"Stopa dojenja, već prepoznata kao niska, dodatno je smanjena, iako su pedijatri postavili kao Nacionalni milenijumski cilj da do 2015. najmanje 30 odsto dece bude isključivo dojeno do šest meseci života", rekla je dr Dragana Lozanović iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić", pozivajući se na istraživanje UNICEF-a.

Ona naglašava da se značaj ishrane majčinim mlekom neprestano mora promovisati, "u uslovima kad mnogobrojna civilizacijska dostignuća utiču na smanjenje stope dojenja i stvaranje loših navika".

Podsećajući da je Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa UNICEF-om, 1994. počelo da sprovodi program širenja bolnica kao prijateljskog okruženja novorođenčadi (Baby friendly), dr Lozanović je istakla da su time značajno promenjeni standardi, ali da se oni do danas nisu održali.

"Inicijativa je svedena na obezbeđivanje zajedničkog boravka majke i deteta koja je, bez ostalih pratećih kapaciteta, stavova i usluga, nedovoljna za podršku dojenju i za druge važne komponentne prvih dana razvoja deteta ", rekla je dr Lozanović i dodala da je u planu niz akcija u  cilju podrške dojenju.

Naime, nacionalni koordinacioni tim izradio je potrebnu stručnu regulativu, dok je u resornom ministarstvu u toku formiranje multisektorskog tela koje će brinuti o nacionalnom interesu u vezi sa zaštitom pravilne i prirodne ishrane deteta.

"Posebni zadaci komiteta biće briga o sprovođenju Kodeksa zabrane reklamiranja zamena za majčino mleko i Akcionog plana za primenu Standarda zdravstvene zaštite prilagođene potrebama majke i deteta", najavila je dr Lozanović.

"Nacionalne nedelje dojenja je povod da se podseti da je majčino mleko najzdravija, najbezbednija i najjeftinija hrana. To je dar prirode koji se ne može ni kopirati ni bilo čime nadoknaditi i kompenzovati", rekao je predsednik Pedijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva prof. dr Nedeljko Radlović.

On je dodao da se zbog toga, samo u krajnjoj nuždi, kao zamena za majčino mleko savetuje adaptirana forma kravljeg mleka za odojčad do godinu dana.

"Majčino mleko je više od hrane i idealno je prilagođeno potrebama odojčeta, čiji organizam karakterišu potpuna nezrelost i nerazvijenost procesa vezanih za ishranu i metabolizam. Ono, osim toga, štiti tek rođeno dete od infekcija i alergijskih manifestacija, nizom zaštitnih činilaca koje sadrži", objasnio je dr Radlović.

Među mnogobrojnim prednostima dojenja, on je naveo i njegov značaj za pravilan psihički i emotivni razvoj deteta i istakao da među stručnjacima postoje razlike kad je reč o tome do kog uzrasta bi deca trebalo da se hrane majčinim mlekom.

Prema preporukama Američke akademije za pedijatriju i Evropskog udruženja za dečju gastroenterologiju i ishranu, majčino mleko treba da bude osnovna hrana deci do kraja prve godine života, dok Svetska zdravstvena organizacija savetuje majkama da doje decu najmanje do kraja druge godine.

"Najvrednije što majka može da pruži detetu, posle darivanja života, je njeno mleko. Deci koja su imala sreću da se tako hrane, mi pedijatri smo malo potrebni", rekao je dr Radlović.