ZBOG DVE REČI NA VENČANJU, MAMA SE BACILA NA POD I ZAKUKALA: Srbi me pljuju, otac mi preti, a u meni je PRORADIO INAT

U Srbiji je običaj da devojke kada se udaju uzimaju muževljeno prezime. Obrnuta situacija, da muškarac uzme ženino prezime, toliko je retka da bi se mogla svrstati u statističku grešku.

"Da ne dužim priču, završili smo faks u roku, podržavali se i pomagali jedno drugom oko ispita. Da nije bilo nje koja je, moram proznati, vrednija od mene, ne znam da li bih završio fakultet", kaže ovaj momak i dodaje da su po završetku studija odlučili da se venčaju. 

Prvo su živeli zajedno gde je imao prilike da vidi da je njegova Milica "žena za primer". Sve je bilo pod konac u kući, sve čisto, hrane je uvek bilo - ne nešto raskošno, ali su se dovijali. Nekada je kuvala ona, nekada on. Oko svega su se dogovarali.

"Ja nisam bogat, odmah da vam kažem. Moji su u Beograd došli kao jako mladi, rođeni su takođe na selu i otprilike negde dele iste stavove kao Miličini roditelji. Nisu ništa posebno stekli u Beogradu, ali sve je bilo pošteno zarađeno - stan su dobili preko firme, majka je bila zadužena za kućne poslove, tata za majstorisanje, ako je bilo potrebe. Kao i svim roditeljima, dve stvari su im bile najvažnije - da završim fakultet i da im podarim unuke. Prvo sam obavio, a bili su presrećni kada sam rekao da smo Milica i ja odlučili da se venčamo."

Sve je počelo kao šala

"Jedne večeri, dok smo pravili dvadeset i peti spisak gostiju (jer smo stalno dodavali nove ljude), zezali smo se na račun prijatelja, komentarisali šta bi rekli kada ne bi bilo sarmi na svadbi (skandal!!!), šta bi njene drugarice rekle ako bih se obukao kao Nikola Kojo u 'Mi nismo anđeli', a palo nam je pamet i šta bi moje društvo reklo kada bih uzeo njeno prezime. Odmah sam rekao kako bi me 'popljuvali', nazvali papučarem... I tako od nekog zezanja, došao sam na ideju da to testiram. Dogovorili smo se da napravimo šalu, da se dogovorimo s maričarem da učestvuje u svemu."

Osvanuo je i dan venčanja, a ono što se desilo, Dejan nije očekivao ni u najluđim snovima...

"Doveli smo matičara u restoran, sve smo se prethodno dogovorili, a njegovo je bilo samo da u pravom trenutku kaže: 'Ljudi, ovo je samo šala, hajmo ponovo'. Takav je makar bio plan. Kada je ključno pitanje došlo na red, i kada sam pdgpvoripo: 'Uzimam njeno0, prvo je nastao muk, a onda je krenuo haos. Moja majka se bukvalno srušila na pod i zakukala, otac se uhvatio za glavu, prijatelji su me gledali kao da nisam normalan. Pogledao sam Milicu i video da je i ona šokirana takvom reakcijom. Očekivali smo da će biti povuci-potegni, ali u ovoj meri... Tu se u meni nešto prelomilo, proradio mi je inat i rekao sam matičaru da nastavi. Odustajemo od prvobitnog plana, zaista uzimam njeno prezime. Milica me je pitala da li sam siguran, i ja sam potvrdio. I ne kajem se ni dan danas."

Poznati srpski inat

"Epilog ove priče je da mi je otac pretio da će me se odreći, nije razgovarao sa mnom skoro pola godine, a majka je plakala svaki put kad bismo se videli. Njeni roditelji isto nisu bili zadovoljni ovakvom odlukom, čak su pokušavali da me ubede da vratim svoje. Prijatelji me i dan danas prozivaju, nazivaju papučarem, kažu da sam se udao a ne oženio... Jer, ne ide u Srbiji da muško uzme ženino prezime. A mene baš briga, pravo da vam kažem. Nisam planirao da tako bude, hteo sam da vidim njihovu reakciju i dobio sam je. Sad znam kakvi su, ali to je njihov problem, ne moj. Šta je prezuime, šta ono određuje? Ništa. Ja sam onaj is kakav sam bio, Milica je ista. Ako nas takve ne prihvataju, šta ću im ja..." zaključio je Dejan.

Njegov post uzazvao je žestoku raspravu na Redditu, korisnici su se podelili na Dejanove istomišljenike (kojih je bilo daleko manje) i one koju su ga nemilice "pljuvali". Tek poneko je imao dovoljno širine da kaže da prezime nije merilo ničega, da je ljubav najvažnija.

Šta vi mislite? Da li je u redu da muškarac uzme ženino prezime?

MONDO