Iako i prema našem Zakonu o lečenju neplodnosti i biomedicinski potpomognutoj oplodnji, parovi ali i same žene mogu da pozajme biološki materijal, to će biti moguće tek kada oformimo banke sperme i jajnih ćelija, koje su najavljivane još 2009, piše "Blic".
Zbog sporosti države parovi iz Srbije koji nemaju svoje polne ćelije prinuđeni su da na vantelesnu oplodnju putuju u Češku ili Makedoniju, gde u jednoj od bolnica za vantelesnu oplodnju donorska jajna ćelija može da se kupi za 3.400 evra, dok "pozajmljivanje" spermatozoida košta 100 do 200 evra.
Procenat uspešnosti oplodnje u Pragu izuzetno visok, ali ne zbog velike stručnosti lekara, već zato što imaju dobre laboratorije, pa su u stanju da izaberu najkvalitetnije polne ćelije za oplodnju. Zbog toga veliki broj parova iz zapadne Evrope dolazi u ovu zemlju na oplodnju.
Dr Spaso Anđelić, naš eminentni ginekolog akušer i zamenik direktora GAK "Narodni front", objašnjava za "Blic" da u njihovu ustanovu godišnje dođe oko desetak parova koji su u inostranstvu uradili oplodnju pomoću doniranih polnih ćelija.
"Znam da parovi iz Srbije odlaze u Češku kako bi dobili polne ćelije iz banaka. Kod nas još nisu osnovane banke reproduktivnih ćelija koje predviđa zakon. Prethodnih decenija, dok nije donet ovaj zakon, ta oblast bila je uređena uredbom. Uglavnom se odnosila na bračne parove ili parove u vanbračnim vezama. Par je davao pismenu saglasnost da se uradi inseminacija spermom nepoznatog davaoca koji je morao da prođe sve medicinske testove, baš kao i svaki drugi donor organa i tkiva", objašnjava dr Anđelić za "Blic".
Kada će država oformiti banke polnih ćelija, još uvek se tačno ne zna.
"Radi se na formiranju banke za reproduktivne ćelije koja će biti osnovana u GAK 'Višegradska'. Međutim, to ne radi Uprava za biomedicinu, već je za to nadležna struka, država. Koliko je to potrebno našoj zemlji, govori i podatak na nas često zovu parovi kako bi se informisali o tome kada će banke početi sa radom i kod nas", kaže za "Blic" dr Slobodan Bjelotomić, pomoćnik direktora Uprave za biomedicinu.
Prema Zakonu o lečenju neplodnosti, pravo na veštačku oplodnju i dalje prvenstveno imaju supružnici i vanbračni partneri, pod uslovom da zajednica postoji u momentu unošenja polne ćelije u telo žene. Međutim, zahvaljujući amandmanu koji su podnele narodne poslanice Snežana Stojanović-Plavšić, Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić, tu mogućnost su dobile i žene koje su same.
Žena koja želi veštačku oplodnju podnosi zahtev nekoj od nadležnih zdravstvenih ustanova koje tek treba da se odrede. Davalac polnih ćelija je anoniman, a žena jedino može da zna da li je reč o belcu. Jedan donor može da ostavi polnu ćeliju samo u jednoj banci. Dete koje je začeto neće imati nikakve podatke o ocu.
(MONDO)
Zbog sporosti države parovi iz Srbije koji nemaju svoje polne ćelije prinuđeni su da na vantelesnu oplodnju putuju u Češku ili Makedoniju, gde u jednoj od bolnica za vantelesnu oplodnju donorska jajna ćelija može da se kupi za 3.400 evra, dok "pozajmljivanje" spermatozoida košta 100 do 200 evra.
Procenat uspešnosti oplodnje u Pragu izuzetno visok, ali ne zbog velike stručnosti lekara, već zato što imaju dobre laboratorije, pa su u stanju da izaberu najkvalitetnije polne ćelije za oplodnju. Zbog toga veliki broj parova iz zapadne Evrope dolazi u ovu zemlju na oplodnju.
Dr Spaso Anđelić, naš eminentni ginekolog akušer i zamenik direktora GAK "Narodni front", objašnjava za "Blic" da u njihovu ustanovu godišnje dođe oko desetak parova koji su u inostranstvu uradili oplodnju pomoću doniranih polnih ćelija.
"Znam da parovi iz Srbije odlaze u Češku kako bi dobili polne ćelije iz banaka. Kod nas još nisu osnovane banke reproduktivnih ćelija koje predviđa zakon. Prethodnih decenija, dok nije donet ovaj zakon, ta oblast bila je uređena uredbom. Uglavnom se odnosila na bračne parove ili parove u vanbračnim vezama. Par je davao pismenu saglasnost da se uradi inseminacija spermom nepoznatog davaoca koji je morao da prođe sve medicinske testove, baš kao i svaki drugi donor organa i tkiva", objašnjava dr Anđelić za "Blic".
Kada će država oformiti banke polnih ćelija, još uvek se tačno ne zna.
"Radi se na formiranju banke za reproduktivne ćelije koja će biti osnovana u GAK 'Višegradska'. Međutim, to ne radi Uprava za biomedicinu, već je za to nadležna struka, država. Koliko je to potrebno našoj zemlji, govori i podatak na nas često zovu parovi kako bi se informisali o tome kada će banke početi sa radom i kod nas", kaže za "Blic" dr Slobodan Bjelotomić, pomoćnik direktora Uprave za biomedicinu.
Prema Zakonu o lečenju neplodnosti, pravo na veštačku oplodnju i dalje prvenstveno imaju supružnici i vanbračni partneri, pod uslovom da zajednica postoji u momentu unošenja polne ćelije u telo žene. Međutim, zahvaljujući amandmanu koji su podnele narodne poslanice Snežana Stojanović-Plavšić, Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić, tu mogućnost su dobile i žene koje su same.
Žena koja želi veštačku oplodnju podnosi zahtev nekoj od nadležnih zdravstvenih ustanova koje tek treba da se odrede. Davalac polnih ćelija je anoniman, a žena jedino može da zna da li je reč o belcu. Jedan donor može da ostavi polnu ćeliju samo u jednoj banci. Dete koje je začeto neće imati nikakve podatke o ocu.
(MONDO)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!