Neretko se dešava da roditelji otkriju da nešto nije u redu s vidom deteta tek kad ono krene u školu, pa se ispostavi da ne razaznaje šta je nacrtano ili napisano na tabli ili nosom dodiruje bukvar dok sriče prva slova. Ipak, ovaj problem može da se otkrije mnogo ranije, piše "Blic".

Tokom prvog meseca novorođenče se mršti na svetlost lampe (taj test se radi odmah po rođenju). Ako beba ne reaguje na svetlost, neophodna je hitna konsultacija sa stručnjakom.

U drugom mesecu beba počinje da razaznaje crte lica i prati pogledom sve što se pred njom kreće, a ponekad se dešava i da malo "zriki".

Tokom trećeg i četvrtog meseca beba zadržava pogled na raznobojnim igračkama. Raspoznaje osmeh na licima ukućana i uzvraća osmehom. Ako vam se čini da još uvek razroko gleda, posavetujte se s pedijatrom.

U petom mesecu dete se često vrlo pomno zagleda u igračku. Prepoznaje bližnje i raduje im se, a u šestom mesecu već "traži" pogledom ljude i predmete.

Sa sedam meseci dete dugo razgleda igračke i druge predmete koje sada već drži u rukama, zanima se za detalje. Od osmog do desetog meseca beba usavršava stečene veštine: brzo prepoznaje ukućane, tačno zna ko je "domaći", a ko nepoznata osoba. Trudi se da zgrabi sve što može da dohvati.

U jedanaestom mesecu na pitanje "Gde je mama?", traži je pogledom oko sebe. Pažljivo razgleda i najsitnije detalje na predmetima i igračkama.

Sa dvanaest meseci cete tačno ume da oceni rastojanje između sebe i igračke ili nekog predmeta. Uzima je odmah ako je blizu, a ako oceni da je daleko, i ne pokušava da je dohvati.

Malo dete ne ume da vam kaže da ne vidi dobro, jer jednostavno ne zna da može i treba da vidi bolje i preciznije. Čak i prilikom pregleda mališana predškolskog uzrasta, nije uvek moguće otkriti da oni ne vide kako treba. Ali ukoliko se vid ne koriguje na vreme, ceo vidni aparat se neće normalno razvijati.

Dete koje loše vidi, često će sve igračke držati neposredno pred nosom. Takođe, dešava se da "naleće" na stvari i ćoškove. Deca koja imaju problema sa vidom brzo se umore dok razgledaju slikovnicu ili gledaju televiziju, i uvek sede previše blizu televizora ili monitora. Često trljaju oči, čak i ako im se ne spava, a dešava se i da naizmenično zatvaraju i otvaraju jedno oko.

Zadatak roditelja je da pažljivo prate kako dete gleda igračke, slikovnice, ljude. Ako posumnjate u neku nepravilnost, ne odlažite odlazak kod specijaliste.

(MONDO)