Što je aero zagađenje veće, to je veća učestalost beba rođenih s malom težinom (ispod 2,5 kg), izveštava AFP. Istraživači su analizirali podatke o preko tri miliona novorođenčadi iz devet zemalja Severne i Južne Amerike, Evrope, Azije i iz Australije, prikupljene uglavnom od sredine devedesetih godina prošlog, do kraja prve decenije ovog veka.
Mala težina bebe na rođenju se dovodi u vezu s ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući veći rizik od komplikacija ili smrti u prvim nedeljama života i hroničnim zdravstvenim problemima u kasnijem životu, napominje vođa studije Pajam Dadvand iz Centra za istraživanje epidemiologije životne sredine (CREAL) u Barseloni.
Dadvandova saradnica Trejsi Vudraf, stručnjak za akušerstvo i ginekologiju Univerziteta Kalifornije, ističe da je bitno to da su mikroskopski sitne čestice zagađivača vazduha (manje od promera ljudske vlasi), nešto čemu je danas izložen gotovo svako u svetu.
Ipak, stanovnici država koje imaju strože zakone o aero zagađenju su manje izloženi tom štetnom uticaju, dodaje Vudrafova.
SAD su zagađenje vazduha tzv. primarnim česticama, promera ispod 2,5 mikrona, ograničile na 12 mikrograma po kubnom metru. U EU je taj limit 25 mikrograma i trenutno se razmatra da li treba da bude još snižen.
S druge strane, prema nedavnim merenjima, koncentracija zagađujućih čestica u pekinškom vazduhu dostiže više od 700 mikrograma po kubnom metru.
U toku je epidemiološka studija koja treba da utvrdi kakvo je zdravstveno stanje u kasnijem životu nekadašnjih beba, koje su na rođenju bile nedovoljno teške zbog izloženosti majki aero zagađenju tokom trudnoće.
(Tanjug)
Mala težina bebe na rođenju se dovodi u vezu s ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući veći rizik od komplikacija ili smrti u prvim nedeljama života i hroničnim zdravstvenim problemima u kasnijem životu, napominje vođa studije Pajam Dadvand iz Centra za istraživanje epidemiologije životne sredine (CREAL) u Barseloni.
Dadvandova saradnica Trejsi Vudraf, stručnjak za akušerstvo i ginekologiju Univerziteta Kalifornije, ističe da je bitno to da su mikroskopski sitne čestice zagađivača vazduha (manje od promera ljudske vlasi), nešto čemu je danas izložen gotovo svako u svetu.
Ipak, stanovnici država koje imaju strože zakone o aero zagađenju su manje izloženi tom štetnom uticaju, dodaje Vudrafova.
SAD su zagađenje vazduha tzv. primarnim česticama, promera ispod 2,5 mikrona, ograničile na 12 mikrograma po kubnom metru. U EU je taj limit 25 mikrograma i trenutno se razmatra da li treba da bude još snižen.
S druge strane, prema nedavnim merenjima, koncentracija zagađujućih čestica u pekinškom vazduhu dostiže više od 700 mikrograma po kubnom metru.
U toku je epidemiološka studija koja treba da utvrdi kakvo je zdravstveno stanje u kasnijem životu nekadašnjih beba, koje su na rođenju bile nedovoljno teške zbog izloženosti majki aero zagađenju tokom trudnoće.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.