• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Porodica i roditeljstvo

Kravlje mleko pre druge godine - izbegavati

Autori Zora Ćirković mondo.rs
Autori Zora Ćirković mondo.rs

Lekari NISU protiv kravljeg mleka, i tu ne postoji nikakva "velika zavera". Ali, lekari JESU protiv preranog uvođenja kravljeg mleka u ishranu dece i to iz više razloga koji se, svi do jednog, tiču zdravlja vašeg deteta.

  Ishrani, a naročito ishrani dece poslednjih godina posvećuje se sve veća pažnja. Istorijski gledano, ljudi su se ranije hranili zdravije, hrana se spremala svakodnevno a i same namirnice bile su kvalitetnije. Kad danas kažemo "a kako su naše bake gajile decu" to ima određenu težinu u istorijskom kontekstu. Majke su nekada imale razvijenu svest o dojenju koja je počivala na tome da bebi prosto nije imalo šta drugo da se da, pa su deca neretko sisala i sa pune dve, tri godine. Možda i vi u porodici imate nekog starijeg za koga se kao simpatična anegdota iz detinjstva prepričava da je svojevremeno "nosio hoklicu i sisao" sa tri, četiri godine?

Danas se niko ne zalaže za to, naravno, ali istina je da je majčino mleko ubedljivo najbolja hrana za bebu, i tu nema dilema. Majke zato treba ohrabrivati da doje - u prvih šest meseci bebinog života isključivo, a zatim i do druge godine. Iako se danas javlja trend produženog dojenja i nakon navršene dve godine, za tim zaista nema potrebe. U trećoj godini, dojenje više nema nikakvog smisla, nutritivno dete ne dobija ništa korisno, a time se samo stvara vezanost za majku koja dugoročno može ostaviti i štetne posledice, kaže dr Goran Vukomanović, pedijatar iz Univerzitetske dečje klinike u Beogradu.

Ipak, i pored činjenice da danas imamo gotovo neograničen pristup informacijama i da se zdravoj ishrani (konačno) posvećuje pažnja koju zaslužuje, neke nedoumice koje vuku koren upravo iz "a kako su naše babe" logike i dalje su tu.

Jedna od najčešćih dilema kad je u pitanju ishrana dece je pitanje uvođenja kravljeg mleka u ishranu.

Mit ili činjenica: Dojena deca imaju bolji imunitet

"Deca koja su dojena imaju bolji imunitet i to nije mit već apsolutna istina. Imunitet je kompleksna stvar koja značajno prevazilazi nivo odbrane od bakterija i virusa. Dakle, mi znamo da beba koja je dojena ima u prvoj godini života manje šanse da dobije proliv izazvan rota-virusima, ili respiratorne infekcije. Ali, ono što je lekarima još važnije su 'udaljeni' efekti dojenja. Imunitet ponekad može da bude i poguban po nas, kad se jave autoimune bolesti, tako da naš sopstveni organizam upropaštava delove našeg tela autoimunom reakcijom. Danas se zna da je kod beba koje sisaju prvih 6 do 12 meseci znatno manji rizik od razvoja autoimunih bolesti kasnije tokom života. Dakle, odgovor na pitanje je nedvosmisleno: DA, deca koja su dojena imaju bolji imunitet."

Ponovićemo još jednom: dojenje nema alternativu. Ako mama može i želi da doji, to je nesumnjivo najbolji izbor. Ali, ako ne može (ili ne želi iz bilo kojeg razloga, jer dojenje je ipak duboko lična stvar), važno je da zna: kravlje mleko NIJE za decu mlađu od dve godine, i ukoliko morate da dete hranite ili dohranjujete, moraćete da se oslonite na adaptirano mleko. Evo i zašto...

Za početak, da raščistimo jedno: lekari NISU protiv kravljeg mleka, i tu ne postoji nikakva "velika zavera" pedijatara i kompanija koje proizvode adaptirana mleka za bebe. Ali, lekari JESU protiv preranog uvođenja kravljeg mleka u ishranu dece i to iz više razloga koji se, svi do jednog, tiču budućeg zdravlja vašeg deteta.

