U svetu se 15. februara obeležava Međunarodni dan dece obolele od raka, a tim povodom za mališane koji se leče u beogradskom Institutu za onkologiju i radiologiju i Univerziteskoj dečjoj klinici u Tiršovoj biće priređeni koncert i pozorišna predstava.
Procenjuje se da svake godine u Srbiji od raka oboli od 300 do 350 dece, što čini oko dva odsto od ukupnog broja obolelih. Prema tim podacima, Srbija ne odudara od svetske statistike.
Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) za decu koja se leče u Institutu za onkologiju i radiologiju u petak će organizovati koncert, dok će deca sa hematološkog odeljenja Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici moći da pogledaju u
pozorišnu predstavu.
Upravni odbor NURDOR-a ranije je saopštio da bi u multidisciplinarne timove za lečenje maligniteta kod dece trebalo uljučiti i psihologe.
"Deca se suočavaju sa teškim, bolnim, dugotrajnim i neizvesnim lečenjem, roditelji su prepušteni sami sebi u teškim trenucima, a medicinski radnici su svakodnevno izloženi stresnim situacijama", navodi se u saopštenju.
Dr Zoran Bekić, načelnik pedijatrijskog odeljenja Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije izjavio je za Tanjug da se zračna terapija za svu obolelu decu sprovodi isključivo na Institutu, gde se po potrebi primenjuje hemioterapija i to u saradnji sa drugim hirurškim ustanovama koje timski učestvuju u lečenju mališana.
"Lečenje pacijenata je timsko i u tom timu se nalazi i klinički psiholog, koji deci pomaže da se psihički adaptiraju na uslove lečenja", rekao je dr Bekić i dodao da deca na odeljenju imaju vrtić u kome su dva vaspitača i prostor koji je ispunjen edukativnim i zabavnim sadržajima koji im olakšavaju boravak u bolnici.
Prema Bekićevim rečima, predškolska deca se bolje adaptiraju nego roditelji koji se, kada vide da se u lečenju primenjuje isti pristup kao u razvijenim zemljama na zapadu, brzo promene i postaju uspešni članovi tima.
On je ukazao da prilagođavanje na terapiju malo teže podnose adolescenti koji, za razliku od male dece, imaju spoznaju o svojoj bolesti.
Bekić je istakao da polovina obolele dece boluje od leukemije, mekotkivnog tumora, raka kostiju i oka, a najčešće neizlečivi su tumori centralnog nervnog sistema.
U dnevnoj bolnici i u stacionaru Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije postoji 21 postelja, a deca se leče ciklično u periodu od nekoliko meseci do godinu dana, zbog čega moraju više puta da dođu na hospitalizaciju.
Što se tiče boravka roditelja na tom odeljenju, Bekić je kazao da je to osetljivo pitanje naročito kada deca primaju hemioterapiju tokom čega su manje otporna i podložnija su infekcijama.
"U tom periodu neophodno je da deca borave u posebnim, sterilnim uslovima, i posete roditelja se svode na minimum, jer mogu preneti neku banalnu infekciju koja može ugroziti dete", podvukao je dr Bekić.
On je rekao da su uz mališane do sedam godina gotovo uvek majka ili otac, kao i da lekari izlaze u susret roditeljima čija deca boluju od težih oblika tumora kao što je tumor centralnog nervnog sistema zbog koga je dete teže pokretno i ima potrebu za najbližima.
Dr Bekić je podsetio da se deca obolela od karcinoma, osim u Institutu za onkologiju i radiologiju, leče u Institutu za majku i dete, Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj i u dva manja odeljenja u Nišu i Novom Sadu.
(agencije/MONDO)
Procenjuje se da svake godine u Srbiji od raka oboli od 300 do 350 dece, što čini oko dva odsto od ukupnog broja obolelih. Prema tim podacima, Srbija ne odudara od svetske statistike.
Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) za decu koja se leče u Institutu za onkologiju i radiologiju u petak će organizovati koncert, dok će deca sa hematološkog odeljenja Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici moći da pogledaju u
pozorišnu predstavu.
Upravni odbor NURDOR-a ranije je saopštio da bi u multidisciplinarne timove za lečenje maligniteta kod dece trebalo uljučiti i psihologe.
"Deca se suočavaju sa teškim, bolnim, dugotrajnim i neizvesnim lečenjem, roditelji su prepušteni sami sebi u teškim trenucima, a medicinski radnici su svakodnevno izloženi stresnim situacijama", navodi se u saopštenju.
Dr Zoran Bekić, načelnik pedijatrijskog odeljenja Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije izjavio je za Tanjug da se zračna terapija za svu obolelu decu sprovodi isključivo na Institutu, gde se po potrebi primenjuje hemioterapija i to u saradnji sa drugim hirurškim ustanovama koje timski učestvuju u lečenju mališana.
"Lečenje pacijenata je timsko i u tom timu se nalazi i klinički psiholog, koji deci pomaže da se psihički adaptiraju na uslove lečenja", rekao je dr Bekić i dodao da deca na odeljenju imaju vrtić u kome su dva vaspitača i prostor koji je ispunjen edukativnim i zabavnim sadržajima koji im olakšavaju boravak u bolnici.
Prema Bekićevim rečima, predškolska deca se bolje adaptiraju nego roditelji koji se, kada vide da se u lečenju primenjuje isti pristup kao u razvijenim zemljama na zapadu, brzo promene i postaju uspešni članovi tima.
On je ukazao da prilagođavanje na terapiju malo teže podnose adolescenti koji, za razliku od male dece, imaju spoznaju o svojoj bolesti.
Bekić je istakao da polovina obolele dece boluje od leukemije, mekotkivnog tumora, raka kostiju i oka, a najčešće neizlečivi su tumori centralnog nervnog sistema.
U dnevnoj bolnici i u stacionaru Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije postoji 21 postelja, a deca se leče ciklično u periodu od nekoliko meseci do godinu dana, zbog čega moraju više puta da dođu na hospitalizaciju.
Što se tiče boravka roditelja na tom odeljenju, Bekić je kazao da je to osetljivo pitanje naročito kada deca primaju hemioterapiju tokom čega su manje otporna i podložnija su infekcijama.
"U tom periodu neophodno je da deca borave u posebnim, sterilnim uslovima, i posete roditelja se svode na minimum, jer mogu preneti neku banalnu infekciju koja može ugroziti dete", podvukao je dr Bekić.
On je rekao da su uz mališane do sedam godina gotovo uvek majka ili otac, kao i da lekari izlaze u susret roditeljima čija deca boluju od težih oblika tumora kao što je tumor centralnog nervnog sistema zbog koga je dete teže pokretno i ima potrebu za najbližima.
Dr Bekić je podsetio da se deca obolela od karcinoma, osim u Institutu za onkologiju i radiologiju, leče u Institutu za majku i dete, Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj i u dva manja odeljenja u Nišu i Novom Sadu.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.