Povodom Dana deteta koji je obeležen juče, u organizaciji Udruženja Down sindrom iz Beograda, održan je motivacioni seminar pod nazivom "Iz Prvog lica - da iz žrtve prerastete u uspešne borce", a kojem su prisustvovali roditelji dece sa Daunovim sindromom, vaspitači, defektolozi i studenti Defektološkog fakulteta.
Kao motivacioni govornik najavljena je Sara Preelević, sada već čuvena majka bliznakinja sa Daunovim sindromom, a o čijoj lavovskoj borbi za bolji život njenih devojčica je pisao ceo region.
Sara, koju s pravom nazivaju "majkom hrabrost", "lavicom", "heroinom", po ko zna koji put otvorila je stare rane i pričala je o svojoj borbi za Irmin i Ildin bolji život. Ne skidajući osmeh sa lica, sa puno nežnosti i ohrabrenja obratila se okupljenima na seminaru. Uglavnim ženama koje dele sličnu sudbinu, majkama dece ometene u razvoju.
Kroz kratki film o životu njene porodice, prisetila se prvih dana u bolnici kada su joj lekari saopštili "strašnu" dijagnozu, osude okoline, nerazumevanja u porodici, svih onih bolnih reči koje je je svakodnevno slušala, a koje nije dozvolila da je slome. Kako je sama rekla, znala je da joj je život namenio neku posebnu "ulogu". Svojom istrajnošću, neverovatnom snagom i ljubavlju, izborila se da njene devojčice danas, nešto više od decenije po rođenju, budu prihvaćene i voljene.
Danas je Sara predsednica prvog Udruženja dece i omladine sa Down sindromom NVO "Ljubav za ljubav" iz Podgorice, a njena neiscrpna vera u ljubav i dobrotu ljudi konačno se isplatila. Sa Veskom, biznismenom iz Crne Gore, dugogodišnjim prijateljem i odnedavno drugim suprugom, pre nepunih godinu dana dobila je ćerkicu Inu.
"To je naša čarobnica Ina. Ona je naš dar", rekla je Sara dok je ponosno pokazivala fotografije svoje lepe porodice.
Ipak, ni u drugoj trudnoći nije dobila podršku okoline.
"Zar se ne bojiš da ćeš opet roditi bolesno dete?", pitali su je, na šta im je ona obično odgovarala da to nije ništa strašno. Kako su njima njihovi mališani „najlepši, najpametniji i najzdraviji“, tako isto su njoj njena deca bila "najbolja".
"I da se Ina rodila sa smetnjama u razvoju, imala bi isti 'tretman' kao Irma i Ilda – poklonila bih joj svu ljubav i pažnju", kaže Sara.
Ispričala je i da je na porođaju zahtevala da je ne uspavaju kako bi mogla da se obraduje bebi, što joj je sa bliznakinjama bilo uskraćeno. Prvi susret sa njima obeležila je priča o bolesti, o poteškoćama koje je očekuju.
"Samo su mi pričali o tome šta one neće moći da rade, da im nema života, a niko do tih doktora genetičara mi nije rekao da će one moći da se nasmeju, da me zagrle, da me vole. To su zaboravili da kažu", rekla je Sara i dodala da je beba Ina unela radost u njihove živote i da je Irma i Ilda obožavaju.
"Inin dolazak nije samo promenio mene, već i bliznakinje. Ona će biti moja podrška, moja zamena. Vodim je sa sobom kad posetim naše Udruženje za decu ometenu u razvoju i svakom dam da je drži, jer želim da tako raste, da od malih nogu nauči šta je ljubav, šta je saosećanje ", ispričala je Sara.