Najpoznatiji jamajčanin je Nesta Robert "Bob" Marley. Najpoznatiji košarkaš da je rođen na Jamajci je Patrick Ewing. Poznata kao zemlja koja obožava fudbal, ali daje najbolje sprintere, dala je veliko košarkaško ime.
Kao dete nije bio za sprint, ali je bio dobar u fudbalu i kriketu. Sve do preseljenja u Massachusetts, Pat nije dotakao košarkašku loptu. Tek sa 12 godina je od klinaca iz komšiluka dobijao lekcije o tome kako se igra ta igra koja će mu kasnije promeniti život.
Zbog svog lošeg engleskog, sve sa jamajčanskim izgovorom, bio je predmet sprdnje po dolasku sa Jamajke. Već sa 12 godina stigao je do dve metra visine. Vrlo brzo je Pat postao glavna sportska faca. Fudbal mu je doneo neophodan balans i skladnost pokreta, dok mu je kriket doneo odličnu koordinaciju i izdržljivost.
Amerika tada nije bila ono što je sada. I dalje su u velikoj meri bili rasprostranjeni rasistički raspoloženi ljudi. Zbog "terora" pod košem, često je slušao pogrdna dobacivanja sa tribina. To mu nije smetalo, uvek bi vraćao koševima, skokovima i blokadama. Pat je bio zver pod košem. I kada je doživeo da im ljuljaju autobus po dolasku na utakmicu, nije se uplašio.
"Ja sam sa Jamajke, to se nikada neće promeniti" ,rekao je Ewing.
"Ja sam ponosni afroamerikanac. Jako ponosan. Odlazak u Afriku, u našu kolevku, mi je na neki način dodatna motivacija. Da, borim se za prava mojih ljudi. Iako to ne govorim često u javnosti, ja sam tu i borim se".
Pat je bio pravi izbor.
Ovo je rekao kada je sa Dikembe Mutombom i Alonzo Mourningom (isto produktima George Towna, koji su došli posle temelja koji je udario Ewing) posetio Južnu Afriku tokom NBA turneje. Tada se prisetio svih loših stvari koje rasizam donosi. Nebitno gde su igrali, često je imao scene otvorenog rasizma.
Pored svega toga, Pat je postao jedan od najboljih srednješkolskih igrača u Americi. Bio je centar kakav dugo nije viđen. Uzimao je šuteve sa poludistance, jednako uspešno kao pod košem. Legitimna sila u napadu i odbrani. Dominacija u skoku. Lider u blokadama.
Postao je jedini srednješkolac koji je dobio priliku da igra protiv Olimpijskog tima SAD. ovo iskustvo mu je mnogo pomoglo pred koledž, kada je stigao na Georgetown. Legendardni trener Georgetowna, John Thompson, imao je Sleepy Floyda u timu. Ali je sjajnog strelcu nedostaja sila pod košem.
Pat je bio pravi izbor.
Ta generacija je dobila nadimak "Hoya Paranoia", zbog svog jakog stila igre. Pat je dobio nadimak "Hoya Destroya" jer je rasturao protivničke odbrane i branio koš od napada protivnika. Već u prvoj sezoni Ewing je stigao do NCAA finala. U finalu su sa samo pola koša izgubili od Karoline, koju su predvodili Jordan i Worthy. Po odlasku Floyda u NBA, Pat je preuzeo lidersku palicu. Do kraja boravka na Gtownu, Pat je osvojio titulu sa Hoyasima i još jednog stigao do finala.
Odigrali su dve fantastične sezone sa samo 3 poraza. U finalu ‘84 je u direktnom duelu izašao kao pobednik protiv Hakeema Olajuwona, protiv koga će kasnije voditi epske bitke u NBA ligi. Hoya je sa Ewingom započela eru "proizvodnje" moćnih centara koji će dominirati NBA ligom. Pat je bio temelj na kome je Thompson kasnije izgradio sistem Hoye.
Thompson je posle četiri godine saradnja morao da prosledi svog "sina" dalje. Čekala su ga svetla najveće pozornice svetske košarke. Dave DeBusschere i Hubie Brown su jako dobro znali da im nedostaje prava snaga pod košem. Ne prosečni centri, već centar koji će svojim prisustvom dominirati.
Kako klasa ‘85 nije bila posebno dominantna, uz to je bilo par previda, kao izbor Karla Malonea na sredini prve runde, sasvim logično je bilo da ćete sa prvog pika uzeti najboljeg centra koji je izašao na draft. Pored toga je stigao i Gerald Wilkins, koji će postato legitiman sila u odbrani, ali i kvalitetno rešenje u napadu.
Ewing je odmah pokazao da želi da postane kralj Njujorka. Knicksi su pre toga imali Bernarda Kinga, prvog proklamovanog kralja Njujorka. Impresivan igrač. Dominantan strelac, ali koji nije uspeo da poveže tim. Već po osamostaljivanju Ewinga, Knicksi su pustili Kinga.
