Za ljubitelje sporta postoji malo lepših stvari od atraktivnih NBA zakucavanja. Zato se podsetite nekoliko spektakularnih Ol-star takmičenja, kakvo nas možda očekuje i u Nju Orleansu, u noći između subote i nedelje.
"Ne znam da li ću poleteti ili ne. Samo znam da s vremena na vreme, dok sam u vazduhu, osetim da nikada ne moram da se spustim", rekao je svojevremeno Majkl Džordan, osvrćući se na svoj nadimak "Er" (Air).
Prema mišljenju mnogih najbolji košarkaš u istoriji jedan je od simbola najatraktivnijeg Ol-star takmičenja, takmičenja u zakucavanjima, prvi put organizovanog 1976. godine, tokom godišnjeg revijalnog meča NBA lige.
Publika hale "Meknikols sports arena" u Denveru bila je tada privilegovana da prva vidi javnu borbu "visokoletača". Pobednik je bio Džulijus Irving, "Doktor Džej", kucanjem sa linije penala.
On nije prvi koji je leteo preko reketa da bi ubacio loptu. To su prethodno radili i Džim Polard i Vilt Čemberlen 50-ih godina, ali ne pred toliko brojnom publikom i zato je podvig "Doktor Džeja" ostao upamćen.
Zakucavanje sa linije penala mnoge je potom inspirisalo da urade slično. Majkl Džordan je prihvatio izazov i takođe ušao u istoriju, 1988. godine, na Ol-star meču u Čikagu.
U legendarnom okršaju sa Dominikom Vilkinsom ostvario je tesnu pobedu, za koju su mnogi krivili i iznenađujuće nisku ocenu trećeg, dvoručnog zakucavanja košarkaša Atlante (45 od maksimalnih 50).
Pogledajte nadmetanje dvojice velikana. Uživajte.
Naravno, još nekoliko igrača je potom zakucavalo sa linije penala (čak i jedan belac), ali je na ovom mestu neophodno podsetiti i na ništa manje istorijsku pobedu Spada Veba 1986. godine, u Dalasu. Ljubitelji košarke dobro pamte njegov trijumf, koji je ušao u istoriju kao pobeda najnižeg igrača u istoriji takmičenja.
Spad Veb, sada pedesetogišnjak, visok je 170 centimetara!
Devedesetih godina, najveće zvezde lige počele su da gube interesovanje za Ol-star zakucavanja. Kobi Brajant je debitovao 1997, a godinu pre njega je Brent Beri postao prvi belac pobednik takmičenja. Naravno, skokom sa linije slobodnih bacanja.
Tokom Ol-stara 1998. i 1999. godine, takmičenje u zakucavanju nije ni održano, a onda se pojavio čovek koji je promenio shvatanje zakucavanja.
"I 15 godina kasnije se najiskrenije pitam kako je moguće da živ čovjek na najvećem nivou košarke zakucava tako kako je to radio Vince Carter", napisao je u jednoj od svojih čitanijih kolumni na MONDU, Edin Avdić.
"Er Kanada" predstavio je te 2000. godine svetskoj javnosti nešto neviđeno i teško opisivo. Leteo je ka košu okrećući se oko sebe, probacujući loptu kroz noge, zavlačio je ruku u koš do lakta....
Pogledajte svako Karterovo zakucavanje sa parketa "Orakl arene", 13. februara 2000. godine.
I Karter i Brajant preskakali su potom takmičenja, a Džejson Ričardson je ušao među velikane Ol-star takmičenja. Pobeđivao je 2002. i 2003. godine. Druge godine je skrenuo pažnju na sebe i tako što je tokom utakmice rukija i sofmora asistirao sam sebi o glavu Karlosa Buzera.
Nejt Robinson (175 cm) je potom pobedio 2006. u Hjustonu, a godinu posle je trijumfovao Džerald Grin, preskočivši svog prethodnika. Sudije su bili Majk Džordan, Dominik Vilkins, Kobi Brajt, Džulijus Irving i Vins Karter.
Te godine smo upoznali i Dvajta Hauarda, koji je pre zakucavanja levom rukom dodirivao vrh table.
"Supermen" se vratio i sledeće godine, zajedno sa čuvenim "S" na grudima. Celom svetu se svidelo šta je radio, pa je osvojio čak 78 odsto SMS i mejl glasova navijača sa svih kontinenata.
"Dvajt Hauard je dokazao da čovek može da leti, zaslužio je titulu", pisali su američki novinari posle tog Ol-stara. Snažni centar, visok 211 centimetara, dokazao je da i veliki košarkaši znaju da zakucavaju.
"Svi oduvek govore da veliki ljudi ne mogu da skaču i da veliki ljudi ne izgledaju dobro dok to rade. Samo sam pokušao da unesem malo svoje ličnosti u takmičenje. Znao sam da će biti neobično kada centar učestvuje. Pokušao sam da nastupim za publiku i da se zabavim".
Nejt Robinson se vratio 2009. godine, kao ruda Kriptonita, izmišljenog materijala sa rodne planete Supermena, Kriptona. Na predlog menadžera Najkija, Robinson se obukao u zeleno i zakucao baš preko Supermena, Dvajta Hauarda.
"Rekao sam svom agentu za to, pa smo otišli u Najk i dogovorili se za sekund. Svi su rekli: 'Čoveče, ovo će biti odlično'". I bilo je zanimljivo.
Najznačajniji nastup posle toga viđen je 2011, u Los Anđelesu, gde je Blejk Grifin preskočio haubu automobila, što je Slovenac Marko Milić izveo nekoliko godina ranije.
Doduše, krilnog centra Lejkersa je pratio hor.
U iščekivanju konačnog nastupa Lebrona Džejmsa, prošle godine je pobedio košarkaš Toronta, Terens Ros. U najavi ovogodišnjeg takmičenja, "King Džejms" je objavio snimak sa treninga Majamija, u kojem brutalno napada obruč snažnim zakucavanjima.
Ove zime gledaćemo nastup prošlogodišnjeg šampiona Rosa, Pola Džordža, Demijana Lilarda, Džona Vola, Harisona Barnsa i Bena Meklmura.
Iako nikada nije učestvovao u takmičenju, a samim tim ni zaslužio da bude pomenut u ovom tekstu, nemoguće je ne pitati se hoće li Lebron ikad učestvovati?
Odgovor je dao njegov saigrač, Dvejn Vejd.
"Očigledno je da bi Lebron dobro prošao, kao i da bi taj događaj bio jedan od najgledanijih te godine, uz dodelu Gremi nagrada. Ipak, ponekad se pitam šta bi ljudi očekivali od njega? Verovatno da iskače iz aviona".
"Mislim, on može da 'leti', ali Blejk Grifin je preskočio automobil, tako da bi od Lebrona ljudi očekivali da preskoči nešto drugo. Sa te strane, mislim da su male šanse da ga ikada vidimo u tom takmičenju", objasnio je Vejd.
Gore postavljeni klipovi dokazali su da je i bez Džejmsa moguća dobra zabava na Ol-star takmičenju u zakucavanju. Nadamo se da ćemo je gledati i predstojećeg vikenda, u noći između subote i nedelje.