"Iz odbojke sam došao u ovaj sport. Probao sam ga zahvaljujući svom mentoru na fakultetu. Kada sam ušao u teren, to je bilo to", uvodi u priču Danilo Kulić, Difovac, moj učitelj u novoj epizodi Akcijanja.
Okej, upoznajem se sa skvošem. "Loptica je od kaučuka. Reket je karbonski, znatno lakši od onog za tenis", objašnjava. U poređenju sa belim sportom, ovde je brža igra, manji prostor, kraći pokreti.
Ako govorimo o rekreativnom sportu, skvoš je jedan od najbržih načina da se oznojiš. "Vreme je novac", ilustruje sagovornik. Stojimo nasred zatvorenog boksa - to je teren. Optočen je staklom, tačnije materijalom koji na to liči. "Kao kutija od šibica", slikovit je.
Kažiprst je glavni, na njemu je težište. U skvošu se sve radi jednom rukom. Dvoručni udarci su jako retki i nisu efikasni. Ulazim u proces, krećem u pokrete.
Caka koja buni je što telo, pri izvođenju udaraca, treba da bude paralelno sa bočnim zidom. Loptica te vuče da joj priđeš frontalno, ali to nije dobro rešenje. Kretnja i položaj tela su ono što se ovde mnogo trenira i uvežbava.
"Je l si bacao nekad žabicu - kamenčić u vodu. E to treba da uradiš prilikom forhenda", govori mi. Bekhend mi ide bolje. "Malo je prirodniji pokret", olakšava mi. Treba postići efekat biča, jasno mi je.
Danilo je šest godina u ovoj priči. "Najviše vremena proveo sam sam sa sobom, u terenu, vežbajući udarace. Posle godinu dana sam došao do nivoa da mogu telom da izvedem ono što sam zamislio", priča sportista od 195 centimetara. "Za mene je to prednost", komentariše svoju visinu.
Najviše me muči distanca - kako adekvatno oceniti prostor između reketa i loptice. Valja isprobati i servis, volej udarce, kao i one skraćene, koji su u ovoj veštini najubojitiji.
Mnogo puta mašim lopticu. To je valjda lepota procesa...
Pogledajte kako se trenira skvoš, zašto bi trebalo da ga probate i pozovete svoju ekipu da isto to uradi. Deca su dobrodošla, devojke još više:
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.