Kada je Rick Pitino sa mesta asistenta skočio na mesto glavnog trenera krenula je rapsodija Knicksa. Od toga momenta, pa do odlaska, Pat nije propustio da uvede Knickse u plejof. Još kada je postao najbolji ruki godine, bilo je jasno kakvu zvezdu su Knicksi dobili. Dobili su igrača koji će od njih napraviti tim za strah i ponos. Sve ono što Knicksi sada nisu.
Ako bi kroz jednu reč mogao da se opiše Pat, to bi bila reč — Ratnik.
Neumorno je jurišao na NBA titulu, čak i onda kada su na početku sezone svi osim njega mislili da nemaju previše šansi da vide ni plejof. Kao jedan od centara sa najfinijom rukom, po odlasku iz Knicksa (uzgred, uvek mi je čudno delovao u dresu koji nije dres Knicksa) ostao je lider u gotovo svim kategorijama.
Sa Knicksima je igrao dva finala konferencija i jedno veliko finale, koje je u sedam epskih i nezaboravnih utakmica izgubio upravo od Rocketsa i Hakeema, kome je na koledžu uzeo finale. Hakeem mu je vratio na sceni mnogo većoj od koledž scene. Na sceni koja se jedino priznaje. Bio je toliko blizu željene titule, ali je ostao bez nje.
Knicksi su za vreme njegovog boravka, a sezonu pre odlaska, igrali drugo finale u Ewing eri. U tom finalu, nažalost, veliki Pat nije učestvovao. Povreda Ahilove tetive ga je onemogućila da pomogne ekipi protiv "Tornjeva blizanaca". Mnogi stručnjaci se slažu da bi Spursi osvojili titulu, ali ne toliko lako da je Ewing mogao da pomogne ekipi. Iako je imao 36 godina u tom trenutku, Ewing je bio prvi strelac, skakač i bloker ekipe.
Toliko je dobar bio.
Ewing je u dresu Knicksa doživeo mnoga rivalstva. Rivalstvo sa Bulsima. Rivalstvo sa Pacersima. Rivalstvo sa Heatom. Neki su prošli kroz samo neka od njih. Ewing je prošao neogreban kroz sva. Ni zakucavanja Pippena preko njega nije ga pokolebalo da sezonama posle juriša na titulu. A bio je tako blizu nje…
Povrede su koštale Ewinga. U poslednje četiri sezone videlo se da muku muči sa raznim metodama koje bi ga što brže oporavile i vratile na teren. Reč borac ovde dobija potpun smisao. Godine nije računao. Igrao je dok je telo moglo. Želja nikada nije bila upitna.
Ewing i Barkley su verovatno igrači koji su sinonim za velike karijere bez titule. Jurnajva za titulom je bila njihovo prokletstvo. Tajming je nekad sve što vam je potrebno. U prvih nekoliko godina sve titule su pokupili Bullsi i Rocketsi.
I bez titule, karijera Patricka Ewinga je impresivna. Karijeru je završio sa prosečno 21 poenom, skoro 10 skokova i skoro 3 blokade. 11 puta je biran na All star meč. Sedam puta je biran u najbolje timove lige. Osvojio je dva zlata sa SAD timom, uključujući učešće u originalnom Dream Teamu.
"On će biti sledeći Bill Russell, samo ofanzivno bolji", rekao je njegov srednješkolski trener Mike Jarvis.
Mnogi su delili njegovo mišljenje zbog moći koju je prikazivao pod košem. Ipak, Ewing je ostao svoj. Nametnuo je svoj poseban, elegantni centarski repertoar. Hakeem i Ewing su bili čista elegancija na parketu. Rivali od koledža, pa do kraja karijera.
Uspehe Willisa Reeda i Walta Fraziera nije ponovio, ali jeste vratio Knickse tamo gde bi trebalo da pripadaju. Tamo gde već dugo nisu, a ne vidi se ni da će u bliskoj budućnosti stići. Ewing je, kao što rekoh, prebacio svašta preko svojih leđa. Imao je jaku, baš jaku, desnu ruku u vidu Charles Oakleya. Imao je lude glave poput Sprewella. I pored svega što je prošlo preko njega, ostao najveći Knicks.
Kad je reč o trenerima, pored Thompsona, Ewing je doživeo renesansu pod dirigentskom palicom originalnog košarkaškog kuma — Pat Rileya. U četiri sezone njih dvojica su svašta nešto dobro uradili za franšizu Knicksa.
Ti me zaista to pitaš? Iskušavaš me?
"Pat je bio momak koji je dao sve ovom gradu, ovoj legendarnoj hali u pokušajima da donese titulu. To je verovatno najveće razočarenje u mom životu, što tom momku nisam mogao da pomognem da uzme titulu. Te poslednje dve utakmice u Hjustonu će mi zauvek ostati u sećanju. I dalje ne znam kako nismo uzeli titulu", rekao je Riley.
