"Omaha, O-ma-ha, hat" — nema tog ljubitelja NFL-a koji u pola noći ne bi znao da se radi o Pejtonu Meningu. Njegovi koltovi su uvek bili spremni i uvek je povlačio najbrže. Ovo je priča o njemu.
Njegov kolt je uvek bio najbrži. Nije bilo boljeg revolveraša na teritoriji Amerike. Bio je strah i trepet za sve protivnike. Imao je svoj zaštitni znak, kao i svi veliki revolveraši. Kada bi se čulo "OMAHA"! svi su znali da on dolazi. I da im nema spasa.
Ova priča nije o utakmicama, titulama, pobedama, pasovima i tačdaunovima. Svi znamo šta je sve napravio Pejton Mening. Ovo je malo ličnija priča o njemu. O njegovom fanatičnom perfekcionizmu. O njegovoj pozitivnoj ludosti. O velikom kvoterbeku. Baš velikom.
Gledajući broj sezona i jednostavnim računanjem prosek tačdaun pasova po sezoni, Pejton Mening je prvi kvoterbek na večnoj listi. Istini za volju, u Koltsima je imao nenormalno dobre risivere i trkače koji znaju da hvataju i to dobro. Dru Bris na primer to često nije imao.
Isti rezultat ćemo dobiti kada gledamo broj bačenih jardi, iako su i tu, po ukupnom broju, Dru i Brejdi ispred Pejtona. Lično bih stavio Brisa na prvo mesto (mnogi se neće složiti), ali bih odmah iza posadio Meninga. Bez dvoumljenja. Samo zato što je Mening pored sebe imao elitni napad, bar dok je bio u Koltsima. Samo to je razlog takvog poretka.
Ono što će se jako teško desiti, iako je Mahoms pokazao da to itekako može, je da Meningu neko preotme onih 55 bačenih tačdauna u sezoni. Da podsetim da je to uradio sa 37 godina, u Denver Bronkosima. Ne u Koltsima, sa Herisonom i Vejnom na krilima. U Bronkosima, tamo gde je morao da od napadačkog proseka pravi čudo.
Praktično se može reći da je on “napravio” od Demarijusa Tomasa i Erika Dekera, hvatače koji si posle mogli da biraju gde će uzeti ugovor. Mašina za bacanje tačdauna i milimetarski preciznih pasova, koji i dalje drži drugo mesto na listi najboljih rejtinga kvoterbekova.
Onda tu ima još jedna stvar. Ne postoji kvoterbek, u novijoj istoriji lige, koji je više puta vodio svoj tim do pobede ili u produžetakj kada je tim gubio u poslednjoj četvrtini. Pejton Mening je neprikosnoven u ovom segmentu. Isto i po broju pobedničkih “drajvova”.
Koliko god merili njega i Brejdija, uvek će postojati mrlje na titulama Patriota. Na obe titule koje je šerif “upucao”, 2007. i 2016, ne postoji nijedna mrlja. Sve su čiste. Pejton Mening je čist čovek. Perfekcionista. “Ne postoji igrač fudbala koji je više posvećen od Pejtona. Kod njega se sve zna unapred. Za sve ima spreman plan”, rekao je bivši, dugogodišnji saigrač Redži Vejn. A ovo je ispričao o njemu...
Priča je zaista originalna.
Redži Vejn samo što je 2001. stigao među Koltse, direktno sa prestižne Floride. Bio je viđen kao buduća zvezda. Trebalo je da nosi drugu polovinu krila, jer je jednu već zauzimao Marvin Herison, koji je eksplodirao po dolasku Pejtona u tim.
Vejn je posle par utakmica pozvan kod Meninga u kuću. Pejton je želeo da sa svojim hvatačima dodatno razradi taktike za sledeću utakmicu. Kada je Vejn ušao u Meningov dom, domaćin ga je sprovodio ka prostoriji koja se nalazila u zadnjoj strani kuće.
Kada je otvorio vrata, Redži je ostao otvorenih usta. Prostorija je izgledala potpuno isto kao trening centar Koltsa i sala gde su gledali utakmice protivnika. Isti raspored stolica. Isti dizajn. Isto raspoređeni logoi Koltsa. Čak je i projektor bio isti koji su koristili u trening centru. Pejton je želeo da se oseća kao da je u klubu. Nije želeo da bilo šta prepušta slučaju.
Sve u njegovom životu bilo je planirano. Makar to bilo pranje zuba ili obuvanje patika. Sve je imalo svoj šablon. Nije želeo da troši vreme na stvari koje mu neće doprineti razvoju i napretku. Takav je bio u životu, takav je bio u sportu. I takvi igrači moraju da imaju nešto prepoznatljivo.
Tako je Pejton imao čuvenu reč, koju bi dreknuo - OMAHA!
Mening je bio poznat, izuzetno poznat po svojim gestikulacijama prilikom ogranizacije napada. Džim Mora, pa kasnije Toni Dandži i na kraju Džim Kaldvel, imali su ne produženu ruku na terenu, nego sebe u obliku igrača na terenu. Mening je pozivao, menjao, gradio napade. Gotovo stalno ste ga mogli videti kako čita protivničke odbrane i menja postavku.
Omaha je bila glavna komanda za promenu u poslednjoj sekundi. Omaha je bila kao blefiranje u pokeru. Pejton je bio onaj igrač pokera koga zaista retko možete pročitati, ali on vas savršeno dobro čita. Omaha je bila njegov adut. Ako ste na suprotnoj strani, nikada ne biste znali da li je stvarno zvao izmenu akcije ili ne.
