Istraživanja o vezama jasno pokazuju da većina veza ne propada zbog pojedinačnih, katastrofalnih događaja. Češće, one se raspadaju zbog naših obrazaca, onih koji su nekada bili sigurni i zaštitnički, ali su tokom vremena postali neskladni s našim odnosom. U nastavku pročitajte tekst Marka Traversa, američkog psihologa koji piše o edukativnim temama kao što su sreća, odnosi, ličnost i smisao života.
"Možda se stalno pitamo: 'Zašto stalno završavam u ovome?' bez ikakvog konkretnog odgovora ili pretpostavljamo da 'uvek privlačimo pogrešne partnere'. A istina, koja nije toliko senzacionalna, jeste da smo zaglavljeni u ponavljanju obrazaca koji su nekada pomagali da preživimo, ali sada predstavljaju prepreku našem rastu.
Početak nove godine, kako znamo, zgodna je psihološka oznaka za pokretanje promena. Refleksije kraja decembra postaju korisni podaci, a januar automatski postaje mesec akcije zbog obećanja nove discipline.
U duhu novih početaka, evo tri obrasca u vezama koje možete da analizirate i prekinete ove godine kako biste značajno poboljšali kvalitet svojih odnosa.
Obrazac 1: Prekomerno preuzimanje odgovornosti "u ime ljubavi"
Prekomerno preuzimanje odgovornosti je jedan od društveno najnagrađivanijih obrazaca u vezama. Obično se manifestuje kao 'nisko održavanje' - preuzimanje odgovornosti da se zadovolje tuđe potrebe, upijanje emocionalnih problema ili ublažavanje konflikta pre nego što se pojavi. Ipak, iza scene, ova vrsta odanosti može polako da dovede do iscrpljenosti.
Navika kompulsivnog prekomernog preuzimanja odgovornosti često se razvija rano. Velikom broju dece se implicitno ili eksplicitno (kroz pohvale ili nagrade) šalje poruka da održavanje bliskosti u odnosima zavisi od korisnosti, slaganja ili nezamenljivosti. Na primer, ako emotivna dostupnost roditelja nije konzistentna, deca mogu da se adaptiraju tako što postaju izuzetno pažljiva prema potrebama drugih. U odraslom dobu, ova tendencija može da navede partnera da tiho preuzme odgovornost za emotivno i kognitivno vođenje cele veze.
Studija iz 2019. godine, objavljena u Se* Roles, pokazuje da žene nesrazmerno preuzimaju mentalni i emotivni rad u vođenju domaćinstva - poput koordinacije rasporeda, održavanja reda i praćenja emocionalnog stanja dece - dok su drugi oblici rada, poput finansija, ravnomernije raspodeljeni. Žene koje su se u studiji osećale primarno odgovornim za upravljanje emocionalnim i logističkim funkcionisanjem porodice, prijavile su manju životnu satisfakciju, veće preopterećenje u ulozi i smanjeno zadovoljstvo vezom, čak i kada se uzmu u obzir intimnost i fizička bliskost. Samo prisustvo bliskosti nije ublažilo psihološki teret preuzimanja uloge 'menadžera' veze. Problem, dakle, nije u velikodušnosti, već u neravnoteži.
Prekid ovog obrasca ne znači da treba postati hladan ili uskraćivati. Radi se o razvijanju tolerancije na nelagodnost kada stvari ne možete da popravite sami. Možete to postići tako što ćete zauzeti prostor koji vam je potreban u vezi i dozvoliti drugima da preuzmu odgovornost i pogreše ako treba, bez da žurite da spasite situaciju.
Jednostavan test može da bude: 'Ako bih prestao/la da predviđam, podsećam, ublažavam ili upijam probleme nedelju dana, da li bi veza i dalje funkcionisala?'. Ako je odgovor 'ne', verovatno problem u vezi nije trud, već struktura.
Obrazac 2: Izbegavanje konflikta i njegovo nazivanje kompatibilnošću
Verovatno je bezbedno pretpostaviti da je 'Samo ne volim dramu' jedna od najčešće izgovaranih rečenica u terapeutskim sobama. Ono što se ređe primećuje jeste koliko se često izbegavanje konflikta poistovećuje s emocionalnom zrelošću.
Istraživanja nam pomažu da to razumemo. Dr Džon Gotman je pokazao da način na koji se konflikt rešava predstavlja najjači prediktor neuspeha veze, a ne sama neizbežnost konflikta. Parovi koji se nikada ne svađaju nisu nužno zdraviji od onih koji se redovno svađaju. Zapravo, prvi parovi možda kriju emocionalnu distancu iza slike harmonije.
