Muškarcima rvanje nije strano, to je dečačka aktivnost (dok mame ne gledaju), ali biti u ovoj priči do kraja, sportski i profesionalno, znači mnogo trošenja i davanja, treninaranja dva, nekada i tri puta dnevno, povreda, ožiljaka (znate kakve su im uši)…
Zvuči opako, ali probao sam svašta, pa je i ovo na redu, a priznajem da me malo plaši činjenica kako veština ne može da se pokaže polako i nežno, čovek mora da te baci, jednostavno… Mene baca Aleksandar Maksimović Maksa, Moćni Maks, srpski reprezentativac, grčko-rimski stil u kategoriji do 72 kilograma, osvajač brojnih medalja, viceprvak Evrope, jedan od najiskusnijih…
„Spremio sam se samo za tebe“, komentariše svoju reprezentativnu trenerku. Čist kao da je sportsita, dok govori izgleda kao da mu se iznad obrijane glave izdiže jarbol sa srpskom trobojkom. Mašina s emocijama, to mi je utisak.
„Bili smo u Bugarskoj, pa u Mađarskoj, pa u Zrenjaninu. Sad smo ovde četiri dana, pa idemo dalje“, opisuje kako izgledaju pripreme. Ujutru rad s tegovima, popodne rvačke tehnike. 24. aprila boriće se na Evropskom šampionatu u Poljskoj. „Ja hoću medalju, za druge ne znam“, skoro pa lakonski odgovor.
Ulazimo u trošnu salu SD Partizan, preko parketa se postavljaju strunjače, na nju idu rekviziti za zagrevanje – džakovi, lopte, rvački čiča-gliša… „Trenirao sam ja i karate i košaarku, dok jednog dana u osnovnu školu na Banjici nije došla rvačka sekcija. Od tada sam u ovome, 22 godine“, priča. Da se vrati unazad, opet bi isto, uprkos brojnim operacijama. Mozak borca, nema druge.
Jasno mi je da s rvanjem treba da kreneš kao klinac, biti rekreativac u ovoj igri – teško. To postane jasno čim se uđe u borbu skrojenu od čvorova, davljenja, hvatanja oko vrata i struka, dizanja uvis, bacanja, valjanja… Pogledajte kako to izgleda u Akcijanju, od zagrevanja do borbe, od A do Š:
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.