NISTE MLADI SVE DOK DOKTOR TO NE POTVRDI

Kako se pokazalo, neke bolesti ne mare za godine, i već blizu tridesete možete da imate simptome bolesti za koje ste mislili da pogađaju samo stariju populaciju.

Artritis spada u sistemska oboljenja vezivnog tkiva i predstavlja hronično zapaljensko reumatsko oboljenje koje pre svega zahvata zglobove ali često i unutrašnje organe, nervni sistem i kožu. Iako se artritis povezuje sa starijim osobama, on pogađa osobe svih starosnih dobi.
Prema podacima koje je objavio sajt arthritiscare.org.uk, više od 9 miliona ljudi u Britaniji (1 od 5 odraslih i 12 000 dece) boluje od jednog od 200 oblika artritisa. Procenjuje se da u Srbiji od reumatoidnog artritisa boluje oko 30 000 ljudi, od čega oko 1000 osoba ima manje od 25 godina.

Znaci za uzbunu
Prvi od simptoma su nelagoda, bol i ukočenost jednog ili više zglobova kao i umor i smanjena pokretljivost. Ukoliko lekar opšte prakse posumnja na artritis, poslaće vas na analizu krvi ili rentgen zglobova, koji mogu da ukažu na upalu zglobova. Za reumatoidni artritis je tipično da se ukočenost oseća najviše ujutru, dok se ostali simptomi javljaju kasnije, kada zglob počne da se koristi.

TUMOR TESTISA

Suprotno ubeđenju mnogih muškaraca da su bezbedni i da ovo opako oboljenje napada samo starije, tumor testisa se najčešće javlja kod muškaraca između 20 i 30 godina, pa čak i ranije. Nažalost, uglavnom je zloćudan, brzo se širi i rano prelazi u metastaze. Dobra vest izlečiv je u 90 odsto slučajeva, naravno ako se otkrije na vreme.
U Srbiji je, prema saopštenjima urologa, tumor otkriven na vreme izlečen kod 50 odsto obolelih.

Znaci za uzbunu
Tumor dugo raste bez ikakvih simptoma, zato ukoliko napipate kvrgu na testisu, obavezno se javite lekaru. Metastaze se mogu javiti dosta rano, dok je tumor još mali i ne daje nikakve simptome. Jedan od prvih simptoma je bol u trbuhu, koji često zavara lekara i odvede na pogrešan put, a on je zapravo posledica metastaza u retroperitonealnim limfnim žlezdama. Kod 7 odsto pacijena ta jedan od simptoma je i ginekoma stija (uvećanje mlečnih žlezda).

EREKTILNA DISFUNKCIJA

Ova neprijatnost, nažalost, pogađa 78 odsto muškaraca između 20 i 40 godina, možda upravo zato što niz spoljnih činilaca može da vas dovede u ovo nezgodno stanje – od stresa na poslu preko upotrebe lekova, do povišenog holesterola. Međutim, smatra se da je kod mladih ED psihogenog karaktera, iako ne mogu da se utvrde ni tačan broj ni uzroci kod mladih u Srbiji koji se bore sa ovim pore me čajem, jer ne žele da potraže profesionalnu pomoć, a i ako se usude, obraćaju se privatnim lekarima i privatnim klinikama. Prema istraživanju Eysencka, u starosnom dobu od 30 do 35 godina samo u 2,5 odsto slučajeva uzrok impotencije je organski, dok se taj procenat sa godinama povećava.

Znaci za uzbunu
Imate problema da održite erekciju i gubite jutarnje erekcije Može biti prolazno, a možda je ozbiljno stanje koje zahteva stručnu pomoć. Ako je u pitanju organska, odnosno fizićka ED, razvija se postepeno, ali stalno, tokom dužeg vremena. Sve je rešivo, samo je važno da priznate i prihvatite problem.