"Bebe u prvoj godini ne smeju da uzimaju kravlje mleko, i to nije ništa što smo mi izmislili. Taj stav podržavaju sve velike svetske organizacije koje se bave pedijatrijom i nutricionizmom. Dakle, do druge godine života nema kravljeg mleka, ali ni jogurta, sira i generalno bilo kakvih mlečnih proizvoda", kaže dr Vukomanović.

Pa ipak, roditelji često dođu sa stavom "ali nama svi kažu, sa osam, devet meseci može jogurt"?

"Ne, ne može jer to nije mleko koje treba vašoj bebi. Problem sa kravljim mlekom, ukratko, je u tome što ono ne sadrži dovoljno onoga što treba vašoj bebi, ali zato sadrži mnogo onoga što vašoj bebi nije potrebno. Većina pedijatara to zna, i većina pedijatara tako i savetuje svoje pacijente. 'Mi smo odrasli na kravljem mleku' nije argument, i lekari koji rade sa decom bolno su svesni problema koje kasnije može izazvati takav stav roditelja."

"Danas se u Srbiji najviše umire od kardiovaskularnih bolesti, a znamo da je gojaznost jedan od faktora koji do toga dovodi. Takođe znamo da prevencija gojaznosti počinje na rođenju. Ono što beba jede u prvih šest do 12 meseci je od krucijalnog značaja za prevenciju gojaznosti, a mi se danas susrećemo sa slučajevima da deci od 12 ili 14 godina treba terapija u vidu lekova za snižavanje visokog krvnog pritiska jer su u toj meri gojazni da im se više ne može pomoći na drugi način", kaže dr Vukomanović.

Kako se u tu slagalicu "uklapa" kravlje mleko?

"Beba je stvorena za mamino mleko, a mamino mleko za bebu. Sistem organa za varenje je u tim ranim mesecima takav da ne može da se izbori sa mlekom drugog porekla. Za početak, kravlje mleko sadrži daleko više proteina od majčinog, a beba koja tek prestaje da sisa ne može da izdrži taj proteinski udar", kaže dr Vukomanović.

Debelo dete NIJE zdravo dete

"Jedna od najčešćih zabluda je da deca plaču zato što su gladna. Zdrava beba koja lepo napreduje i dobija na težini onoliko koliko je predviđeno nikad ne plače zato što je gladna. Beba koja dobro napreduje a jede noću je na putu ka gojaznosti. Zato noćne podoje treba ukinuti u drugoj polovini prve godine", kaže dr Vukomanović.

Proteini su jako važni za rast i razvoj, ali nije dobro ni da ih ima previše. Prvo, zato što se tako opterećuju bubrezi, a drugo, jer se tako stvara podloga za razvoj gojaznosti u kasnijim godinama. Velika količina proteina u mleku dovešće do prevelikog napretka u težini, a ako se to desi u prve dve godine života deteta, mnogo je veći rizik od gojaznosti u tinejdžerskom uzrastu ali i kasnije, u odraslom dobu.

"Pored toga prevencije gojaznosti jedan od razloga zašto pedijatri ne vole da se kravlje mleko prerano uvodi u ishranu je rizik od alergija. 'Krupni' mlečni proteini iz kravljeg mleka imaju ono što se u medicini naziva veliki alergijski potencijal, pa ukoliko se ono prerano uvede u ishranu rizik od pojave alergije je prilično veliki. Ta alergija ponekad se vidi odmah i onda je lako rešiti problem, ali nekad je i podmukla, razvija se mesecima, dete bude bolešljivo, ne napreduje kako treba... Najbolji način za prevenciju je sačekati sa uvođenjem kravljeg mleka do druge godine", kaže dr Vukomanović.

Još jedan od razloga zbog kojeg bi uvođenje kravljeg mleka trebalo odložiti je rizik od anemije.

