Većina roditelja nema pojma koliko vremena njihova deca provode na Internetu, a možda im se ne bi ni dopalo to što rade kad se priključe na mrežu, pokazuje istraživanje korporacije "Simantek", najvećeg svetskog proizvođača zaštitnog softvera.
Deca su izložena onlajn prevarama - obraćaju im se ljudi koje ne poznaju i koji od njih traže lične informacije, a s obzirom na prirodu Interneta, roditeljska opomena "nikad ne pričaj sa strancem" prestaje da važi, preneo je Rojters.
Istraživanje, kojim je obuhvaćeno 7.400 korisnika Interneta iz celog sveta, otkrilo je jaz koji postoji između očekivanja odraslih i realnosti života mladih koji koriste svetsku informacionu mrežu.
Deca se plaše da govore o svojim iskustvima, brinući da ih roditelji neće razumeti i da će im uskratiti pristup Internetu, a roditelji ne shvataju koliko im se podmladak zaglibio u onlajn komunikaciju.
Američki roditelji, na primer, misle da njihova deca prosečno mesečo na Internetu provedu dva sata, a istina je da provode čitavih dvadeset. I roditelji u Kini smatraju da su im deca "prikačena na mrežu" dva sata mesečno, a ispostavilo se da mali Kinezi pred ekranom provode čak četrdeset sati.
Za utehu je što većina dece i sama shvata da Internet nije tako bezbedan za njih kao što je za odrasle. U Kini je 44 odsto mladih ispitanika doživelo da im se obrate nepoznate osobe, od 57 odsto su tražene lične informacije, a 39 odsto je bilo izloženo nekoj vrsti prevare.
Stručnjak "Simanteka" Marijan Merit savetuje roditelje da dozvole deci da vode svoj "onlajn život", pošto to i onako ne mogu da spreče, ali da ih pouče da nikad ne daju lične informacije i da na vebu koriste lažna imena.
(Tanjug)
Deca su izložena onlajn prevarama - obraćaju im se ljudi koje ne poznaju i koji od njih traže lične informacije, a s obzirom na prirodu Interneta, roditeljska opomena "nikad ne pričaj sa strancem" prestaje da važi, preneo je Rojters.
Istraživanje, kojim je obuhvaćeno 7.400 korisnika Interneta iz celog sveta, otkrilo je jaz koji postoji između očekivanja odraslih i realnosti života mladih koji koriste svetsku informacionu mrežu.
Deca se plaše da govore o svojim iskustvima, brinući da ih roditelji neće razumeti i da će im uskratiti pristup Internetu, a roditelji ne shvataju koliko im se podmladak zaglibio u onlajn komunikaciju.
Američki roditelji, na primer, misle da njihova deca prosečno mesečo na Internetu provedu dva sata, a istina je da provode čitavih dvadeset. I roditelji u Kini smatraju da su im deca "prikačena na mrežu" dva sata mesečno, a ispostavilo se da mali Kinezi pred ekranom provode čak četrdeset sati.
Za utehu je što većina dece i sama shvata da Internet nije tako bezbedan za njih kao što je za odrasle. U Kini je 44 odsto mladih ispitanika doživelo da im se obrate nepoznate osobe, od 57 odsto su tražene lične informacije, a 39 odsto je bilo izloženo nekoj vrsti prevare.
Stručnjak "Simanteka" Marijan Merit savetuje roditelje da dozvole deci da vode svoj "onlajn život", pošto to i onako ne mogu da spreče, ali da ih pouče da nikad ne daju lične informacije i da na vebu koriste lažna imena.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.