Američka državna agencija za kontrolu lekova dodelila je "Ksanaksu" drugi najviši nivo rizika, što znači da može biti opasan. Koliko se pije u Srbiji, kome je propisivan, šta je sporno u njegovom delovanju, kakve su kontrole sprovedene i koje su sada alternative, objasnio je za RTS dr Vladimir Diligenski, neuropsihijatar.
Odluka FDA da hitno povuče određene serije leka "Ksanaks" sa tržišta, uz dodeljivanje visokog nivoa rizika, izazvala je pažnju i u Srbiji. Reč je o leku koji se decenijama koristi u lečenju anksioznosti, ali i o preparatu koji, prema rečima stručnjaka, nosi određene rizike, pre svega, zbog mogućnosti razvoja zavisnosti.
Neuropsihijatar dr Vladimir Diligenski objasnio je da se ova odluka odnosi na određene forme i serije, a ne na celokupnu terapijsku primenu leka, koja je i dalje veoma široka.
"Lek je veoma raširen i u upotrebi je već jedno trideset godina. Vrlo je dobro proučen. Mislim da se ova odluka više odnosi na depo formu, odnosno varijantu sa produženim oslobađanjem", rekao je dr Diligenski za RTS i napomenuo da je ključni problem kod ovog leka što ima kratkotrajno dejstvo.
"Javlja se tzv. 'clock watching' sindrom - pacijent gleda na sat kada će uzeti sledeću dozu. Kada lek nestane iz krvi, osećate se napeto, razdražljivo i neraspoloženo i tražite novu dozu. Tako se razvija navika", istakao je dr Diligenski.
Zavisnost kao ključni rizik
Benzodiazepini, grupa lekova kojoj pripada i Ksanaks, mogu dovesti do zavisnosti, naročito ako se koriste bez kontrole.
"Navika je veoma česta na benzodiazepine, ali treba imati u vidu da za njih nemamo pravu zamenu. Gradonačelnik Njujorka, Đulijani, svojevremeno je zabranio slobodnu prodaju tih benzodiazepina i dobio je bumerang, da je porasla potrošnja alkohola za 50 odsto", istakao je doktor.
"Ksanaks" je, pre svega, lek za anksioznost, iako se koristi i za nesanicu, ali to nije njegova osnovna namena. U psihijatriji, ova vrsta lekova najčešće se prepisuje uz antidepresive i tada je njihovo dejstvo najbolje.
Situacija u Srbiji i preporuke pacijentima
Odluka FDA trenutno važi za američko tržište, a u Srbiji se tek očekuju eventualne reakcije nadležnih institucija.
"Ne bih pravio paniku. To još nije stiglo kod nas. Treba sačekati zvanične preporuke", istakao je dr Diligenski.
Takođe, napomenuo je da postoje značajne razlike između originalnih i generičkih lekova gde postoji dozvoljena varijacija od 70 do 130 odsto u delovanju i pacijenti često osete razliku u zavisnosti od proizvođača, iako je u pitanju isti lek.
"Tu je razlika između tih generika i originatora, koji su direktno iz fabrike koja ga je proizvela. No, drugo jako važno, kad se pojavi novi lek, fabrika ima pravo deset godina ekskluzivno sama da prodaje i nema pravo niko da dobije licencu. Posle deset godina ističe licenca i oni su dužni da daju formulu da mogu i druge fabrike da prave", objasnio je neuropsihijatar.
Alternative u terapiji i pristup lečenju
Pored "Ksanaksa", koriste se i drugi lekovi iz iste grupe.
"Imamo lorazepam, koji ima određene prednosti, kao i klonazepam koji je veoma efikasan kod paničnih napada", naveo je dr Diligenski.
Ipak, naglasio je da je savremeni pristup lečenju usmeren na drugačiju kombinaciju terapije.
"Umetnost lečenja je da se benzodiazepini daju kratko vreme, a zatim povuku i nastavi terapija antidepresivima. Antidepresivi se mogu dugo koristiti i ne stvaraju zavisnost. Oni leče i anksioznost i depresivnost", dodao je.
Ekonomija lekova i interes farmaceutske industrije
Diligenski je ukazao i na širi kontekst koji se često zanemaruje - ekonomsku stranu proizvodnje lekova.
"Velike kompanije koje proizvode takve lekove, koji su jeftini, često ih i povuku jer nemaju veliki komercijalni interes. Onda dolaze neki novi, skuplji lekovi, što je takođe deo tržišne logike", objasnio je dr Diligenski.
Podsetio je da su benzodiazepini među najstarijim i najjeftinijim lekovima u ovoj oblasti.
"Posle duge upotrebe cena im pada i onda više nisu komercijalno zanimljivi. I to ponekad utiče na odluke da li će se proizvoditi ili ne".
Zašto nema novih lekova?
Još jedan problem je što decenijama nije razvijen novi lek sličnog tipa.
"Za poslednjih trideset, četrdeset godina nije pronađen nijedan novi anksiolitik kao što su benzodiazepini. Došlo se u ćorsokak", istakao je neuropsihijatar.
Ipak, ovi lekovi i dalje imaju značajnu ulogu.
"To su stari lekovi, ali i dalje efikasni. Kao i aspirin, i dalje je u upotrebi jer ništa bolje nije pronađeno".
Iako odluka FDA izaziva zabrinutost, stručnjaci poručuju da je važno razumeti kontekst.
"Mnogo je bilo slučajeva da se lekovi povuku, pa vrate. Ne treba se uznemiravati, već sačekati zvanične stavove", zaključio je dr Diligenski.
Poruka je da lekovi poput "Ksanaksa" ostaju važan deo terapije, ali uz oprez, kontrolu i jasno vođen plan lečenja.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
