"Ma, neće moje dete": Evo kako mladi nabavljaju drogu, a roditelji žmure

"Ljude koji su "upali" u problem zavisnosti ne treba marginalizovati, to su ljudi kojima je potrebna pomoć i zato je njihov oporavakfokus naših aktivnosti. Ne verujem da je čovek sam odgovoran za svoj pad, i društvo ima odgovornost u procesu oporavka i izlečenja", rekao je Boro Goić iz organizacije "Proslavi oporavak " iz BiH na prvom regionalnom forumu o zavisnosti i oporavku od droga.

"Napravili smo istraživanje javnog mnjenja gde smo upitali građane Srbije, BiH i Crne Gore da li bi voleli da žive u neposrednoj blizini sa osobom koja ima istoriju bolesti zavisnosti. 40 % njih je odgovorilo sa 'ne'. Isto tako, pitali smo da li bi voleli da se njihova deca druže sa decom bivšeg zavisnika, čak 60 % njih je odgovorilo takođe negativno. I to nam mnogo govori. Moramo raditi na tome da stigme bude što manje, a podrške što više, i to ne samo do strane društva, već i institucija. Zavisnost je izlečiva bolest, ali nije jednostavno doći do mesta izlečenja", kaže Goić.

Predsednik Svetske federacije protiv droga Esbjorn Hornberg iz Švedske rekao je mora postojati saradnja državnih i civilnih oragnizacija u borbi protiv bolesti zavisnosti.

"Važno je napomenuti da 94 % svetske populacije ne koristi droge, a mi treba da damo sve od sebe da ta cifra ne poraste, odnosno da radimo na tome da se smanji. Kada ulažemo novac u oporavak tih ljudi, zapravo ulažemo novac u zdravlje cele nacije i celog društva", izjavio je Hornberg.

Kad je reč o Srbiji i broju zavisnika u našoj zemlji, prema podacima dobijenim na osnovu posledenjeg istraživanja a koje se sproveo Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", 8 % od ukupne populacije starosti od 18 o 64 godine jednom u životu probalo je bilo koju vrstu narkotika.

"Narkotik koji se najviše zlopotrebljava jeste kanabis i to zato što je najdostupniji. Posle njega dolaze heroin, sintetičke droge i kokain. Prosečan zavisnik u Srbiji, po istraživanju 'Batuta', jeste muškarac starosti od 44 godine. Generalno je više muškaraca zavisnika nego žena", rekao je Milan Pekić iz Kancelarije za borbu protiv droga u Srbiji.

Zabrinjavajući je podatak da veliki broj maloletnih lica koristi narkotike.

"Važno je napomenuti da podaci kojima raspolažemo potiču iz baza podataka iz sve tri države i odnose se na ljude koji traže pomoć kod nas, dakle ne govorimo o celoj populaciji. Tako, 45 % zavisnika nalazi se u grupi starosne dobi od 18 do 29 godina. Od populacije mlađe od 18 godina čak 11 % čine zavisnici. To je izuzetno veliki broj, a evo i zašto. Ko traži pomoć od zavisnosti? Sasvim sigurno ne onaj koji je par puta koristio kanabis. Znači, reč je osobama koje ne mogu više same da se bore sa zavisnošću. 11 % od svih 837 zavisnika iznosi više od 80 mladih ljudi, osoba ispod 18 godina koje su tražile pomoć jer ne mogu više i, po meni, to je poprilično alarmantna situacija. To takođe znači i da su ti ljudi ranije počeli sa zloupotrebom droga, što je pokazatelj da se i ta starosna granica prvog uzimanja narkotika smanjila. Osim toga, to znači i da su droge koje oni konzumiraju takve da korisnike brže ruiniraju i teraju da traže pomoć. Ranije su ljudi na heroinu 'preživljavali' i po 20 godina, a sada imamo situaciju da nove droge, posebno amfetamini, utiču da korisnici već za par godina propadaju", rekao je Goić i dodao da se zato danas posebno insistira na programima rane prevencije.

O tome koliko su narkotici dostupni maloletnicima i kakva je uloga roditelja, govorio je Milan Pekić.

"Veza mladih ljudi i savremenih tehnologija dovodi do zloupotrebe droga. Mladi preko "darkneta" nabavljaju droge, potpuno neinformisani o njihovoj štetnosti i posledicama po zdravlje i život. Jedino na šta se oslanjaju su informacije o 'pozitivnim' stranama upotrebe droga", izjavio je Pekić i dodao da je zabrinjavajući odnos roditelja u Srbiji prema ovom problemu.

 "Vlada je u julu prošle godine osnovala komisiju za borbu protiv narkotika kod maloletnika, gde je određena najrizičnija grupa, a to su đaci od petog do osmog razreda", dodavši da su timovi držali časove edukacije po školama kako bi decu, ali i njihove roditelje i nastavnike, upoznali sa opasnostima zloupotrebe droga.

"Kroz ovu edukaciju prošlo je 37.000 dece, oko 4.000 zaposlenih u školama i svega 1.500 roditelja, što je zabrinjavajuće. Svi roditelji misle 'ma, neće moje dete' i to je problem. Nezainteresovanost koju su roditelji pokazali da čuju eminentne stručnjake ukazuje na to da moraju da se probude i daleko više pažnje posvećuju svojoj deci, da ih motre, da obraćaju pažnju na pojavu prvih znakova zloupotrebe narkotika."

Od zavisnika koji su potražili pomoć da se izbore sa svojom bolešću, broj onih kojima je to i pošlo za rukom nije veliki. Aleksandar Žugić iz Udruženja Izlazak kaže da je to velika borba.

"To je mnogo teža i veća borba nego što se misli. Mali je broj onih koji zaista izađu iz tog problema", rekao je Žugić i apelovao na sve koji se bore sa zavisnošću ili čiji se prijatelji ili članovi porodice nalaze u ovoj grupi, da se obrate besplatnom anonimnom savetovalištu pozivom na broj 0800-104-1000800 104 1000, gde će dobiti savet i sve neophodne informacije o tome kako da se leče i izbore sa zavisnošću.

"Najteži deo ovog posla jeste motivisati zavisnike jer oni najčešće i ne žele sebi da pomognu. Kroz razgovor mi dobijamo realnu sliku problema s kojom se zavisnik suočava i shodno tome ga dalje upućujemo u neku od državnih institucija na detoksikaciju, a potom ga sprovodimo kroz određene terapijske zajednice."

Prema informacijama Udruženja Izlazak, više od 30 % onih koji traže pomoć u Srbiji su zavisnici od heroina. Situacija je ista u Crnoj Gori, dok u BiH najviše poziva ima od strane onih koji zloupotrebljavaju amfetamine. Na drugom mestu u sve tri države je zloupotreba tramadola i benzodiazepina. Sledi kanabis - preko 40 % je prijavilo zavisnost od kanabisa.