U Srbiji se oko 300.000 parova bori sa problemom steriliteta, pa je ulaganje u vantelesnu oplodnju opravdano, kaže direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije Aleksandar Stefanović, i dodaje da je opšte poznato da kod nas godinama unazad vlada bela kuga. 

Pokušaj vantelesne oplodnje često može da bude neuspešan, a glavni razlog za to je stres, činjenica da je broj pokušaja ograničen, strah da li će uspeti ili neće, kaže za Tanjug direktor te ustanove.

Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje na sve moguće načine se trude da parovima sa problemom začeća olakša ovaj postupak.

Dosad su se pri vantelesnoj oplodnji do tri embriona vraćala u matericu, dok se ostatak bacao, a od nedavno embrioni mogu da se zamrznu čime se omogućava više pokušaja vantelesne oplodnje iz jednog stimulisanog ciklusa.

"Naša klinika je radila metode zamrzavanja embriona, ali o trošku parova, dešavalo se da u tom ciklusu par dobije pet, šest embriona, pa oni koji nisu vraćeni u matericu su propadali. Sada se zamrzavanje radi o trošku države, što je veliko finansijsko, ali i psihičko rasterećenje", kaže Stefanović.

On objašnjava da par koji je prošao sve procedure koje nisu jednostavne tehnički i vremenski, dobija šansu da ne prolazi kroz sve te pocedure ponovo uz pomoć zamrzavanja embriona. 

"Ti parovi su prošli mnogo toga u životu pokušavajući da dobiju potomstvo, zamrzavanje embriona ih rasterećuje, jer znaju da ukoliko prvi put ne uspe oplodnja imaju još šansi i pospešuje se uspešnost ove metode", objašnjava dr Stefanović.

Na Klinici za ginekologiju i akušerstvo kliničkog u Višegradskoj vantelesna oplodnja radi se već 28 godina. Prva beba rođena je 1992. godine. 

Na godišnjem nivou GAK u Višegradskoj uradi 700-800 ovih posupaka, a za gotovo tri decenije blizu 10.000 parova uradilo je vantelesnu oplodnju u toj klinici.