Folnu kiselinu treba dodavati u brašno ili hleb da bi se smanjila učestalost defekta nervnog sistema kod novorodjenčadi, naročito deformacije poznate kao "spina bifida", tvrde britanski stručnjaci za hranu.
U upravi britanske Agencije za standardizaciju hrane (FSA) smatraju da je neophodno sprovesti dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li je folnu kiselinu dovoljno dodavati samo hlebu, ili i brašnu, čime bi se našla i u raznovrsnim pekarsko-konditorskim proizvodima.
Kritičari obaveznog obogaćivanja brašna i hleba folnom kiselinom (jednim oblikom B vitamina) ističu da bi ta mera mogla da predstavlja problem za pekare, da poveća cenu hleba i ugrozi slobodu izbora potrošača.
U FSA, medjutim, smatraju da prednosti obavezne primene folne kiseline premašuju nedostatke, jer je dokazano da su bebe žena koje su pre trudnoće uzimale folnu kiselinu, manje sklone defektima nervong sistema, s kojima se u Velikoj Britaniji godišnje radja 700 do 900 beba.
Stručnjaci smatraju da bi obaveznim dodavanjem folne kiseline u hranu taj broj mogao da se smanji za oko 160 godišnje.
Ukoliko se usvoji obavezna primena folne kiseline u prehrambenim proizvodima, FSA se obavezala da će integralno brašno biti izuzeto iz te prakse, da će gradjanima biti pružena veća mogućnost izbora, da će "obogaćena" hrana biti jasno obeležena i da će se obavljati nadzor i kontrola nad mogućim rizicima koje ova mera nosi.
U Sjedinjenim Američkim Državama su brašno počeli da obogaćuju folnom kiselinom još pre desetak godina i od tada je kod novorodjenčadi konstatovano smanjenje nervnih defekata za četvrtinu.
Primer SAD sledile su i Kanada, Australija, Meksiko i Čile.
U Evropi je ženama bilo samo savetovano da kad žele da zatrudne počnu da uzimaju folnu kiselinu, ali će se najverovatnije to promeniti i folna kiselina će postati obavezan dodatak u ishrani trudnica.
(agencije/MONDO)
U upravi britanske Agencije za standardizaciju hrane (FSA) smatraju da je neophodno sprovesti dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li je folnu kiselinu dovoljno dodavati samo hlebu, ili i brašnu, čime bi se našla i u raznovrsnim pekarsko-konditorskim proizvodima.
Kritičari obaveznog obogaćivanja brašna i hleba folnom kiselinom (jednim oblikom B vitamina) ističu da bi ta mera mogla da predstavlja problem za pekare, da poveća cenu hleba i ugrozi slobodu izbora potrošača.
U FSA, medjutim, smatraju da prednosti obavezne primene folne kiseline premašuju nedostatke, jer je dokazano da su bebe žena koje su pre trudnoće uzimale folnu kiselinu, manje sklone defektima nervong sistema, s kojima se u Velikoj Britaniji godišnje radja 700 do 900 beba.
Stručnjaci smatraju da bi obaveznim dodavanjem folne kiseline u hranu taj broj mogao da se smanji za oko 160 godišnje.
Ukoliko se usvoji obavezna primena folne kiseline u prehrambenim proizvodima, FSA se obavezala da će integralno brašno biti izuzeto iz te prakse, da će gradjanima biti pružena veća mogućnost izbora, da će "obogaćena" hrana biti jasno obeležena i da će se obavljati nadzor i kontrola nad mogućim rizicima koje ova mera nosi.
U Sjedinjenim Američkim Državama su brašno počeli da obogaćuju folnom kiselinom još pre desetak godina i od tada je kod novorodjenčadi konstatovano smanjenje nervnih defekata za četvrtinu.
Primer SAD sledile su i Kanada, Australija, Meksiko i Čile.
U Evropi je ženama bilo samo savetovano da kad žele da zatrudne počnu da uzimaju folnu kiselinu, ali će se najverovatnije to promeniti i folna kiselina će postati obavezan dodatak u ishrani trudnica.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.