Previše brižni roditelji dete često vode lekaru "za svaku sitnicu". Osim toga, o bolestima i zdravlju se sve više informišu na internetu, što može biti potpuno beskorisno, smatraju stručnjaci. Savetuju im da, kada je lečenje dece u pitanju, između ostalog, probaju da se vrate veri u sebe i svoje instinkte.
"Roditelji su prestali da veruju svojim instinktima i veruju raznoraznim savetima na internetu. Svako može da otvori sajt i da napiše tu šta želi. Tu inače ne piše ništa značajno, ali može da kod roditelja prouzrokuje tenziju", rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, dr Branimir Nestorović, alergolog i pulmolog.
Dr Nestorović navodi da previše brižni roditelji umeju da preteraju u reakcijama kada su u pitanju, na primer, lakše infekcije kod dece.
"Uglavnom su deca zdrava, u pitanju su banalne infekcije, prehlade se, procuri im bistro nos, počnu da kašlju i onda taj kašalj traje do tri nedelje. To se zove akutni kašalj. Svi očekuju da to treba da traje tri dana, a ne tri nedelje i onda posle deset dana nastaje panika", objasnio je doktor i dodao da obično tada roditelji decu vode na različite analize, brinu o rezultatima...
Кaže da zapravo treba pratiti kako se dete ponaša jer se, tvrdi, bolesno dete prepoznaje.
"Bolestan čovek ne želi da se druži ni sa kim, ljudi su tada neraspoloženi... Кad imate grip, ne možete ni da gledate komediju, ni da se smejete. Tada se luče ti citokini koji deluju na naš organizam koji pokušava da uštedi tada što više energije za imuni sistem da se izbori sa infekcijom", objasnio je dr Nestorović i naglasio da se zdravo dete prepozna "kada ga vidimo da se smeje, skače, igra i dobro je raspoloženo".
Dečaci uglavnom teže prođu kroz bolesti nego devojčice
Кada je reč o polu deteta, dr Nestorović kaže da su dečaci malo nežniji i da mogu teže da podnose bolest u odnosu na devojčice. Međutim, kako tvrdi, sva deca su danas manje otporna na bolesti nego nekada, najviše zbog manjka fizičke aktivnosti.
"Naišao sam na podatak da glavni faktor razvoja mozga potiče iz kosti. Кada dete ima fizičku aktivnost, za koju mu treba da neverovatna energija koju ima, i ona mu treba za razvoj mozga. Dete 66 odsto energije troši na to, sve je podvrgnuto neurološkom razvoju. Zato je važna fizička aktivnost, ali i način ishrane", rekao je doktor.
Doktor Nestorović upozorava na gluten, proizvode iz pekare i nedostatak "kuvane hrane" koji, u kombinaciji sa preteranim korišćenjem mobilnih telefona i društvenih mreža, mogu da imaju negativan uticaj na decu.
Internet je takođe problem i za roditelje, posebno u sezoni gripa i infekcija.
"Internet ima sadržaje o preparatima koji tu kao mogu da pomognu, a onda kada to pročitate, vidite da je u pitanju samo reklama. To su pi-ar tekstovi, i to skoro svi doktori pišu pomalo. Sve je to tačno, ali je sa naglaskom na neki određeni preparat koji se pojavljuje u nastavku teksta ili na sledećoj stani", rekao je doktor Nestorović.
Dodaje da je, generalno, ono što stimuliše imunitet, prirodna ishrana – voće, povrće i minerali. Navodi da ljudi ne mogu da stimulišu svoj imunitet, da i pokušaji u tom pravcu mogu biti opasni, već da se može samo organizmu dodati ono što mu nedostaje, poput vitamina D, koji se u ovom, hladnijem periodu, može nadoknaditi konzumiranjem ribe ili ribljeg ulja.
Afektivna imunologija
Osim suplemenata, fizičke aktivnosti i adekvatne ishrane, doktor upućuje i na važnost momenta roditeljske pažnje.
"Naš najveći organ je koža i tu ima puno nervnih završetaka, i tu se odvija hemijska konekcija - kao kad se ljudi drže za ruke. I ljudi i životinje vole da se maze, naročito deca. Pri maženju se oslobađa oksitocin, to je hormon vezivanja i on je izuzetan stimulator imunog sistema", objasnio je doktor Nestorović principe afektivne imunologije.
Naglašava da roditelji, upravo zbog toga, treba više vremena da provode sa decom.
Govoreći o vakcinaciji, dr Nestorović navodi da je vakcina za grip, problematična što deca i stari ljudi mogu slabo reagovati na nju, a tim grupama je najpotrebnija.
"Glavna vakcina je zdrav način života, izbegavanje duvanskog dima, fizička aktivnost, zdrava ishrana, dobar psihički status, ljubav... to je najbolja prevencija za sve bolesti", zaključio je dr Nestorović.