- Seksološkinja Marta Petolino Valfre poručuje da su brojni seksualni mitovi izvor frustracije, anksioznosti i osećaja neadekvatnosti.
- Ističe da želja nije vezana za pol, a da penetracija nije centar seksa niti jedini put do zadovoljstva.
- Veličina penisa ne određuje kvalitet odnosa, već su važniji uzbuđenje, intimnost, tehnika i komunikacija.
Postoje uverenja o seksu koja su toliko duboko ukorenjena da deluju poput zakona prirode. O njima se ne raspravlja i ne proveravaju se: ona se jednostavno prenose.
Slušamo ih, internalizujemo i, nesvesno, koristimo za procenu sebe i svog seksualnog života. Problem je što mnoge od tih "istina" imaju više veze sa heteroseksualnom kulturom nego sa biologijom. I dok se mnogi, ako ne i većina, trude da žive prema standardima pornografskih filmova, rezultat je često isti: frustracija, anksioznost, osećaj neadekvatnosti i seksualni život daleko manje zadovoljavajući nego što bi mogao da bude – kaže psihološkinja i seksološkinja Marta Petolino Valfre, ističući da je zato razbijanje tih mitova ključno za brigu o sopstvenom blagostanju.
1. Muškarci uvek žele seks (više od žena)
Ovo je pravi klasik. Svi smo ga čuli, a rezultat je, u najboljem slučaju, da se osećamo neprikladno, bilo da smo žene sa jakom željom ili muškarci sa slabom željom. Ukratko, prema tom mitu, muškarac bi trebalo da bude u stalnom stanju uzbuđenja, uvek spreman i dostupan. Izražena želja tako postaje suštinska osobina muževnosti. Žena je, s druge strane, prikazana kao gotovo ravnodušna, ona koju treba ubeđivati, udvarati joj se, dovoditi je do određene "radne" temperature. Takvi stereotipi i krute uloge štete i ženama, koje mogu biti seksualno aktivne bez osećaja krivice, i muškarcima, koji ne moraju uvek biti spremni i puni želje. Srećom, stvarnost je mnogo zanimljivija.
– Želja je raspoređena duž skale na kojoj svako od nas može pronaći svoje mesto, ne na osnovu pola, već na osnovu ličnih i situacionih predispozicija. To takođe uključuje aseksualnost i demiseksualnost.
Studije koje mere želju u realnom vremenu, odmah nakon izlaganja seksualnim dražima, uopšte ne pronalaze stereotipne razlike između muškaraca i žena. Dakle, ne, vaš partner nije stalno uključena mašina za seks, i ako vi želite češće seksualne odnose, to je sasvim normalno – kaže seksološkinja.
2. Penetracija je središte seksa
Ovo je mit svih mitova. Mit koji ubeđuje generacije ljudi da je sve ostalo, poput milovanja, daha, dodira usana, ruku i kože, samo uvod u ono što je zaista važno – penetraciju. Studija objavljena u časopisu Journal of Sex and Marital Therapy otkrila je da samo 18,4% žena postiže orgazam isključivo penetracijom. Većini, njih 36,6%, potrebna je stimulacija klitorisa za postizanje vrhunca. Uprkos tome, penetrativni model se tretira kao norma, a sve ostalo kao izuzetak ili, još gore, kao problem koji treba rešiti.
– Koreni ovog mita su, budimo iskreni, prilično praktični za one koji su oduvek odlučivali o tome kako se govori o seksu, uključujući savremene pornografske prikaze koji grade seksualna očekivanja kod veoma mladih ljudi pre nego što uopšte steknu ikakvo stvarno iskustvo. Mitovi koje šire masovni mediji sugerišu da su višestruki ili istovremeni orgazmi, velika veličina penisa ili beskonačni odnosi neophodni za zadovoljstvo, što većinu ljudi ostavlja sa osećajem neadekvatnosti u odnosu na standard koji zapravo ne postoji – ističe Marta Petolino Valfre.
Isto važi i za tvrdnju da moramo poznavati i stimulisati sve erogene zone.