PARKINSONOVA BOLEST

Prema podacima udruženja obolelih od Parkinso nove bolesti, 1 od 500 osoba u svetu (oko 120 000 u Britaniji) ima ovu bolest. Iako obično poga a osobe starije od 50 godina, 1 od 20 osoba ima manje od 40 godina. Ovo oboljenje se javlja kao posledica izrazitog nedostatka neurotransmitera dopamina u delu mozga odgovornom za kontrolu voljno koordiniranih pokreta i početka neke motoričke radnje. Kada oko 80 odsto neurotransmitera umre, počnu da se javljaju simptomi Parkinsonove bolesti. “U Srbiji od Parkinsonove bolesti boluje izme u 15 000 i 20 000 osoba. Istina je da se ova bolest u proseku najčešće dijagnozira kod osoba koje imaju 62 godine, ali na žalost, u Srbiji je sve češća i kod 40-godišnjaka i 50-godišnjaka, mada je ohrabrujuće što dobri lekovi omogućavaju relativno dobar, kvalitetan i dug život”, izjavio je za Politiku akademik Vladimir Kostić, direktor Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije. Ono što zabrinjava je da je pacijentima u proseku potrebno oko tri godine da im se postavi pravilna dijagnoza.

Znaci za uzbunu
Kako se mozak bori da prenosi informacije, osoba kod koje je došlo do ovog poremećaja počeće da primećuje izvesne simptome, koji se vremenom pogoršavaju. Prvi značajan simptom kod 70 odsto osoba je tremor ruku, a njega prate sporost u izvo enju pokreta, gubitak u ritmu i spontanoj motorici, povećanje tonusa mišića ili ukočenost i ritmično podrhtavanje određenih delova tela. Nacionalna fondacija za Parkinsonovu bolest istakla je i prigušen govor, zategnute facijalne mišiće i sitan, zbijen rukopis kao znake na koje treba obratiti pažnju. Nemotorički poremećaji uključuju poremećaj spavanja, urinarnu inkontinenciju i depresiju. Osobe koje mogu posumnjati da boluju od ove bolesti gube osećaj mirisa, imaju uporan zatvor i tokom spavanja viču u snu, bore se i često povre uju osobu sa kojom spavaju. Rana intervencija je od presudne važnosti za uspešno lečenje.

SRČANE ARITMIJE

Kod 1-2 odsto mladih, zdravih ljudi, naročito za vreme sna i kod sportista usled prevage para simpatičkog nervnog sistema, javlja se bradikardija (usporen rad srca), koja je nekad tipa AV bloka II stepena (tj. neki električni nadražaji se iz pretkomora uopšte ne prenose u ko more). Ovo može biti bezazlena pojava, ali i znak ozbiljnog poremećaja (kao npr. koronarne bolesti ili miokarditisa) što zahteva dalju dijagnostiku. Lečenje podrazumeva izbegavanje lekova koji usporavaju AV sprovođenje, kao što su beta blokeri i kalcijumski antagonisti, a može biti potrebna i ugradnja pejsmejkera u slučaju poremećaja teškog stepena.

Znaci za uzbunu
Kod poremećaja blažeg stepena, simptoma nema. Kod težih bradikardija javlja se nesvestica, malaksalost, gu šenje, a u slučajevima koro narne bolesti i anginozni bol u grudima.

DEPRESIJA

Posttraumatski stresni sindrom i depresija su već godinama u samom vrhu zdravstvenih problema u Srbiji, a broj samoubistava mladih se poslednjih godina učetvorostručio. U Srbiji je 1999. godine registrovano 280 000, a već 2002. godine više od 310 000 ljudi sa psihološkim i psihičkim poremećajima. Ove brojke su stalnom porastu, pogotovo sada kada je hiljade mladih ostalo bez posla, ili nakon fakulteta ne mogu da na u posao. Povodom Svetskog dana prevencije suicida 10. septembra, objavljeno je da na 100 000 stanovnika u Srbiji život sebi oduzme 14 ljudi, a od ukupnog broja samoubistava, polovina se dogodi u Vojvodini. Depresija se smatra predvorjem za ovaj tragičan čin, zato je veoma važno da se na vreme prepozna i potraži stručna pomoć.

Znaci za uzbunu
Neraspoloženje, bezvoljnost i povlačenje u sebe mogu da budu prvi znaci depresije. U težim slučajevima dolazi do odbijanja hrane i neobavljanja osnovnih higijenskih potreba. Kod adolescenata su češći simptomi kao što su anksioznost, fobičnost, somatski simptomi i problemi ponašanja, dok su kod odraslih suicidalni pokušaji učestaliji.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.