rouz. Iz komšiluka su stigli Džuvon Hauard i Erik Rajli, dok je sa juga stigao Džimi King.
Jedan zanimljiv detalj — član tog tima je bio Rob Pelinka koji danas upravlja aktivnostima Los Anđeles Lejkersa, koji je bio tek puki epizodista.
Mlada petorka je vrlo brzo dobila nadimak Fab Five. Postali su poznati po tome što nisu spuštali gard. Uvek je bio prisutan trash talk, kao i šortsevi koji su prelazili kolena. Taj opušteni stil, po uzoru na repere, doneo je revoluciju na koledž terene.
Veber je postao najbolji igrač ekipe i prva zvezda odmah. Beležio je dabl-dabl na gotovo svakoj utakmici, pritom dodavši skoro 3 blokade po meču. Bio je zver u reketu, ali i van njega. Veber je u sezoni kada su stigli do finala proglašen za najboljeg freshmena Big Tena.
Veber je sve do finala redom rušio rivale, beležeći neke impresivne partije kao protiv Ohio State, kada je pored 23 poena, dodao 11 skokova i čak 5 blokada. U finalu su ih čekali, pored njih, glavni favoriti za osvajanje titule. To su bili Duke Blue Devilsi.
Već velika koledž zvezda, Kristijan Lejtner i nova zvezda, Grent Gil, predvodili su Duke do titule. Sa 20 poena razlike lako su savladali Fab Five, koji se u finalu pretvorio u Fab Two, gde su jedino funkcionisali Veber i Rouz.
U sofmor sezoni, Veber je bio još ubojitiji. Počeo je više da šutira za tri i bio sve uspešniji u tome. Pri tome je povećao broj poena koje je ubacivao, pritom na padajući na broju skokova i blokada. Ponovo je Fab Five preslikao sezonu pre. Stigli su do finala, gde ponovo nisu uspeli da dođu do titule.
U polufinalu, protiv Kentakija, Veber je blistao. Ubacio je 27 poena, uz 13 skokova i 2 blokade. Bio je nezaustavljiv. Kentakiju nije bio dovoljan raspoloženi Mešburn da bi mogli da se suprostave gotovo nepogrešivom Veberu.
U finalu protiv Severna Karoline, ponovo je samo Veber bio na nivou koji je zahtevala titula. Džejlen Rouz nije bio u elementu. Erik Montros je “razbio” Džuvona Hauarda u reketu. Ali taj nivo igre Krisa Vebera pomračila je greška na samom kraju. Tar Heelsi su vodili sa dva poena razlike. Mičigen je imao napad. Vebera su udvojili u korneru.
Tada se desila greška koja je prema mišljenju svih donela poraz. Veber traži tajmaut kako bi se izvukao iz situacije koja bi donela izgubljenu loptu. Wolverinsi nisu imali više tajmauta i sudije dodeljuju tehničku grešku. Na 11 sekundi do kraja, Karolina ide na četiri razlike. Posle još dva bacanja postavljaju konačan rezultat 77-71.
Posle toga je Veber konstantno dobijao šaljiva pitanja na temu tajmauta. Kada se pridružio Inside NBA ekipi, dobio je pitanje koliko zaista tajmauta ima na NCAA utakmici. “I dalje ne znam odgovor”, kroz smeh je rekao Veber. Njegov otac i sada ima tablice sa natpisom TIMEOUT.
Veber je dobio utehu tako što je odabran u prvu petorku lige. Posle toga izbija jedan od najvećih skandala koledž košarke, a u centru je bio Kris Veber. Ustanovljeno je da je primio čak 200,000 dolara od lokalnih gazde Martina, koji je tako prao pare od kockanja.
U istragu su bili uključeni FBI, IRS i DOJ. Trener Fišer je otpušten ‘97 zbog kršenja odredbi koledža u vezi sa privatnim finansiranjem. Ovo je koštalo Vebera invididualnih nagrada, ali i ostalu trojicu koji su bili uključeni u skandal.
