Sve je više vanbračnih zajednica u Srbiji, a psihoteraeut otkriva koji je razlog...
Svako četvrto dete u Srbiji se rodi van braka, pokazuju podaci Evropskog statističkog biroa. Psihoterapeut dr Vera Despotović je u Jutarnjem programu TV Prva objasnila zašto je sve više mladih koji ne žele da kažu "sudbonosno da".
"Nije to iznenađujuće, mi smo i kroz praksu došli do tih podataka. Često od klijenata čujemo da brak više nije u modi. Oni to kažu kolokvijalno, ali češće mi se čini da se sada mlađi ljudi pre opredeljuju za život u vanbračnoj zajednici jer im daje osećaj slobode. Kažu da im je to neformalnije, kada se potpiše i stave burme onda je, kako kažu, 'brak mrak', kao da se stavljaju okovi i kažu da onda imaju pritisak da funkcionišu kao njihovi roditelji. Imaju pritisak da stvari treba da se dešavaju kao ranije, u smislu tradicionalne podele poslova", ispričala je dr Despotović.
Na pitanje ko češće "koči" stupanje u brak – muškarci ili žene, kaže...
"Možda se češće žene opredeljuju da budu u vanbračnoj zajednici jer one imaju utisak da će biti opterećenije kada uđu u brak, da će biti u tradicionalnoj ulozi da obavljaju većinu poslova. Osim mlađih ljudi koji se sada opredeljuju za vanbračne zajednice, rekla bih da i mnogi ljudi koji su iza sebe imali brak, sada se drugi put opredeljuju za vanbračnu zajednicu".
Svako četvrto dete u Srbiji se rodi vanbračno, a advokatica Marija Jovanović je govorila o tome da li deca iz bračne i vanbračne zajednice imaju ista prava.
"Brak po konvenciji UN o pravim deteta sadrži odredbu po kojoj se vanbračna zajednica izjednačava sa bračnom, dok su deca rođena u braku i van braka jednaka. Što se tiče dece, to je isto, ali što se tiče vanbračnih partnera mislim da je venčani list bitan jer nemaju istra prava kao bračni. U bračnoj zajednici, zakon sadrži odredbu po kojoj majka deteta jeste žena koja ga je radila, dok je otac deteta muž majke. U vanbračnoj je važna izjava o priznanju sa kojom mora da se složi majka. Ta izjava se mora dati pred matičarom ili organom starateljstva, a ako je dete starije od 16 godina i ono mora da se saglasi sa izjavom. Ukoliko otac ne da izjavu, drugi način je sudskim putem, da se podnosi tužba i utvrđuje očinstvo", objasnila je ona.
Postoje i situacije kada vanbračni partneri ne mogu da se saglase oko prezimena deteta, koje može da nosi majčino, očevo ili oba prezimena.
"Ako se roditelji ne saglase oko prezimena deteta, matičar se obraća nadležnom Centru za socijalni rad koji u određenom postupku poziva oba roditelja na razgovor. Ako roditelji ne mogu da se dogovore, Centar za socijalni rad donosi odluku o prezimenu. Ono što još treba naglasiti je to da zajednička deca ne mogu nositi različita prezimena", istakla je Jovanovićeva.
Ne samo što se beleži porast vanbračnih zajednica, psihoterapeut smatra da će se taj rast nastaviti i dalje i objašnjava šta je jedino rešenje da bi se mladi "vratili" braku.
"Mislim da će trend beležiti rast, ali jedini način da se to zaustavi je ukoliko se negde nađu neki adekvatni načini kako će partneri funkcionisati u braku, onda nema razloga da se izbegava i taj format. Mislim da se na brak i dalje gleda na jedan tradicionalni način što se tiče podele uloga i funkcionisanja, mladi prkose tome i odbijaju brak jer ne žele na taj način da funkcionišu. Na brak treba da se gleda drugačije, ako bi bilo veće slobode, da ih ne ujedinjuju obaveze i dužnosti kao ranije, nego negde prava sloboda, da imaju mogućnost da zajedno određuju kako će da funkcionišu", poručila je ona.
Mondo.rs
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.