Pod reflektorima, na travi i prašini, tamo gde nema kompromisa, između jajaste lopte i oštrih krampona, nastala je nova epizoda uzbudljivog Akcijanja, u kojoj vas Stefan upoznaje sa ragbijem – žestokim muškim sportom.
Otkad služenje vojnog roka nije obavezno za muškarce, ragbi je jedna od stvari gde momci mogu da očvrsnu: fizički i mentalno.
Kad smo kod toga - ako bi se sportovi smatrali rodovima vojske, recimo, košarka bi bila avijacija, fudbal artiljerija, a sve epitete tenkovskih jedinica mogao bi da ponese ragbi! Kažu da su ragbisti jaki kao tenk, brzi kao Ferari i probojni kao metak, pa da vidimo...
Da ne bu de zabune – nije reč o američkom fudbalu. Ne govorimo o sportu gde igrači imaju kacige, publika jede kokice, na poluvremenu peva Dženifer Lopez, a sekund reklame u živom prenosu košta kao spejsšatl.
Ovo je ragbi 13 – sport engleskih kolonija, s kojim se Stefan, čovek od akcije, upoznaje u novoj epizodi Akcijanja.
Njegovi domaćini bili su momci iz Ragbi kluba Dorćol Tigrovi. Nasmejani i vedri likovi koji se ne uklapaju u stereotip ragbista koji, prema nekom pravilu, imaju više očiju nego zuba i neprekidno traže kavgu. Ali, stereotipi su često potpuno pogrešni.
“U školi me nije držalo mesto. Psiholog mi je rekao da idem negde da se ipsraznim. U tom trenutku sam trenirao basket. Drugar me je poveo na ragbi i evo, 14 godina sam u tome”, opisuje Nikac, jedan od igrača Tigrova.
Imajući u vidu činjenicu da Srbija u ovom sportu nema bogatu tradiciju ni priznatu struku, Nikac i ekipa znanje su kupili gledajući ragbi utakmice u kladionici i na internetu, a onda su u našu zemlju počeli da dolaze inostrani treneri koji su posejali seme. “Ragbi 13, u odnosu na ragbi 15, ima manji broj igrača, što ime govori, a nema elemente kao što su ono izvođenje auta, na primer. Ragbi 13 je ono što najviše volimo – obaranje i zakucavanje”, objašnjava.
Momci na terenu deluju besno, ali usredsređeno. Kad prvi put igrate, stalno ispadate budala jer jurcate napred, a lopta se dodaje samo unazad.
Ipak, to uopšte ne smanjuje žestinu okršaja, samo intenzivira rad mozga. Pored toga, treninzi su takvi da čoveku nakon toga dođe da samoinicijativno ode da prilegne, a možda i da se zahvali na gostoprimstvu i nastavi da radi ono što je i do tad - ide u teretanu ili igra igrice, možda.
Na treningu je obaranje, sudaranje, guranje, trčanje, skakanje. Momci se deru, signaliziraju jedni drugima, bore se. Nema kompromisa i kalkulisanja, tako deluje. Ipak, nije reč o srljanju. Kao i u svakom sportu, ima dosta veštine i tehnike. To je ono što su Tigrovi (na)učili Stefana.
Pogledajte kako se snašao u ovom žestokom Akcijanju:
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.