ULAZAK U NBA
Veber rešava da izađe na draft. Kao najveća zvezda koledž košarke bilo je rezervisano mesto broj jedan. Bio bi lud svako ko ne bi postavio dominatnog krilnog centra, koji je mogao da igra sve, na prvi poziciju.
Sa prve pozicije ga bira Orlando i verovatno bi završio tamo, formirajući razarajući tandem sa Šekilom O’Nilom da Šek pre toga nije igrao basket sa Peni Hardavejem. Takođe na snimanju filma, Šek je bio fasciniran Penijem, pa je tako postavio uslov upravi da mu ga dovedu.
Uprave Golden Stejta i Orlanda su odmah dogovorili trejd. Po izboru pikova odmah su obavili zamenu pikova, pa je tako Veber umesto pored Šeka, završio u Golden Stejtu. Don Nelson je dobio igrača oko koga, pored Sprivela, može da gradi novi, mladi nukleus.
Voriorsi završavaju kao treći na Pacifiku i šesti na zapadu. Veber dobija nagradu za rukija godine. Plejof dočekuju izuzetno motivisano, ali je Barkli došao nešto više motivisan. Pokazao je Veberu šta ga čeka u ligi. Ubacio mu je:
Prva utakmica — 36 poena, 19 skokova, 7 asistencija i 4 ukradene lopte,
Druga utakmica — 20 poena, 7 skokova, 8 asistencija i 2 ukradene lopte,
Treća utakmica — 56 poena, 14 skokova, 4 asistencije i 3 ukradene lopte.
Došli su nesporazumi sa Don Nelsonom, čija je čvrsta ruka bila previše čvrsta za Vebera. Pokazivao je nezadovoljstvo, da bi mu Don Nelson dodelio etiketu pretplaćene primadone. Stigao je trejd u Vašington Buletse (današnje Vizardse, koji su daleko do tog nadimka). Tamo su ga čekali bivši saigrač i prijatelj, Džuvon Haurda i jedan od najvećih talenata Veberove generacije, Kolbert Čejni.
Iako je Vašington imao dosta dobar tim, gde je pored navedene trojke, tim činio Tom Guljota koga su i tada mučile povrede, kao i Vebera, sledeći igrači — Skot Skajls, Rek Čepmen, Don Meklin i Georgi Murešan. Povrede su unakazile ovaj tim. Misli da nisu spojili nijednu celu sezonu na okupu. Tek je dolazak Roda Striklenda probudio tim, ali i dve skoro cele sezone Vebera u timu.
Ostao je jedan detalj vezan za boravak u Vizardsima (Buletsima), a tiče se Džordana. Kada je dolaskom Striklenda stigao plejof, putovali su u goste Bulsima. Džuvon i Veber su izlazili iz busa kada su videli Džordana koji je sedeo u svom Ferariju. Pušio je tompus neposredno pre utakmice. “Hej, ko me čuva večeras?”, pitao je mlade zvezde.
Nisu mu ništa odgovorili.
Džordan je počeo utakmicu dva furiozno. Do kraja nije stajao. Ubacio je 55 poena Vašingtonu, šutirajući 63% iz igre, ubacujući svako bacanje. Gotovo perfektna partija. Pred kraj utakmice je dobacio Veberu: “Da ste vi odgovorili, možda vam ne bih ovoliko ubacio”, uz obavezan smešak.
Veber je tokom sve četiri sezone bio najbolji igrač tima i prva zvezda ekipe. U poslednjoj sezoni Buletsi postaju Vizardsi. Magija je trebala da se desi, ali nije. Počeli su problemi sa zakonom. Kažnjavan je više puta za kršenje saobraćajnih propisa, pa je sve začinio hapšenjem zbog napada na policajca. Pritom su tokom pretresa pronašli marihuanu u kolima.
