"Ako dvoje ljudi ne žele intimni odnos u nekom periodu, onda nema problema, ali to se jako retko dešava", istakla je prof. dr psiholoških nauka Gordana Nikić.
Prema istraživanju koje je sprovedeno u Minhenu u kojem je učestvovalo 3.000 ljudi starosti između 25 i 40 godina, intimni odnos budi najintenzivnija osećanja u prvih 12 meseci, a onda počinje značajno da opada. Strast vremenom bledi, naročito kod parova koji su dugo zajedno. Da li je normalno da intimna želja kod bračnih partnera ne postoji do mesec dana i kako apstinencija utiče na partnerske odnose, objasnila je u emisiji "150 minuta" na Prvoj prof. dr psiholoških nauka Gordana Nikić.
"Mnogo je važan psihološki deo, odnosno kako se osećamo kad apstiniramo. Ako dvoje ljudi ne žele intimni odnos u nekom periodu, onda nema problema, ali to se jako retko dešava. Obično jedan partner želi više intimnih odnosa, a drugi nije spreman da mu izađe u susret. Onda taj drugi partner obično ima loše emocije, smatra da nije dovoljno voljen, da mu nešto nedostaje i to je onda začaran krug.Ne oseća se dobro u tome, a ne vidi kako da izađe iz toga", objasnila je psihoterapeutkinja i otkrila da je razgovor o initmnom odnosu od ključne važnosti.
"Parovi vrlo lako pređu na to da spavaju u odvojenim krevetima, onda se to prolongira, a kad nastane pauza od mesec do dva, onda nam je još teže da progovorimo o tome. Osobe koje najčešće ne umeju da razgovaraju sa partnerom, ćute i pate. Njima nedostaje vrsta bliskosti, povezanosti, zadovoljstva. Intimni odnos ne služi da nam trenutno bude lepo, već ima dublju funkciju, a to je da se osećamo željenim", istakla je prof. dr psiholoških nauka Gordana Nikić.
Koji broj intimnih odnosa je poželjan?
"Broj intimnih odnosa je individualan. Ima ljudi kojima je dovoljno jednom nedeljno i to je prosečna brojka, ali ima i onih koji žele svaki dan intimni odnos. To kasnije može da napravi problem, jer se to ne menja tako lako u životu. Uvek mislimo da je teže ljudima koji su u partnerskom odnosu, a apstiniraju. Međutim, još je veća problematika je kod ljudi koji žive sami. Najteže je onima, a verujte da ih nije malo, koji dođu do 30. godine,a nemaju nikakvo iskustvo sa suprotnim polom. To jeste ozbiljan problem u koji se uključuju i psihijatri. Takve osobe su često u depresiji i prihvataju svoj problem, ističu da ni sami ne znaju zašto su došli u takvu situaciju", rekla je dr Nikić.
Sadržaj za odrasle veliki problem
"Nekada su stručnjaci preporučivali da se gleda sadržaj za odrasle. Toga je bilo jako malo pre 30 godina, a sada je situacija obrnuta. Deca su od malih nogu preplavljena sadržajima takve prirode. Svojoj deci, kad god vidite film ili bilo koji drugi sličan sadržaj, obavezno objašnjavajte šta znače odnos, ljubav, veza. Kada je sadržaj za odrasle preterano prisutan u životima, to bude zamena za živi kontakt. Takvi ljudi najčešće ostaju sami. Ako postoji kontakt, on je opet na daljinu", istakla je psihoterapeutkinja i objasnila koliko je razgovor važan.
"Imamo parove koji imaju decu, a vrlo malo pričaju o intimnom odnosu. Ako baš nikada nisu imali komunikaciju o tome, to je brak koji nije trebalo da bude sklopljen. Ovo je sastojak koji je jako bitan, jer brak bez njega ima mnogo trzavica. Ljudi se nadaju da će se promeniti, ali je bitno da razgovaraju. Postoje životni periodi kada svako od nas apstinira, a to je kad ostanemo rano bez partnera, zbog bolesti i slično. I to je potpuno u redu", objasnila je prof. dr psiholoških nauka Gordana Nikić.
BONUS VIDEO:
(MONDO)