Kada ga vidite da hoda okolo, maše rukama i viče hut-hut, ustvari time kupuje vreme i tera odbranu da otkrije svoje karte. Ako nije najbolji, onda je najinteligentniji kvoterbek koji je kročio u ligu. Šifre za pozivanje promena akcija menjao je svake nedelje i svaki igrač je bio dužan da napamet zna šifre. Bez prostora za grešku.
Omaha je ustvari bila šifra koja je značila da treba ubrzati postavku i krenuti u napad. I to onda kada bi prepoznao da je uspeo da zbuni defanzivce protivnika. Interesantno je da je njegov mlađi brat, Ilaj Mening, preuzeo na korišćenje poziv OMAHA, što je postao onda zaštitni znak Mening familije.
I tako je ovaj poziv ostao zauvek utkan u NFL. Iz njega su se rađali pobednički drajvovi, veliki pasovi i tačdauni. Ali deo zahvalnosti sigurno treba pripisati fantastičnoj ofanzivnoj liniji. Mening je bio jako dobro zaštićen. Od svih sezona sa svojim džinovima, samo su u sezoni 2001 podbacili.
Posebna prednost je bila što je linija godinama ostajala ista, uz neke sitne promene. Posebno Tarik Glen, Rajan Dim i Džef Saturdej. Ovi ogromni momci su dali napadi dragocene sekunde, mnogo slobodnog prostora, posebno Edžerinu Džejmsu.
Pejton je bio pravi lider. Vođa na terenu i van njega. Ali je uvek zahtevao od saigrača da budu na visokom nivou. Da razmišljaju. Da gledaju i skeniraju protivnike. Da ne trče samo radi trčanja. Želeo je da u njih presadi deo svog duga, ali to nije išlo lako sa svakim od njih.
Jedan od njih bio je Pro Bowl šuter, Majk Vanderjaht. Došao je u klub kada i Pejton, samo dosta stariji. Doveden je iz CFL-a. Do povlačenja je bio najprecizniji šuter koji je zaigrao u najboljoj ligi. Jedan od odabranih koji je napravio sezonu bez ijednog promašaja.
Kada su 2003. godine izgubili konferencijsko finale od velikih rivala, Nju Igland Petriotsa, Majk je izjavio kako je Dandži previše mekan i kako Mening nema osobine lidera. Pejton ga je odmah nazvao idiotom koji pre svake izjave ispira usta alkoholom, aludirajući na veliku ljubav Vanderjahta prema litrama alkohola.
Taj nesporazum nije značio kraj saradnje, ali jeste bilo gotovo kada je posle velikog promašaja protiv Stilersa otišao kod Letermana u emisiju, pa probao isti taj šut, bez trunke griže savesti. To je bio kraj Majka u Koltsima, a tokom emisije je upravo Mening uzeo telefon i pozvao, pogađate koga. Adama Vinatjerija. Čoveka koji i dalje igra.
Posle devet godina u Petriotsima, Adam je od 2006. postao šuter Koltsa i među njima je proveo više godina nego u Nju Inglandu. Sa Vinatijerijem je to bila druga priča. Stabilnost, fokusiranost, posvećenost. Pejton i on su postali jako dobri prijatelji.
Majk je otišao na spisak neprijatelja, na kojoj je bio i sjajni kvoterbek Kromartri. Ali lista prijatelja je bila mnogo duža. Na jednim od najviših mesta sedeo je Toni Dandži. Njih dvojica su znali često da ulaze u rasprave, ali bi svaka od njih bila intelektualna i puna argumenata.
Tako je Dandži uveo “Porodične subote” gde su na velika okupljanja na stadionu dolazile čitave porodice sa decom. Pejton je predložio da deca ne moraju baš uvek da izlaze na teren, već je dovoljno da vide ostali deo kompleksa Koltsa. “Ovaj sistem radi. Ovaj sistem donosi titule. Mislim da treba da ga zadržimo”, rekao je Dandži.
Kada je desetak godina kasnije Brendon Stokli pričao sa Tonijem, otkrio mu je kako je nastala ta tradicija. Pejton je došao kod trenera Foksa i predstavio mu koncept “Porodične subote”, iznevši argument da je deci potrebno da vide gde im očevi odlaze na posao. To je bilo to “tiho” prihvatanje između njih dvojice.
Nekadašnji "prvi pik" nije bio poznat samo po svojoj posvećenosti igri, već i kao veliki šaljivdžija Po tome je mnogo poznatiji njegov mlađi brat Ilaj, ali Pejton nije mnogo zaostajao. Tako je jednom prilikom zamenio pantalone dvojici ofanzivnih linijaša, teklu i gardu, a gard je gotovo uvek širi od tekla. To je samo jedna anegdota u nizu.
Nabrojati sve njegove nagrade i priznanja nije teško ako imate vremena da pročitate svaku od njih, a ima ih mnogo. 18 sezona je trajao njegov put. 18 vraški dobrih sezona. Šta smo sve videli od njega, teško ćemo skoro videti od nekog drugog. Način na koji je igrao bio je potpuno unikatan, mitski. Povukao se tiho, bez pompe kao šampion, kao što rade istinski velikani.
Njegova statua stoji već tri godine ispred stadiona Koltsa. Kladim se da svako ko prođe bar jednom dobacio bronzanom Meningu - Omaha! Omaha je bila jedna od tački iskrcavanja u čuvenoj bici u Normandiji. Pobedu je odnela prava strana. Nema sumnje da je Pejton uvek bio na pravoj strani i da će ovaj pozdrav zauvek biti na pravoj strani.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.