To je dovelo do gubitka ugovora sa Filom (ako se i dalje sećate brenda). Bio je potreban reset da bi mlada zvezda, koja je počela da bledi, ponov zasijala. I tada dolazi ruka spasa.
KRALJ MEĐU KINGSIMA
U zameni sa sjajnog strelca Miča Ričmonda i snažnog Otisa Torpa, Kris Veber stiže u gubitničku franšizu. Isprva nije želeo trejd. Komentarisao je javno Vašington, kako su mu lako okrenuli leđa. Organizaciju, sada Vizardsa, optužio je da reaguju nefer i kažnjavajuće.
“Mislio sam da je kraj sveta kada sam čuo da dolazim ovde, ali je to zapravo bio novi početak nečega sjajnog”, rekao je Veber posle više nego uspešnih sezona u dresu Kingsa.
U Kingsima je postao ono što je trebao da postane još ranije. Vremenom je čistio sliku koju je sam poslao o sebi u javnost. Mediji su počeli da pišu o njemu kao lideru. Prestali su natpisi koji su ga opisivali kao problematičnog, egoističnog i nezrelog.
Kris Veber je postao prava dabl-dabl mašina. I ne samo to. Postao je fantastičan pas igrač. On i Divac su postali par plejmejkera u telu centara. Asistencije iza leđa su postale sastavni deo igre Kingsa. Čak ni odlazak mu omiljenog saigrača, Džejsona Vilijamsa, nije promenio sliku o atraktivnoj igri Kingsa.
Tokom boravka u Kingsima vezao je četiri uzastopne sezone kao All star igrač. Čak pet puta je biran u najbolje timove lige, ‘01 čak izabran u prvi tim lige. U toj sezoni je ubacivao 27 poena po meču, 11 skokova, 2 blokade i skoro 5 asistencija.
U prvoj sezoni za Kingse postao je najbolji skakač lige. U šest uzastopnih sezona je ulazio u plejof sa Kingsima, što je do tada bilo u domenu naučne fantastike. Sve ono najbolje od Vebera desilo se u dresu Kingsa. U dresu tima koga su svi smatrali večitim gubitnicima. A i dve godine smo uživali u Tajri Benks koja je često pratila utakmice iz prvih redova. Zbog Krisa.
Sigurno da će zauvek ostati urezano u sećanjima svih nas, serija sa Lejkersima, kada su Kingsi jako oštećeni sudijskim odlukama u šestoj utakmici koja bi označila kraj Lejkersa, prekid three-peat Jezerdžija. Pre toga ih je Robert Ori izvukao svojom čuvenom trojkom u poslednjih sekundama.
Poraz koji ostavlja većno pitanje, šta bi bilo da je suđeno realno i normalno? Da je Stojaković odigrao celu seriju da li bi bio isti ishod? Da li bi Kingsi imali titulu? Da li bi ta generacija koju smo obožavali titulom potvrdila svoju establiranu besmrtnost? Sigurno da bi. Sigurno da bi ta titule Krisa Vebera uvela u Kuću slavnih.
Veber je toliko zrelo igrao tu seriju u plejofu ‘02 da je time stavio jaku tačku na sve priče koje su ga ranije pratile. U svakoj seriji su drugi iskakali u drugi plan, samo je Veber uvek bio u prvom planu. U svakoj seriji, bilo da je protiv Karla Melouna ili Dirka Novickog, Veber je izlazio kao apsolutni pobednik.
DA SU KOLENA BILA ZDRAVA...
Bio je najproduktivniji igrač tima, a da je provodio bar 20 minuta na parketu. Svi ostali su bili iza njega. Čak je i protiv prejakih Lejkersa bio najbolji strelac, skakač i bloker ekipe. C-Webb je bio izvanredan igrač. Vrhunski talenat, koji zaista nije imao sreće sa povredama. Tokom cele karijere ne možete pronaći broj 82 u broju odigranih utakmica. Čak ni lockout sezonu nije odigrao celu.
