Ljudi će u budućnosti biti biseksualni, a seks će biti pitanje emocija, a ne reprodukcije, smatraju italijanski naučnici.
"Budućnost je biseksualna", ocenio je nedavno bivši italijanski ministar zdravlja, onkolog Umberto Veronezi, podstakavši polemiku medju naučnicima. U intervjuu za italijanski list "Riformista", Veronezi je rekao da se ljudska vrsta kreće ka "jedinstvenom modelu".
Razlike izmedju muškarca i žene se smanjuju, jer muškarci više ne moraju da se "bore za opstanak" kao nekada, pa proizvode manje androgenih hormona, a žene, suočene sa novim ulogama u današnjem društvu, proizvode manje estrogenih hormona. Organi za reprodukciju zbog toga atrofiraju, tvrdi taj naučnik.
"To, i činjenica da sa veštackom oplodnjom i kloniranjem, seks više nije jedini put koji vodi radjanju, u potpunosti će oduzeti seksualnom činu reproduktivni cilj. Seks će i dalje postojati, ali samo kao emotivni čin, dakle neće više biti toliko značajno ako odaberemo za seksualnog partnera osobu istog pola", upozorio je Veronezi.
Da li to znači da ćemo svi biti biseksualni? Italijanski naučnik smatra da je to "cena prirodne evolucije vrsta".
"A ta cena je pozitivna, jer nastaje iz želje za jednakošću polova: u poslednjih 20 godina žene preuzimaju sve aktivniju ulogu u društvu, a to sa sobom nosi umanjivanje razlika medju polovima", ukazao je Veronezi.
Prema njegovim rečima, žene će zapravo postati muževnije, a muškarci ženstveniji. On kaže da je taj proces već u toku: od kraja Drugog svetskog rata do danas plodnost spermatozoida je u proseku opala za 50 odsto.
Veća jednakost medju polovima ne znači i potpuni nestanak razlika, precizirala je seksolog Kjara Simoneli, docent na Univerzitetu u Rimu.
"Uslediće veća sloboda, pre svega oslobadjanje od stereotipa i predrasuda. Taj fenomen tek počinje da se razvija, a utvrdiće se tek kroz dve ili tri generacije", ocenila je Simonelijeva za list "Korijere dela sera".
"Budućnost je biseksualna", ocenio je nedavno bivši italijanski ministar zdravlja, onkolog Umberto Veronezi, podstakavši polemiku medju naučnicima. U intervjuu za italijanski list "Riformista", Veronezi je rekao da se ljudska vrsta kreće ka "jedinstvenom modelu".
Razlike izmedju muškarca i žene se smanjuju, jer muškarci više ne moraju da se "bore za opstanak" kao nekada, pa proizvode manje androgenih hormona, a žene, suočene sa novim ulogama u današnjem društvu, proizvode manje estrogenih hormona. Organi za reprodukciju zbog toga atrofiraju, tvrdi taj naučnik.
"To, i činjenica da sa veštackom oplodnjom i kloniranjem, seks više nije jedini put koji vodi radjanju, u potpunosti će oduzeti seksualnom činu reproduktivni cilj. Seks će i dalje postojati, ali samo kao emotivni čin, dakle neće više biti toliko značajno ako odaberemo za seksualnog partnera osobu istog pola", upozorio je Veronezi.
Da li to znači da ćemo svi biti biseksualni? Italijanski naučnik smatra da je to "cena prirodne evolucije vrsta".
"A ta cena je pozitivna, jer nastaje iz želje za jednakošću polova: u poslednjih 20 godina žene preuzimaju sve aktivniju ulogu u društvu, a to sa sobom nosi umanjivanje razlika medju polovima", ukazao je Veronezi.
Prema njegovim rečima, žene će zapravo postati muževnije, a muškarci ženstveniji. On kaže da je taj proces već u toku: od kraja Drugog svetskog rata do danas plodnost spermatozoida je u proseku opala za 50 odsto.
Veća jednakost medju polovima ne znači i potpuni nestanak razlika, precizirala je seksolog Kjara Simoneli, docent na Univerzitetu u Rimu.
"Uslediće veća sloboda, pre svega oslobadjanje od stereotipa i predrasuda. Taj fenomen tek počinje da se razvija, a utvrdiće se tek kroz dve ili tri generacije", ocenila je Simonelijeva za list "Korijere dela sera".
Biološka i kulturna revolucija
Revolucija koja će uslediti biće i biološka i kulturna.
"Promene u mentalitetu i genetska evolucija su povezani fenomeni, koji medjusobno utiču jedan na drugog. Ipak, radi se o veoma sporim procesima. Biseksualno društvo je još veoma daleko", rekla je Simonelijeva.
Iako je biseksualnost već postojala u antičkoj Grčkoj, gde muškarci nisu skrivali svoju strast prema mladićima, u staro vreme ona je bila mnogo drugačija od onoga što pod tim pojmom smatramo danas, kaše Eva Kantarela, profesorka na univerzitetu u Rimu, autorka knjige "Prema prirodi - Biseksualnost u antičkom svetu".
"Nije postojala mogućnost izbora s kim i kako imati seksualnu vezu, već je taj fenomen imao stroga pravila i bio je privilegija dozvoljena samo muškarcima. Odrastao muškarac mogao je da ima odnos sa mladjim, ali je bilo obavezno da ima aktivnu ulogu. Kada bi dostigli odredjen uzrast, adolescenti bi gubili pasivnu ulogu", ukazala je Eva Kantarela.
Žene su u antičkoj Grčkoj bile supruge i majke. Ljubav prema bračnoj partnerki, koja je postojala uporedo sa onom za druge muškarce, bila je drugačije prirode i kod starih Grka imala je i drugo ime - "filia", nasuprot "erosu" koji je označavao strast.
(Beta)
"Promene u mentalitetu i genetska evolucija su povezani fenomeni, koji medjusobno utiču jedan na drugog. Ipak, radi se o veoma sporim procesima. Biseksualno društvo je još veoma daleko", rekla je Simonelijeva.
Iako je biseksualnost već postojala u antičkoj Grčkoj, gde muškarci nisu skrivali svoju strast prema mladićima, u staro vreme ona je bila mnogo drugačija od onoga što pod tim pojmom smatramo danas, kaše Eva Kantarela, profesorka na univerzitetu u Rimu, autorka knjige "Prema prirodi - Biseksualnost u antičkom svetu".
"Nije postojala mogućnost izbora s kim i kako imati seksualnu vezu, već je taj fenomen imao stroga pravila i bio je privilegija dozvoljena samo muškarcima. Odrastao muškarac mogao je da ima odnos sa mladjim, ali je bilo obavezno da ima aktivnu ulogu. Kada bi dostigli odredjen uzrast, adolescenti bi gubili pasivnu ulogu", ukazala je Eva Kantarela.
Žene su u antičkoj Grčkoj bile supruge i majke. Ljubav prema bračnoj partnerki, koja je postojala uporedo sa onom za druge muškarce, bila je drugačije prirode i kod starih Grka imala je i drugo ime - "filia", nasuprot "erosu" koji je označavao strast.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.