Milošević je ovu problematiku istraživala na slučaju Kine, gde je jedno vreme i živela, piše Pobjeda. 

U razgovoru za podgorički dnevnik ona je objasnila da je upravo u Kini zbog „politike jednog deteta“ i želje za muškim potomstvom poslednjih godina došlo do drastičnog porasta maskuliniteta.


Prema njenim rečima, Crna Gora nije jedina zemlja koja se susreće sa tim problemom.

"Ta pojava znatno je izraženija u Kini i Indiji. U Kini je to veoma drastično posebno zbog politike jednog deteta i želje za muškim potomstvom, pa često dolazi i do femicida, a ne samo selektivnih abortusa. Zbog velike populacije u ovim zemljama su i posledice drastične. Sada te generacije u kojima je poremećen odnos dolaze do odraslog doba, i zbog manjka žena raste stopa nasilja u društvu, kupuju se neveste iz drugih zemalja i slično”, kazala je Milošević za Pobjedu.

 Zvanična statistika pokazuje da je prosek među novorođenčadima u Crnoj Gori u poslednjih 15 godina iznosio 109 dečaka prema 100 devojčica, dok bi normalan trend trebao da bude 106:100.

Prirodna stopa maskuliniteta u svetu je 104 do 106 živorođene muške dece na 100 živorođenih devojčica. 


Milošević u razgovoru za Pobjedu kaže da su razlozi za to prirodni i evolutivnog karaktera. "Stopa smrtnosti dece je veća kod dečaka nego kod devojčica, tako da je u odraslom dobu odnos otprilike jedan naprema jedan", kaže ona.

Poremećenim odnosom smatra se kada ima preko 107 dečaka u odnosu na 100 devojčica.

Petnaestogodišnji prosek na osnovu zvanične statistike u Crnoj Gori od 1971. do 1985. godine bio je 106 dečaka na 100 devojčica, od 1986. do 2000. 108 dečaka na 100 devojčica, a od 2001. do 2015. 110 dečaka na 100 devojčica. Kada ovako pogledate podatke očigledno je da je došlo do porasta stope maskuliniteta, što ne može biti prirodno. Pretpostavka je da se radi o selektivnim abortusima”, kaže Milošević za Pobjedu.

Ona pojašnjava kako pri stopi od 110 svake godine imamo disbalans od otprilike 70-ak rođenih dečaka umesto devojčica.

Pretpostavka je da su uzrok ovog disbalansa upravo seletivni abortusi s obzirom na tradicionalnu želju za muškim naslednikom i dostupnost prenatalnih testova koji veoma rano utvrđuju pol fetusa. Tome uveliko doprinosi i opadajuća stopa fertiliteta, jer uz želju da imaju dvoje ili maksimum troje dece, neki parovi žele da osiguraju da među njima imaju muškog potomka”, zaključila je Milošević.