Studija iz 2022. godine dodaje važnu informaciju - kod osoba orijentisanih na rast i otvorenih u odnosima, niži nivoi potiskivanja emocija predviđaju veće zadovoljstvo kada su partneri takođe usklađeni u pristupu.
Kada se neslaganja dosledno izbegavaju, ona ne nestaju sama od sebe. Ona 'idu pod zemlju' i kasnije se pojavljuju kao pasivna agresija, emocionalna distanca, nagli odmak ili osećaj usamljenosti u vezi.
Prekid ovog obrasca zahteva da sukob posmatrate kao podatak, a ne kao signal opasnosti. Neslaganje pruža informacije o potrebama, vrednostima i granicama koje treba prilagoditi u vezi.
Svađa nije glasanje o sposobnosti veze da preživi. Sigurnost veze se ne određuje pucanjem, već pokušajima popravljanja nakon njega. Zdrave i adaptivne veštine rešavanja konflikta grade bliskost koja može da izdrži nelagodnost.
Ako želite da počnete polako, razvijajte naviku da prepoznate nelagodnost rano, pre nego što se ukoreni. To možete da učinite zamenom 'čitanja misli' radoznalošću i podsećanjem sebe da biti shvaćen često reguliše emocije bolje nego slaganje.
Obrazac 3: Mešanje intenziteta sa intimnošću
Na kraju, postoji zabludni i zavodljivi obrazac u vezama - često mešanje emocionalne intenzivnosti sa dubokom povezanošću. Delimično je to rezultat brzog uspostavljanja bliskosti, stalne komunikacije, dramatičnih uspona i padova i osećaja sudbinske hitnosti koji je romantično idealizovan u pop kulturi.
Intenzitet u ranoj fazi veze podstiče dopamin, a ne sigurnost privrženosti. Ova aktivacija zasnovana na nagradi stvara osećaj dubine, ali nije isto što i emocionalna sigurnost. Ipak, to je samo deo šire slike.
Studija objavljena u Psychoneuroendocrinology sugeriše da rana romantična privrženost uključuje rastućui reciprocitet i emocionalnu sinhronizaciju. Povišeni nivoi oksitocina kod novih partnera povezani su s nežnim dodirima, pozitivnim emocijama, međusobnom pažnjom i koordinisanim emocionalnim stanjima.
Istraživanje takođe pokazuje da rana povezanost može da koegzistira s povećanom anksioznošću i budnošću u vezi, što implicira da hemija u ranoj fazi ne garantuje sigurnost. Kada intenzitet uglavnom pokreću uzbuđenje i nepredvidljivost, a ne dosledna pažnja, veća je verovatnoća da će kasnije nastati ciklusi privlačenja i odbijanja.
Drugim rečima, poistovećivanje ljubavi sa emocionalnim vatrometom može učiniti stabilnost dosadnom, a onima koji ne veruju da zaslužuju zdravu ljubav, može da izgleda sumnjivo i preteće.
Emocionalni trošak ovog obrasca je veoma visok. Ljudi koji prioritet daju intenzitetu najčešće zanemaruju osobine koje čine temelj dugoročne sreće u vezi, uključujući pouzdanost, ljubaznost i sposobnost popravke problema. Biti emocionalno regulisan je od ključnog značaja za otpornu vezu.
Da biste prekinuli ovaj obrazac, možda ćete morati da prilagodite ono što vam 'prija' u vezi. Počnite tako što ćete obratiti pažnju ne samo na to koliko intenzivno osećate, već i koliko ste emocionalno regulisani u prisustvu partnera. Primetite da li vas veza širi ili iscrpljuje. Ključno pitanje je da li bliskost u vezi deluje stabilno ili hitno. Kada se vaš nervni sistem oseća izvan kontrole, korisno pitanje može biti: 'Da li se tokom vremena osećam emocionalno sigurnije ili samo više uzbuđeno?'.
Ako 2026. postane godina u kojoj ćete se povezivati svesnije, to neće biti zato što ste se više trudili. Biće zato što ste bolje razumeli sebe i dozvolili tom razumevanju da oblikuje način na koji volite', napisao je psiholog za Forbes.
Ko piše?
Mark Travers je američki psiholog koji piše o edukativnim temama kao što su sreća, odnosi, ličnost i smisao života. Diplomirao je na Cornell University i University of Colorado Boulder. On je glavni psiholog u kompaniji Awake Therapy, firmi koja pruža onlajn psihoterapiju.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
