Samo sat vremena dnevno za ekranom nekog od ovih uređaja povećava rizik da deca postanu anksiozna ili depresivna. Takođe, to ih čini i manje radoznalim, smanjuje verovatnoću da će završiti svoje obaveze, umanjuje njihovu emocionalnu stabilnost i smanjuje samokontrolu.
Iako su tinejdžeri najviše izloženi negativnim posledicama prekomernog korišćenja telefona i tableta, i deca mlađa od deset godina, tačnije, njihov mozak, oseća posledice.
Dok deca provode i po nekoliko sati dnevno igrajući se na telefonima i tabletima, istraživači sa Univerziteta u San Dijegu u Džordžiji ističu da je to ozbiljna stvar i uzrok mentalnih problema koje je moguće izbeći.
"Polovina mentalnih problema se razvija do adolescencije", kažu profesori Žan Tveng i Kit Kembel. "Važno je identifikovati faktore koji se povezuju sa mentalnim problemima, a na koje je moguće uticati. S tim u vezi, veoma je važno da se promeni način na koji deca i tinejdžeri provode svoje slobodno vreme".
Stručnjaci ističu da je jako važno da roditelji smanje vreme koje deca provode onlajn ili gledajući televiziju, dok uče, druže se, jedu, pa čak i dok se bave nekim sportom.
Profesorka Tveng kaže da njena studija potvrđuje savet američkih pedijatara, koji tvrde da deca mlađa od dve godine ne bi smela da provode duže od sat vremena dnevno gledajući u ekrane.
Slično je ograničenje i za malo starije - deca predškolskog uzrasta i adolscenti ne bi smeli da provode više od dva sata dnevno gledajući u telefone ili tablete.
Ova studija je pokazala da su dva puta veće šanse da se kod adolescenata dijagnostikuju anksioznost ili depresija ako provode više od sedam sati dnevno za ekranom, u donose na one koji provode sat vremena.
Veza između vremena provedenom za ekranoom i mentalnog blagostanja je jača kod adolescenata nego kod mlađe dece, pokazalo je ovo istraživanje.
"Prvo sam bila iznenađena da je veza jača kod adolescenata. Međutim, tinejdžeri provode više vremena na telefonima zbog društvenih mreža, a iz drugih istraživanja znamo da se ova aktivnost povezuje sa lošijim mentalnim blagostanjem, i da je opasnija od gledanja televizije ili video snimaka, a to je upravo ono što gleda većina mlađe dece", kaže profesorka Tveng.
Iako je jasno da je tehnologija danas sastavni deo života i da je gotovo nemoguće decu u potpunosti "skloniti" od toga, istraživanje pokazuje da je čak i umerena upotreba tehnologije (do četiri sata dnevno) povezana sa lošijim mentalnim blagostanjem, u odnosu na one koji za ekranom potvode sat vremena dnevno.
Deca predškolskog uzrasta, do pet godina, koja dosta vremena dnevno provode za ekranom, sklonija su histerisanju i gubljenju samokontrole - i mnogo im je teže da se smire kad su uzbuđeni.
Kada je reč o tinejdžerima starim od 14 do 17 godina, više od 42 odsto njih koji provode i po sedam sati za erkanom nisu u stanju da završe svoje zadatke.
Oko devet odsto dece starosti od 11 do 13 godina koji provode po sat vremena dnevno za ekranom nije zainteresovano da uči nove stvari.
Stručnjaci upozoravaju da je kod dece koja postanu zavisna od igrica, društvenih mreža... veći rizik da budu nenaspavana, gojazna, da postanu žrtve sajber nasilja, da izgube važne društvene veštine zbog nedostatka ličnot kontakta, tj. provođenja vremena sa "živim" ljudima.
Partizan izgubio u Istanbulu, crno-beli na 2-5: Fenerbahče ostavio crno-bele bez šansi
Teodosić promašio pobedu u Pioniru: Zvezda imala "+14" pa ispustila šampiona Evrope
Završena akcija spašavanja u Novom Sadu - 14 poginulih, troje povređenih, obratio se i Vučić
"Da se rekonstruisala nadstrešnica, ovo se ne bi desilo": Vesić najavio da će utvrditi ko je stavljao pečate i potpise
Crvena zvezda i Partizan izvan plej-of zone: Ovako izgleda tabela Evrolige posle sedam kola