– Erogena zona je bilo koji deo tela koji, kada se stimuliše, izaziva seksualno uzbuđenje. One nisu fiksne, nisu iste za svakoga i, što je važno, nisu ograničene samo na genitalije. Istraživanja pokazuju da gotovo svaki deo tela može postati erogen kada postoji pravi kontekst: uzbuđenje, poverenje, atmosfera. Zadovoljstvo je duboko individualno i zato nijedna mapa erogenih zona nikada neće moći da zameni razgovor. Jedini način da saznate šta prija vašem partneru jeste da ga to pitate – poručuje Marta Petolino Valfre.
3. Seks bi trebalo da bude prirodan: pričanje o njemu ga uništava
Ovaj mit naizgled deluje romantično, ali je u stvarnosti katastrofalan. Ubedio nas je da je prava intimnost tiha, telepatska, gde se tela razumeju bez mešanja glasa koji bi uništio magiju. Rezultat toga su godine prosečnog seksa proživljenog u tišini, što za posledicu ima sumnje u seksualnu kompatibilnost.
– Kada partneri ne uspevaju da komuniciraju o svojim seksualnim potrebama i željama, to dovodi do seksualnih poteškoća – upozorava seksološkinja. Napominje i da se u tezu da seks treba da bude prirodan nikako ne uklapa ni mit o istovremenom orgazmu kao dokazu savršene romantične veze. – U stvarnom životu on nije ni uobičajen ni posebno bitan. Samo oko 35% žena i 38% muškaraca ga doživi, i to retko. Kultura je dugo širila mit da je simultani orgazam ideal, što je dovelo do toga da mnogi veruju da nešto nije u redu ako im se orgazmi ne poklope – kaže Marta Petolino Valfre.
4. Uvek morate doživeti orgazam
Pomenuti mit o simultanom orgazmu zapravo je veoma srodan mitu o potrebi da se orgazam postigne po svaku cenu. Živimo u društvu usmerenom na postignuća i rezultate, pa je pritisak tog performansa neizbežno prisutan čak i u seksualnoj sferi.
– Postoji specifičan trenutak kada seks prestaje da bude stvar uživanja i postaje stvar procene. To je trenutak kada prestanete da osećate i počnete da posmatrate sebe: Jesam li blizu? Da li mi treba previše vremena? Čeka li on? Da li ga razočaravam? Od tog trenutka nadalje, orgazam, koji bi trebalo da bude posledica užitka, postaje cilj koji mora da se ostvari. A ciljevi, kao što znamo, sa sobom nose strah od neuspeha.
Pravi paradoks je upravo to što je pritisak da se postigne orgazam ujedno jedan od glavnih razloga zašto do njega ne dolazi. Nervni sistem koji upravlja uzbuđenjem i orgazmom jeste parasimpatički nervni sistem, koji aktivira opuštanje i oslobađanje kontrole. Anksioznost aktivira suprotan sistem – sistem kontrole i straha. Dakle, što smo anksiozniji, to više kočimo sopstveno zadovoljstvo.
Seks nije takmičenje, a orgazam nije zlatna medalja. Moramo ponovo da otkrijemo lepotu doživljavanja užitka u sadašnjem trenutku, čak i bez orgazma. Orgazam je moguć ishod i može biti predivan, ali nije pokazatelj seksualnog uspeha, niti dokaz ljubavi, niti merilo partnerove veštine – ističe Marta Petolino Valfre.
5. Veličina određuje kvalitet seksa
Ovo je mit koji uspeva da preživi svaki pokušaj razotkrivanja. Mit koji je ubedio armije muškaraca da imaju problem i armije žena da traže nešto za šta nisu ni znale da traže.
– Studija objavljena u časopisu Psychology of Men & Masculinity navodi da 85% žena izražava zadovoljstvo veličinom penisa svog partnera, dok se samo 55% muškaraca oseća samouvereno po tom pitanju. Očigledno postoji ogroman jaz između muških briga i stvarne procene zadovoljstva kod žena, jaz koji mnogo više govori o kulturi nego o biologiji – kaže seksološkinja. Napominje i da seksualno zadovoljstvo zavisi od više faktora: uzbuđenja, intimnosti, tehnike i ukupnog kvaliteta veze, a ne samo od fizičke veličine. Disforija veličine je klinički dokumentovana i dovodi do straha od podbačaja, izbegavanja intimnosti i, u nekim slučajevima, pravih seksualnih fobija. Međutim, veličina ne određuje kvalitet seksa. Ako išta određuje, to je količina teskobe – upozorava Marta Petolino Valfre.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