"Nedostatak gvožđa vodi ka malokrvnosti, a njega u kravljem mleku ne samo da nema, već kravlje mleko zbog visoke koncentracije soli (sulfata, fosfata) sprečava organizam da iskoristi gvožđe koje se unese kroz druge namirnice, žumance, meso... Za razliku od kravljeg, mamino mleko, iako ni ono ne sadrži dovoljno gvožđa samo po sebi, pomaže da se gvožđe iz hrane efikasno resorbuje u krv i stavi na raspolaganje koštanoj srži da proizvodi zdrava crvena krvna zrnca."

Tu je i problem viška natrijuma koji će opteretiti bebine nezrele bubrege, ali i manjak esencijanih masnih kiselina koje su neophodne za pravilan razvoj mozga i vida, ali i srca i krvnih sudova. Kravlje mleko ne sadrži ni probiotske kulture.

Majčino mleko obezbeđuje kolonizaciju "dobrih" bakterija u crevima bebe. One su od presudnog značaja za dobro varenje, ali su važne i za snažan imunitet. Njih u kravljem mleku takođe nema. U jogurtu ih, doduše ima, ali jogurt ima sve ostale mane kravljeg mleka koje su neprihvatljive za bebe u tako ranom uzrastu.

A kozje mleko?

Živimo na području gde se kozjem mleku pripisuju gotovo magijske karakteristike, to je mleko koje 'leči' maligne bolesti, kamen u bubregu, probleme sa jetrom, a za decu je 'najbolje za imunitet'. "Ništa od toga nije tačno. Kozje mleko ima svoje mesto, naravno, kasnije u životu, ali ne u ranom uzrastu. Kozje mleko ima sastav koji je užasno daleko čak i od kravljeg mleka, a o humanom da i ne govorimo. Dakle, deci u ranom uzrastu ni slučajno se ne sme davati kozje mleko", kaže dr Vukomanović.

Zbog svega toga, preporuka pedijatara je jasna: pre druge godine NE UVODITI kravlje mleko u ishranu deteta. Ukoliko mama iz nekog razloga ne može (ili ne želi) da doji, bolji izbor je adaptirano mleko. I, pre nego što se pozovete na argument da je "prirodno" (kravlje) uvek bolje od "veštačkog" (adaptiranog) mleka, podsetićemo vas samo na prostu činjenicu da se i ta adaptirana (veštačka) mleka prave od kravljeg (prirodnog), samo što su prilagođena potrebama beba.

Kada je u redu da se pređe na kravlje mleko?

"Kad dete uđe u drugu godinu života, onda se preporučuje uvođenje kravljeg mleka u ishranu. U tom periodu navikavanja, dobar saveznik je jogurt kao fermentisani proizvod", savetuje dr Vukomanović.

Ali, kad vaše dete prihvati kravlje mleko, povedite računa samo o preporučenoj dnevnoj količini. Ne bi trebalo da detetu dajete više od 400 mililitara mleka dnevno jer je ta količina dovoljna da zadovolji sve potrebe deteta za onim što može da dobije iz mleka, uključujući i kalcijum. Sve preko toga, povećaće rizik od anemije zbog viška mleka koji sprečava apsorpciju gvožđa iz drugih namirnica.

Ukoliko dete ne voli mleko, teško da ćete uspeti da ga naterate da ga pije, ali je zato na mami da se pobrine da se preporučena količina mleka unese na drugi način, kroz kašice na primer.

Kalcijum se ne može uništiti ni kuvanjem ni kombinovanjem sa drugim namirnicama, ali je bitno da se ta druga hrana sa kojom se mleko kombinuje bude zdrava. Drugim rečima, NIJE rešenje da mleko dajte u varijanti "mleveni keks i mleko" samo da bi dete unelo potrebnih 400 mililitara. Keks sa mlekom je ok, ali na nivou izuzetka, jer sama činjenica da dete "voli" nešto ne čini to "nešto" automatski i najboljim, pa čak ne ni dobrim izborom...