Godfathera je zamenio na kratko Don Nelson i onda je stigao Van Gundy sa kojim je Ewing proveo najviše sezona. Zbog navedene povrede više nije stigao do finala, ali je napravio jednu kvalitetnu sliku Knicksa. Za nekoga su ostali gubitnici, ali gledano iz sadašnje perspektive i nekoliko godina unazad, Knicksi koje je predvodio broj 33 bili su nešto.
"Teško je verovati da je takav superstar toliko lojalan i posvećen timu. Da budem iskren, samo budale mogu da potcene Patricka Ewinga. Ostao je tu tokom perioda frustracija, teških dana, ali njegova volja za pobedama je izgradila posebnu kulturu ovde. Mi ostali smo samo pratili njegov primer", rekao je Jeff Van Gundy za svog omiljenog igrača.
Ewing je bio poznat po svojoj radnoj etici, ali i izdržljivosti. Tokom prvog treninga po dolasku Rileya u Knickse, trenirali su ujutru tri sata. Onda su imali još dva sata večernjeg treninga. Po završetku, svi igrači su bili mrtvi od umora. Pat je tokom pozdravljanja pitao trenera da li je to sve što ima od treninga. Riley je bio zbunjen, pa je odgovorio:
"Ti me zaista to pitaš? Iskušavaš me?"
"Treneru, ja samo želim još jače da treniram", odgovorio je Pat. RIley je i pre toga čuo za njegovu radnu etiku, ali ovo nije očekivao.
Nebrojeno puta je spasao Knickse ispadanja. Nebrojeno puta je padao i vraćao se. Iako ga mnogi gledaju kao gubitnika, Ewing je bio i ostao veliki pobednik. Borac. Na kraju se uz njegov blagoslov, Njujork upustio u trejd koji ga je na sezonu odveo u Sonickse. I to je bilo nešto neprirodno.
Ewing u drugom dresu.
Emocije razmeženih navijača su bile pomešane. Jedni su mu zamerali što nije doneo titulu i što nije imao familijaran odnosa sa njima. To što je čuvao svoju privatnost su mu uzeli za loše. Ok, navijači Knicksa. Drugi su bili zahvalni na svemu što je uradio za franšizu. Za sve fantastične utakmice u Medisonu. Za radnu etiku kakvu nisu videli pre, ni posle njega.
Košarku je igrao do 39-te godine. Od početka do kraja svoje karijere bio je startni centar. Čak i u svojim poznim godinama. Nakon kraja karijere oprobao se kao asistent trenera u više NBA klubova. Na kraju se vratio na Hoyu, kao glavni trener. Mislim da je samo pitanje dana kada će postati glavni trener NBA kluba.
Dres sa brojem 33 povučen je iz upotrebe i stavljen pod svodove čuvenog, legendarnog, kultnog Madison Square Gardena. 28. februar 2003. godine bio je datum kada je po prvi put postao besmrtan. Drugi put se to desilo devet godina kasnije kada je primljen u Kuću slavnih. Sve je to Ewing debelo zaslužio.
Po podizanju dresa hala se orila od uzvika "Paaaatriiiiiick Eeeewiiiiiiing, Paaaaatriiiiiiick Eeeeewiiiiiiing", sve do potpunog delirijuma koje je heroj Madisona zaslužio. Možda je sve to Jordan najbolje opisao rekavši, "On ima srce šampiona. Kada msilite o Knicksima, pomislite na njega. On je došao i ponovo udahnuo život košarci u ovom gradu".
Patrick Ewing je bio jedan od mojih heroja dok sam bio klinac. Uvek sam voleo lojalnost. Uvek sam voleo igrače koji se "ubijaju" od rada kako bi njihova ekipa pobedila. Njima nije bio dovoljan čist talenat. Nisu na to obraćali previše pažnje. Samo bi radili i radili. Takav je bio Pat.
Možda je trka OJ Simpsona sa policijom prekinula momentum serije sa Rocketsima. Možda su mogli da mu pridruže igrače u punoj snazi (mislim na oštećenog Larry Johnsona). Možda. Ono što znam to je da Pat nije obraćao pažnju na to. Sa svojom građom je trčao terenom napred i nazad kao najbolja krila. I nije nikada odustajao.
Kada je ušao u godine, izašao bi, stavio bi debele zavoje leda na kolena i vratio bi se čim bi došao do daha. Nenametljiv. Čuvar svoje privatnosti. Nikada medijski zapažen, ni eksponiran. Držao je sve na svojim leđima. Koliko su izdržala, a izdržala su dugo.
Pravi kralj Njujorka. Navijači Knicksa čekaju nekog novog kralja koji treba da ih spase učmale stvarnosti u kojoj su se našli. Dok on ne dođe, na sreću postoji Youtube.
Tamo mogu da gledaju najvećeg heroja koji je nosio dres Knicksa. Broj 33 - Pat Ewing.