Svaki treći učenik sedmog razreda na dnevnom nivou nema zastupljeno povrće u ishrani, a svaki četvrti ne jede voće, dok polovina njih svakodnevno konzumira slatkiše - rezultati su Istraživanja o znanju, stavovima i navikama učenika sedmih razreda, sprovedenog u okviru pete sezone edukativnog programa "Zdravo Rastimo", koji je obuhvatio 4.941 učenika sedmih razreda iz 54 škole širom Srbije.

Đaci su znanja o pravilnoj ishrani značajno unapredili, u proseku za 13 odsto.

Istraživanje je pokazalo da više od četvrtine ispitanih učesnika programa unosi slatkiše dva ili više puta dnevno, devojčice češće od dečaka.

Iako je 17,8 odsto đaka procenilo za sebe da su gojazni, čak 39,7 odsto njih je u momentu istraživanja pokušavalo da smanji svoju težinu. Takođe, skoro svaki peti učenik ne upražnjava doručak svakodnevno. Ipak, ohrabruje činjenica da približno polovina sedmaka tvrdi da prilikom izbora načina ishrane razmišlja o svom zdravlju.

Projekat je realizovan u Beogradu, Zrenjaninu, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Loznici, Valjevu, Smederevu, Kragujevcu, Boru, Zaječaru, Leskovcu, Novom Pazaru, Prijepolju, Nišu i Kruševcu.


U nekim delovima naše zemlje pojedine prehrambene navike prednjače, pokazuje istraživanje.

Učestalost konzumiranja preporučenih pet obroka dnevno tako je najmanja u Zlatiborskom okrugu (21,1 odsto), a najveća među učenicima u Zrenjaninu (47,3 procenta) i Somboru (42,3 odsto).

Đaci iz nekih delova Vojvodine imaju najmanje zastupljeno voće i povrće u ishrani – najveći procenat dece koja voće ne jedu svakodnevno zabeležen je u Sremskom okrugu (36,9 odsto), dok je najveći postotak dece koja u svakodnevnoj ishrani nemaju zastupljeno povrće zabeležen u Južnobačkom okrugu (40,4 procenata).

Najveći procenat dece koji u ishrani svakog dana imaju slatkiše registrovan je u Valjevu (71,3 odsto) i Zaječaru (65,1 odsto).

"Zdravo Rastimo" je projekat koji sprovode Savez za školski sport Srbije i kompanija Nestlé, kako bi stvorili svest o značaju zdravih životnih navika kod dece, a koje su ključne za prevenciju gojaznosti, prekomerne težine i s njima povezanih najraširenijih bolesti današnjice, poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i astme. Projektom je od početka do danas obuhvaćeno približno 14.000 sedmaka u Srbiji.

"Ovakvi projekti imaju izuzetan javno-zdravstveni značaj, jer se ostvaruju partnerstvom javnog i privatnog sektora sa ciljem unapređenja zdravlja školske dece i omladine. Važno je naglasiti da je nakon projekta znanje o sastojcima tanjira pravilne ishrane kod đaka veće za čak 27 odsto, o odgovarajućoj veličini porcije voća za 24 odsto, a o osnovnim grupama namirnica za 14 procenata", navodi dr Maja Krstić, šef Odeljenja za razvoj i administriranje baze podataka u Institutu za javno zdravlje "Batut", koji je sproveo istraživanje znanja, stavova i navika učenika.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zdravlja, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.