Lazareva subota ili Vrbica, je praznik koji se uvek slavi subotom, uoči praznika Cveti (u šestoj nedelji posta), dakle danas. 

Praznik je posvećen sećanju na vaskrsenje Lazara i na ulazak Hrista u Jerusalim kojeg su deca dočekala i veselo pozdravila. Zato se Lazareva subota smatra radosnim, dečijim praznikom.

Tada se pravoslavne hramove unose vrbove grane koje se blagosiljaju i potom podele narodu i deci. One simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.

Sa grančicama u rukama, venčićima na glava, deca sa roditeljima i sveštenicima, kreću u trokratni ophod oko hrama, uz pevanje tropara Lazareve subote.

Zašto baš zvončnići oko vrata

Za taj ritual deca se svečano obuku, a oko vrata im se okače mala zvnoca na trobojci, koja simbolizuju pobedu nad smrti, jer je tog dana Isus umrlog prijatelja Lazara oživeo.

Decu posebno raduju zvončići oko vrata, a dok trčkaraju okolo hrama, čuje se zvuk zvona koji doprinosi veseloj i svečanoj atmosferi.

Kada u crkvi dobijte granu vrbe...

Mlade vrbove grančice dobijene u crkvi se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. U narodu postoji verovanje da one mogu da oteraju bolest i sva druga zla.

Takođe, u nekim selima u Srbiji, postoji običaj po imenu Lazarice. Tog dana, devojke okićene vrbovim granama, idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje prizivaju zdravlje.

Šta (ne) bi još trebalo raditi

Inače, danas bi trebalo brati cveće ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Ovim cvećem se rano ujutro kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani.

Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.

S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro na taj dan igrati i pevati.