Ne samo što je ukusan, kesten je i zdrav. Ima visoku energetsku vrednost, sadrži mnogo skroba, malo šećera i tek dva procenta masti, i jedini od svih orašastih plodova sadrži vitamin C.
Botaničari kesten ubrajaju u voće, ali zbog načina i mesta rasta spada i u šumsko drveće.
Postojbina ovog vesnika jeseni je Azija, a navodno su persijske aristokrate svoju dečicu hranile kestenjem ne bi li popravila težinu.
Sa jednog stabla dobije se oko 200 kilograma ploda, a drvo može da opstane i više od pet vekova.
U kulinarstvu se koriste dve vrste kestena: obični (s donje strane spljošten, a sa gornje ispupčen) i maroni (ispupčen sa obe strane).
Jedna od najstarijih upotreba kestena bila je sušenje i mlevenje u brašno od kojeg se pravio hleb, ali i razna druga jela.
Pri kupovini kestenja obratite opažnju na to da plod bude krupan, sjajan, bez rupica na ljusci. Kada ga ljuštite pazite da ne zasečete plod, a unutrašnja kora se ljušti nakon kuvanja.
Ako volite pečeno kestenje, operite, ga, osušite, zasecite koru i stavite u pleh u vruću rernu. Lakše se ljušte dok su vrući, ali pazite da se ne opečete!
Za kesten pire treba malo više truda i vremena, ali se isplati. Mada, bez obzira na to što je zdrav i ukusan, kesten konzumirajte umereno s obzirom na njegovu visoku energetsku vrednost.
Za kesten pire vam treba oko kilogram kestena, 1,5 dl mleka, kašičica putera, 200 grama šećera u prahu i kašičica ruma.
Kestenje (zarežite koru pre spuštanja u vodu) kuvajte od 3 do 5, oljuštiti od čvrste ljuske i ostavite u hladnoj vodi sa malo soli kako biste lakše skinuli tanku koru.
Ispasirajte kestenje, dodajte mleko, rastopljen margarin, šećer u prahu i rum. Sve dobro izmešajte i po želji dodati još šećera. Naravno, i šlag, rendana ili otopljena čokolada, takođe dolaze u obzir.