O zavisti se među ljudima raspravlja od kako je sveta i veka. Jedna je od retkih tema čovekove svakodnevnice kojom se bavio sam Bog i to kroz svojih deset zapovesti.
Ako se neko seća hit trilera „Sedam“ (Seven), koji vrlo vešto kroz priču o serijskom ubici obrađuje temu sedam najvećih smrtnih grehova, setiće se da se zavist nalazi i na ovoj „prestižnoj“ listi.
Oni koji su pazili na časovima književnosti znaju i da je Dante tvrdio da se u paklu takvim ljudima žicom svaki dan iznova zašivaju oči da ne bi mogli da gledaju i zavide. Jesmo vas prestravili? Neka. Tema je ozbiljna.
Istina je da su retki ljudi koji se barem jednom nisu našli u situaciji u kojoj su pomislili da neko drugi ima bolji posao, bolja kola, bolju devojku, a koje bi (e da je pravde, kao što je nije) trebalo da pripadnu baš i samo njima… I gde ih je to dovelo? Nigde lepo. A zasigurno ne u ta kola ili na taj posao.
Život u uverenju da je sve bolje i lepše kod drugoga uvod je u životni haos bezbrojnih frustracija i neuroza u kojima drugi kontrolišu kada će te biti srećni. Zavist jednostavno rečeno nije zdrava jer jede iznutra. A zavist kao i sve druge nesreće nikako ne dolazi sama. Ukoliko vas uspesi drugih čine nesretnim, na korak ste do tužne sudbine onih kojima sreću donosi samo tuđa nesreća. Nemci čak imaju i ime za tu pojavu i zovu je schadefreude. A da li iko zaista želi da bude takva osoba?
Kada zavidimo dovodimo se u situaciju u kojoj prepuštamo drugima da kontrolišu naš život i to tako što će svojim uspesima ili neuspesima diktirati našu sreću ili nesreću. Što je u redu, ako vam je u planu da svoj život prepustite u zakup drugima ili ako se zovete Šonja Slabić.
Zavist je svojstvena ljudima sa malo životnog iskustva. Na kraju svih krajeva, vreme nam je strogo ograničeno pa smo prinuđeni na izbor hoćemo li ga potrošiti na zavist i jadikovku kako je svima supre sem nama ili ćemo ga trošiti na sticanje sopstvenog životnog iskustva. Život deli dnevne lekcije da se do uspeha, ma kako on kome bio definisan, obično stiže putem prepunim odricanja, žrtve, posla i dobrog planiranja. Zavidljivci često nisu u stanju da vide taj put kao deo celine, već vide samo krajnji rezultat i misle da je on pao tek tako, sa neba. Što je površno taman koliko i naivno. Opet, da li je površno i naivno ono kako vidite sebe?
A ako kojim slučajem vežbate i u isto vreme zavidite drugima na uspehu koji imaju u teretani ili na sportskom terenu pokušajte da svoju energiju usmerite na to da saznate zašto im ide tako dobro i da stvar preokrenete u svoju korist. Ako već mora da bude zavisti, onda je mnogo bolje da zavide vama.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.