Kada par želi decu, a iz nekog razloga ne može da ih ima, to ne samo da je duboko bolno za njih, već postaje i veliki problem u koji ume da se umeša porodica. Mnogi brakovi su se okončali iz tog razloga.

Nekada je to zato što druga strana ne može da se pomiri sa tim da ostane bez "krvnog" potomstva, a nekada zato što posustanu pod pritiskom porodice koja želi da se nastavi "loza".

U ovoj drugoj situaciji našla se Aleksandra.

"Moj muž i ja smo zajedno više od 15 godina, pre toga smo se dugo zabavljali. U početku je sve bilo divno", počinje svoju priču ova Ruskinja za moskovske medije.

"Odmah su mi se svideli njegovi roditelji koji su nam priredili prelepo venčanje. U isto vreme, muž i ja smo se dogovorili da u prvo vreme nemamo dece, da se posvetimo karijeri, da putujemo, zabavljamo se sa prijateljima... Vikende smo uvek imli samo za nas, obično bismo išli na neko kraće, romantično putovanje. Ali nakon pet godina skoro savršenog braka, majka mog muža je počela da nam daje nagoveštaje da joj 'ne bi smetalo' da podiže unučiće. Kako sam i ja već razmišljala o tome da zatrudnim, suprug i ja smo odlučili da naredne godine 'napravimo bebu'.

Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja, otišla sam kod lekara, morala sam da prođem kroz gomilu pregleda da bi mi rekli najstrašniju presudu - neplodnost.

I meni i mužu je bilo slomljeno srce ... Ali tada smo odlučili da 'živimo za sebe', kao što je to bilo i ranije, ako zaista želimo bebu, usvojićemo je, ali ne pre 45. godine. Oboje smo doneli ovu odluku, ali se pokazalo da je svekrva bila drugačijeg mišljenja i nije to krila. Jednom prilikom je napravila haos - govorila je da je usvajanje potpuna besmislica, tako ne može da se zna kakve će gene dete imati i slično... Od tog trenutka je počela neprestano da me prekoreva, 'hvatala' se za svaku sitnicu, a nije propuštala priliku da mom mužu pokaže kako sam loša supruga.

Poslednja situacija me je potpuno razbesnela. Na njegovom rođendanu mu je poželela da pronađe majku za svoju buduću decu. Ali tu nije kraj. Noću ga krišom zove da mu 'provodadžiše' i priča o neudatim ćerkama svojih prijateljica, hvali ih kako su lepe i vredne. Međutim, ono što je najvažnije jeste što osećam da se odnos između mene i muža promenio. On ne razgovara sa majkom, ljuti se zbog svega što priča, ali opet se nekako udaljio od mene", ispričala je Aleksandra i obratila se psihologu za savet.

Šta uraditi u ovakvoj situaciji? Da li da se bori za supruga i suprotstavi se svekrvi ili da se tiho povuče?

"Aleksandra treba da razgovara sa svojim mužem i da mu kaže da joj izuzetno smeta što je njegova majka napada i što njemu pronalazi ženu, ali ako on ne stane na njenu stranu, onda bi trebalo da razmisli da li je taj brak vredan truda i trpljenja", objasnio je psiholog.