Ali sve to ne može da umanji igru koju je igrao. “Mogu slobodno reći da je Kris bio najveći talenat koji sam video. Najtalentovaniji igrač sa kojim sam igrao. Svakome nedostaje nešto u igru. Njemu nije ništa falilo”, rekao je bivši saigrač Tim Legler.
Iako je završio karijeru kod Dona Nelsona, koji se kasnije izvinio na lošim procenama, između njih dvojice nikada nije postojala prijateljska atmosfera. Čak je želeo da draftuje Šona Bredlija pre Vebera. Da nije bilo epizode sa Penijem, Veber bi završio kao drugi pik u Filadelfiji.
“Jedan od igrača koji nisu bili ni malo sebični. Pogrešna slika je kružila o njemu. On je retko dobar lik. Zabavan, timski igrač. Obožavao je da baca pasove. Uvek se smejao i šalio. Nikada se nije ljutio. Obožavao sam vreme provedeno sa njim”, rekao je jedan od članova originalnog Dream Teama, Kris Malin.
Kingsi su na čelu sa Veberom postali franšiza u koju se dolazilo sa osmehom. On je od Kingsa, zajedno sa ostalima, napravio familiju koja je prevazišla tim. Kingsi su postali kuća u koju se rado svraća i ostaje. Bez Vebera sve to ne bi bilo moguće.
On nije bio elitni atleta kao Kevin Garnet, ali je imao elitni set veština. Da li su to pasovi iza leđa ili skrivanja lopte na ulazima, sve je to bio deo njegovo ofanzivnog arsenala. Široka ramena, snaga, veliki raspon ruku i ogromne šake pomagale su da hvata veliki broj skokova i obezbedi sigurnost reketa.
Povrede su bile taj deo koji je kvario sliku. Prečesto je bio oštećen tom nesrećom. Na kraju je, pred sam kraj karijere, zaigrao u rodnom gradu za Pistonse sa kojima je stigao do finala istoka. Pre toga je u svojim dobrim godinama, ali ponovo “udaran” povredama pokušavao nešto da uradi sa Ajversonom i Siksersima.
Veber bi u današnjoj ligi, sa svojim veštinama sigurno bio najbolji krilni centar lige. Pogledajte Jokića koji poseduje inteligenciju, pas igru i veštinu koja je takođe krasila Vebera. Možda je bio igrač koji je promašio period i košarku koja se igrala tada, ali ako tako gledamo, još više dodajemo na veličini Krisa Vebera.
Ali možda to zaista i nije potrebno. Veber je bio “igrač”. Još od momenta kada je kao ruki zakucao preko Barklija, da bi mu posle kucanja šapnuo na uvo, “Želim da budem kao ti”.
Ni jedan, ni drugi nisu stigli do titule. Obojica su dobili rastureno prijateljstvo, Barkli sa Džordanom, Veber sa Rouzom. Možda su njih dvojica problem. Možda je Veber problem u toj jedinačini gde sigurno postoji nepoznata. Možda je to neko drugi.
Nije postojala stvar na parketu koju Kris Veber nije mogao da izvede. Za njega je sve bilo moguće. Sve osim zdravih kolena. Veber nikada nije igrao u prvoklasnim timovima u svoje vreme, ako izuzmemo Pistonse u koje je stigao kao umorni veteran. Svi ostali timovi su manje-više bile franšize koje su se tražile. Kingsima je pomogao da se nađu.
Ako ništa, bar ga mi u Srbiji vidimo kao velikog igrača. Igrača koji je mamurna jutra činio lakšim, zajedno sa ostalim Kraljevima. A vi u Americi, setite se na sledećem glasanju C-Webba. Setite se da je jednom igrao igrač koji je mogao sve. Takve ste već birali, ovog još niste.