Ovo se NE GOVORI mami koja ne doji

Da ti stvarno presedne brza hrana...

Gojazan, a neuhranjen? Kako to?

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.

Komentari 35

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

TIJANA

Kravlje mleko nije za ljude, niti ljudsku decu, vec samo i iskljucivo za mladuncad krave, tj telad!

Tina

Ja sam moje dvoje dece dojila do godinuipo dana, a do 1. godine im je ono bilo osnova ishrane. Zdravi su i lepi i nemaju alergije i pored toga sto su isli u jaslice, vrtić...

Mama

Ja, od porodjaja, nisam imala doviljno mlijeka(nemam pojma zasto). Poceli smo ga dohranjivati sa adaptiranim mlijekom. Nikada mu nije bilo dovoljno kada ga dojim pa je svaki put, poslije dojenja, morao popiti dohranu. Doljila sam ga 5mjeseci i, ne znam zasto, nestalo mi je mlijeka. Oko 2.5-3 mjeseca smo poceli prelaziti sa adaptiranog na kravlje(zato sto smo ja i muz taman poceli stvarati farmu krava pa smo sve ulozili u to i nismo bili finansijski u mogucnosti da obezbjedjujemo adaptirano). Oko 6og mjeseca dr otkrila da ima eserihiju, dala nam sirup. To izlijecili pa nam je rekla da uradimo nalaz krvi. Kada je pogledala nalaz vijdjela je da ima anemiju. Otkrila je i neki sum na srcu za koji kaze da se on cuje kod beba koje imaju anemiju. Sada cekamo pregled kod kardiologa. Boga mi, da sam znala da ce se ista od ovoga desiti ne bih mu davala kravlje mlijeko. Sada ima 7mjeseci-pijemo sirup i trebamo hranom da se izlijecimo od anemije. Svaki dan mu spremam teletinu, piletinu.. Problem je sto svi kazu da beba treba piti sto vise mlijeka, a kravlje mlijeko otezava oporavak od anemije. Sta da radim?

special-image

PRODAVNICA

TAMPON ZONA

HOROSKOP

Odličan vođa i organizator, s tim što nije uvek spreman da vidi sopstvene greške. Misli da sve radi najbolje. Ugled...

Vredna i odgovorna osoba, ništa ne ostavlja za sutra. Bik je uvek spreman da sasluša mišljenje kolega i nadređenih,...

Blizanac ima dva lica: svetu pokazuje lepše, naglas govori ono što drugi žele da čuju, dok je u glavi i srcu,...

Naizgled hiroviti, a zapravo posvećeni i studiozni u svemu što rade. Dobro procenjuju druge ljude, pa ako Vas ne...

Device su sklone perfekcionizmu u svemu. Vole da je sve na svom mestu, da sve ide po planu, ne podnose haos i...

Vaga, kao jedini predmet u Zodijaku, meri sve što može, ali im je najbitniji balans, sklad, mir u kući. Ne...

Kontradiktorni su u svemu. Život i vole i mrze. Nemojte im naređivati, osim ako ne želite da ih oterate. Neće vas...

Ono što odlikuje svakog Strelca je smisao za humor. Oni su uvek veseli, zanimljivi, najglasniji u društvu. Imaju...

Jarčevi nikada ne odustaju. Karijeristi. Autoriteti. Oni su dobri organizatori, ali često teški i sebi i drugima....

Neobični, drugačiji, misle da su uvek na vrhu sveta. Impulsivni su, ali dobri prijatelji, pre svega savetnici....

Sanjari, imaju svoj tihi svet. Retko ko ih stvarno poznaje. Uglavnom su religiozni. Znak Ribe je znak noći, snova i...

Lav obožava da bude u centru pažnje. Ne voli kad mu se naređuje, ali ni kada ga pitate za novčano stanje. I ne...

KOLUMNE

MONDO IZDVOJENO

Inicijalizacija u toku...
loader