Vernici na brak gledaju kao na svetu zajednicu pred Bogom, koja vezuje muškarca i ženu "dok ih smrt ne rastavi". Međutim, čini se da je tradicionalni hrišćanski brak sve više ugrožen iz različitih razloga.

Studija koju je još pre dve decenije sprovela istraživačka grupa "Barna", pokazala je da se u Americi najčešće razvode upravo vernici, dok je najmanji broj raskida braka zabeležen kod ateista!

Ova istraživačka grupa 2008. godine ponovo je sprovela istraživanje o razvodu braka među vernicima i među ateistima, ali rezultati su bili isti. Mnogi će, međutim reći kako razlika nije velika, jer je broj razvedenih ateista 30 odsto u poređenju sa 32 odsto brakova vernika.

Razlog za to je što vernici ljubav posmatraju kao posvećenost drugoj osobi, a ne kao osećanje, zbog čega zapostavljaju svoje emocije i osećaju krivicu ukoliko stupe u seksualni odnos pre braka i sram ako dođe do razvoda braka, objašnjavaju istraživači.

Stvarnost je, čini se, malo komplikovanija od toga. Crkve podržavaju brak, ali u nekim slučajevima razvod se čini ako jedino rešenje.

Kako bi sprečili žene da abortiraju, što je iz njihovog ugla greh, verske zajednice podstiču čak i maloletnice da rode dete i da trudnoću gledaju kao dar. Kada zatrudne, maloletne devojke se najčešće i udaju, a kada tako mlade stupe u brak, uglavnom nisu dovoljno obrazovane i finansijski su neobezbeđene, što na kraju dovodi do razvoda braka.

Nakon venčanja, mnoge verske grupe ohrabruju mlade parove da ne razmišljaju previše o budućnosti jer je "sudbinom već određeno kako će ona izgledati" i promovišu pomalo šovinistički stav kako će žene biti "spasene kroz rođenje deteta".  Ipak, neka istraživanja pokazuju da sreća bračnih parova u kojima su oboje mlađi od 30 godina, opada sa rođenjem deteta.

Ateisti, sa druge strane, brak i razvod posmatraju kao nešto što je samo njihov lični izbor i ne obaziru se toliko na mišljenje okoline. Ukupno gledavši, manji broj ateista se venčava i uglavnom ne stupaju u brak kada su previše mladi. Prema statističkim podacima, imaju manje dece i uglavnom planiraju kada je vreme za bebu, a decu najčešće vaspitavaju "savremenijim" metodama i ne uče ih da je muškarac "glava kuće".

Iako sve ove razlike imaju važnu ulogu kada je reč o razlici u stopi razvoda kod vernika i ateista, jedna, a možda i najvažnija prema mišljenju istraživača, je razlika u finansijskoj obezbeđenosti.

Jednostavnije rečeno, brak polako postaje "luksuzna roba", gde većina, svesno ili ne, traži partnera koji će pružiti materijalnu sigurnost.

Oko 60 odsto fakultetski obrazovanih žena se udaje, u poređenju sa 50 odsto onih koje su završile srednju školu, a parovi koji ostanu u braku, uglavnom imaju više novca  od onih koji se razvedu.

U studiji sprovedenoj 2008. godine, bračni parovi koji su zarađivali manje od 20.000 dolara godišnje imali su duplo veću stopu razvoda u odnosu na one koji su zarađivali više.