Dvoje mladih ljudi iz srca Banata pokazali su kako je u ljubavi sve moguće! Pogledajte kako izgleda mešoviti brak u Srbiji.
Iz srca Banata, tačnije Vlajkovca dolazi nam jedna zanimljiva ljubavna priča i svadba protkana mešovitim običajima. U Vojvodini koja važi za multikulturalnu sredinu i u kojoj živi preko 25 nacionalnih ili etničkih zajednica, našli su se dvoje mladih ljudi različitih veroispovesti.
Od 1597. godine, kada je nastalo selo Vlajkovac u njemu žive Srbi, Rumuni i Mađari. Trenutno sada ima oko 1.300 ljudi, negde oko 330 kuća. Mešoviti brakovi, iako se kad-kad smatraju tabuom, danas dokazuju nešto suprotno - da je u ljubavi sve dozvoljeno i moguće!
Jelena Dacin iz Novog Sada, pravoslavne i Stevan Aleksandar Nikolić, rimokatoličke veroispovesti u emisiju "Svadba iz mog kraja" koja se prikazuje na RTS-u, pokazali su kako do izgleda kada se različiti običaji i emocije mešusobno isprepletu. To ih nije sprečilo da naprave svadbu poštujući običaje obe veroispovesti.
"Svi smo ovde toletantni i svi smo svoji. To kod ne igra neku veliku ulogu i ne pravi neku veliku razliku", priča mladoženja. Njih je ljubav prema muzici u folkloru spojila. Upoznali su se u KUD-u gde je Stevan svirao, a Jelena igrala. Kako i sam mladoženja kaže - "reč po reč, razgovor po razgovor i sve ostalo je istorija!"
Pripreme za venčanje mladoženja je otpočeo dan ranije. Kako to biva u Banatu, tradicionalno se petkom stavlja kotlić pasulja i polako se dočekuju gosti. I na dan veselja, mladoženja je kao prepoznatljivi znak svog stajlinga, poneo neizostavni deo - šešir, dok su ga tamburaši pratili u stopu.
Što se tiče običaja, sa Jelenine strane, zadržo se onaj, poznatiji kao "lažna mlada", kada se neka muška osoba prerušu u "mladu". A kada je reč o darovima za devera, kako je i sama mlada istakla, nekada se on darivao materijalima, haljinama, košuljama, ali u poslednjih nekoliko godina zamenilo ih je belo platno ili ukrašeni peškiri. Takođe, umesto limuzina i skupocenih kola, fijaker je tradicionalno prevozno sredstvo za mladence - baš u duhu Vojvodine.
Mladenci su se potom uputili ka mađarskoj crkvi izgrađene 1996. godine gde su obavili crkveno venčanje. Takođe, u Vlajkovcu, postoji i srpska i rumunska pravoslavna crkva. Dalje kod običaja, zadržalo se i bacanje sita na krov kuće i bacanje nakončeta, te je mlada bila zadužena da ih ispuni.
Potom je usledilo veselje u restoranu, gde se obavilo i građansko venčanje, zatim i prvi svadbeni ples, ali povelo se i kolo - tačnije igre iz Banata. Ni stari mađarski običaj nije izostao. Mlada je plesala sa svatovima koji isključivo plate da plešu sa njom. Mladoženjin zadatak je bio da plati najviše kako bi "ukrao" mladu. Potom je usledila krađa mlade, koja se presvukla u crvenu haljinu i stavila kecelju kao simbol domaćinstva.
(MONDO)