ZAŠTO SAM SE UDALA ZA MUŠKARCA KOJI NIJE LJUBAV MOG ŽIVOTA: Naučila sam LEKCIJU koje žene treba da znaju - NIKADA VIŠE!

Amanda Šantel ispričala je svoju priču o ljubavi, životu i odlukama koje su obeležile njen životni put. Nije se udala za ljubav svog života, zbog čega je odlučila da javno podeli svoje iskustvo. Naučila je važnu lekciju, za koju je sigurna da će pomoći mnogim devojkama i ženama. Pročitajte njenu ispovest:

Ali kad je u pitanju ljubav mog života, ljubav koju sam osećala prema 'S', najbliža je onome što zamišljam kako bi izgledala ljubav između dve srodne duše. Bilo je haotično. Izludelo me. Bila je to vrsta ljubavi koja me je potresla do srži i zbog koje sam se stalno osećala pijano. Nisam mogla da ga se zasitim. Želela sam da osećam ono što je moje telo osećalo kad god bih ga videla do kraja života. Sećam se da sam mislila da ću doslovno umreti bez njega. Iskreno sam u to verovala. Moje telo bi jednostavno odustalo i umrlo.

Tokom četiri godine bili smo zajedno, pa nismo. Ne znam kako biste to nazvali. Nismo izlazili jer on nije hteo da izlazi sa mnom. Ali uvek smo bili zajedno, spavali zajedno, provodili praznike zajedno i bili najbolji prijatelji koji su se duboko voleli. Problem je bio što sam ja njega više volela nego on mene. Bila sam zaljubljena u njega, i on je to znao. Ipak, on nije bio zaljubljen u mene - i ja sam to znala.

A kad je došlo do ružnog kraja, kao što je bilo suđeno da će doći, obećala sam sama sebi da više nikad neću tako nekoga voleti. Obećala sam sebi da više nikad neću tako otvoreno staviti svoje karte na sto. Rekla sam sebi da više nikad neću dopustiti da tako potonem, da budem fizički, psihički i emocionalno uništena. Nikad sebi to više neću dopustiti.

Kad sam upoznala svog muža, S nije bio deo mog života nešto više od godinu dana. Ipak sam bila slomljena i pod uticajem svega što se dogodilo. Teško je biti zaljubljen u nekoga, provoditi toliko vremena s njim, biti mu partner na toliko načina, a zapravo ne biti mu ništa na jedini način na koji želiš da mu budeš sve.

Ne znam da li je čekao nešto bolje, nekog manje komplikovanog, nekog manjeg sličnog njemu ili šta, ali u svakom slučaju, ja nisam bila za njega. Pa, kad sam svom mužu prvi put izgovorila reči 'volim te', dve su mi stvari pale na pamet: volim ovog čoveka i konačno sam prebolela S. Ta misao bila je olakšanje. Prethodna misao bila je jednostavno činjenica.

Ali još uvek slomljena zbog svega što sam proživela nakon prekida sa 'S', nisam bila sposobna u potpunosti da volim svog muža. Volela bih da mi je bivši muž bio ljubav života, ali već pre njega sam izgubila deo sebe. Volela sam ga koliko sam mogla, što je bilo puno, verujte mi. Bilo je to puno, ali nije bilo onako kako sam volela 'S' jer sam njega upoznala kad sam bila kompletna osoba.

Svog muža sam upoznala kad nisam bila kompletna, pa sam ga volela samo onim što sam imala. I mnogo dana, pogotovo sad kad smo razdvojeni, mislim da to nije bilo dovoljno. Stvari bi kod nas možda bile drugačije da sam ga volela onako kako sam volela S, a možda i ne. Možda je to samo želja.

Moj muž je znao za 'S' i uticaj koji je imao na mene. Znao je da nisam kompletna, da mi nedostaje nekoliko delova koje sam izgubila nakon prekida, koje sam pokušavala da pronađem i ponovo sastavim, ali nisam mogla. Sve zbog ljubavi koju sam osećala prema 'S' i on je to prihvatio. Često sam mu govorila da bih volela da sam ga upoznala pre nego što sam upoznala 'S', kako bih ga mogla potpunije da volim, ali oboje smo se složili da je, budući da to nije bio slučaj, uzaludno razmišljati o tome. Ipak, to me nije sprečilo da razmišljam o tome.

Nedavno je neko u razgovoru rekao: 'Ništa od mene nije originalno. Ja sam zajednički trud svih koje sam ikada poznavao'. Od trena kad sam to čula, vrte mi se te reči po glavi. Čula sam i pre tu izreku, ali iz nekog razloga u poslednjih nekoliko nedelja, upila sam je. Nisam mogla da prestanem da razmišljam o tome, gotovo opsednuta značenjem tih reči. Tada sam shvatila da sam zbog 'S' propustila nešto sjajno. Da, on je bio ljubav mog života, ali ljubav mog života trebalo je da bude muškarac za kojeg sam se udala, osim što sam bila previše slomljena da bih mu pružila ljubav koju je zaslužio.

Bila sam iscrpljena i jedva sam disala nakon što su stvari završile sa 'S', toliko da je gubitak muža (što je bio razoran udarac, imajte na umu) bio poput šetnje parkom u poređenju s gubitkom 'S'. Zašto? Jer toliko je mene već bilo mrtvo iznutra. U trenutku spoznaje, u 8 ujutru u subotu u Parizu, samo nekoliko minuta udaljena od svog muža od kojeg ću morati da se razvedem, poslala sam poruku 'S'. Napisala sam mu da je on ljubav mog života, ali nisam želela da ga vidim više, pa čak ni kao slučajnog poznanika.

Morala sam da završim tu nezavršenu priču. Nisam mu ništa zamerala. Nisam ulazila u duge, plačljive eseje o ljubavi i gubitku i kako to menja ljude. Bila je bitna činjenica da sam gotova. To je to. Zatim sam učinila ono što je trebalo da učinim pre mnogo godina i postavila filter koji je automatski brisao njegove mejlove. Nakon toga sam se bolje osećala. Laknulo mi je. Bilo je to isto olakšanje koje sam osetila kad sam mužu prvi put rekla da ga volim.

Znam da ne mogu da izbrišem šta mi je 'S' značio, kao što ne mogu da obrišem ni ono što mi je značio moj muž, i to je u redu. Ali barem priznajem koliko sam drugačije volela 'S'. To mi je poziv na buđenje da se više potrudim i budem bolja sledeći put kad dobijem priliku da volim nekoga. Nikad neću prestati da volim nijednog od ovih muškaraca, niti svoju prvu ljubav što se toga tiče, jer ne verujem da ta ljubav jednostavno nestane.

Shvatajući da, kao što je jednom neko rekao, 'ja sam zajednički napor svih koje sam ikada poznavao', jedino što mogu jeste da se više trudim da bih potpunije volela. I nadam se da se sledeći put neću plašiti da stavim sve svoje karte na sto".

(MONDO)