Sociolozi kažu da je porodica "osnovna ćelija društva", a čini se da je porodica i institucija braka uopšte, u Srbiji u krizi. Tome u prilog govori i ne tako slavna statistika.

Svako malo čujete da se neko u vašoj okolini razvodi i čini vam se da gotovo svaki drugi brak završi razvodom? Nije baš tako, ali situacija nije ni sjajna - 2016. godine je na 1.000 sklopljenih brakova bilo 251,8 razvoda, što znači da se svaki četvrti brak završi razvodom. Da i ne pominjemo da je od pedesetih godina prošlog veka dvostruko smanjen broj sklopljenih brakova, što verovatno ima veze sa socijalnim i ekonomskim prilikama.

Prema podacima koje smo dobili od Republičkog zavoda za statistiku, u 2016. godini je bilo 5,1 zaključenih brakova za 1.000 stanovnika, što je više nego 2011. godine, kada je bilo 4,9 zaključenih brakova. Ipak, 2016. je ukupno zaključeno nešto manje prvih brakova nego 2011. godine - 29.048 u odnosu na 30.014.

Čini se i da se Srbi sve kasnije odlučuju da kažu "sudbonosno da" - prosečna starost mladenaca pri stupanju u brak je blago veća nego ranije, pa tako danas mlada ima 28,2 godine, a mladoženja 31,2.

Zanimljivo je i to što se na jugu, koji važi za siromašniji deo naše zemlje, mladenci ranije odlučuju na brak nego u prestonici. Nevesta na jugu ima 27,3 godina kada prvi put stupa u brak, dok "prestonička mlada" ima 31,7 godina. Mladoženja sa juga pri sklapanju prvog braka ima u proseku 30,5, a mladoženja beogradskog regiona 34,9 godina.

Statistički gledano, najviše brakova su 2016. zaključile mladoženje starosti između 25 i 29 godina, a najviše je bilo i nevesti tog starosnog doba.

U našoj zemlji brakovi se najčešće sklapaju među supružnicima iste nacionalnosti (31.369 je bilo 2016. godine), ali sklopljeno je i 4.552 braka među partnerima različite nacionalnosti.

Takođe, "na ludi kamen" najčešće staju supružnici koji imaju istu školsku spremu (23.992), u 7.001 slučaju sklapanja braka mladoženja ima nižu školu od neveste, a u gotovo 5.000 brakova je muškarac obrazovaniji.

Od ukupnog broja brakova, 46,3 odsto je sklopljeno među zaposlenim supružnicima, u 1,2 odsto slučajeva su mladenci izdržavana lica, 8,5 odsto brakova je sklopljeno među parovima gde muškarac izdržava ženu, a u 0,5 odsto brakova žena izdržava muža.

U našoj zemlji se svaki četvrti brak završi razvodom

Precizniji podaci pokazuju da je u 2016. godini stavljena tačka na 9.046 brakova, što je nešto više nego u odnosu na 2001. godinu - 8.251. Prosečna starost muškarca pri razvodu je 43,5, a starost žene 40 godina. Najviše raskinutih brakova bilo je na severu naše zemlje - 5.511.

U najvećem broju raskinutih brakova partner je bio star između 40 i 44 godina, a partnerka između 35 i 39 godina.

Od ukupno 9.046 godina prekinutih brakova 2016, najveći broj završen je posle samo jedne do četiri godine braka - 2.050. Najmanja stopa razvoda je u prvoj godini braka (390 razvoda), a mali broj razvoda dešava se i između 20. i 24. godine braka (943 razvoda).

Brak u našoj zemlji u proseku traje 13,3 godina, a najveći broj razvedenih parova nema decu - 4.045. Zatim slede razvedeni parovi koji imaju jedno dete (2.537), parovi sa dvoje dece (1.992), dok je broj razvedenih parova koji imaju šestoro dece bio tri, a toliko je i razvedenih koji imaju sedmoro i više dece.

Deca su u 40 odsto tih slučajeva dodeljena ženi, u 7,5 odsto mužu, a starateljstvo se deli u 7,1 odsto slučajeva.

Najveća stopa zaključenih brakova 2016. godine bila je u opštini Tutin, a najmanja u opštini Rekovac. Najveća stopa razvoda iste godina bila je u Negotinu i Majdanpeku, a najmanja stopa u Lučanima, Kosjeriću, Batočini i Bosilegradu.

Kada je reč o tome ko je pokrenuo razvod, prema podacima za 2015. godinu kojima raspolaže Republički zavod za statistiku, te godine je sporazumno prekinuto 55,2 odsto brakova, u 16,9 odsto slučajeva je razvod tužbom zahtevao muž, a u 27,9 odsto slučajeva je tužbom zahtevala žena.

Naredne, 2016. godine, sporazumno je prekinuto 53,8 odsto brakova, u 18 odsto slučajeva je muž zahtevao tužbom, a u 28,2 odsto slučajeva je razvod tužbom zahtevala žena.

Imajući u vidu sve podatke kojima raspolažu, iz Republičkog zavoda za statistiku kažu da se u periodu od pedesetih godina prošlog veka do danas broj zaključenih brakova znatno smanjuje - 1950. je zaključeno 76.749 brakova, u poređenju sa 35.921 2016. godine, što je više nego duplo manje.

Posmatrajući stopu zaključenih brakova na 1.000 stanovnika, vrednost od 12,9 odsto sklopljenih brakova 1950. godine je pao na 5,1 odsto u 2016. godini.

Kada je reč o razvodima, stopa razvedenih je u 1950. godini iznosila 1,4 odsto, u odnosu na 1,3 u 2016, ali treba imati u vidu da je pedesete godine bilo i više sklopljenih brakova.

A kako stojimo u odnosu na druge evropske zemlje?

Pre četiri godine, 2014, u Srbiji je stopa zaključenih brakova bila 5,1, a stopa razvoda je bila 1,1. Poređenja radi, u Makedoniji je iste godine stopa zaključenih brakova bila 6,7, a stopa razvoda identična kao kod nas - 1,1.

Prema podacima preuzetim iz godišnjaka Ujedinjenih nacija, u Bosni i Hercegovini je tada stopa stupanja u brak bila 4,8, ali je i stopa razvoda bila manja - 0,4. U Mađarskoj je stopa zaključenih brakova bila 3,9, a stopa razvoda 2. Kada je reč o Hrvatskoj, stopa brakova je bila 4,6, a stopa razvoda 1,6, u Crnoj Gori je to 5,7 prema 0,9.

Upoređujući sve evropske zemlje, moglo bi se reći da je stopa razvoda najniža u Bosni i Hercegovini (0,4), barem prema podacima iz te godine. Slede Irska sa stopom od 0,6 i Malta sa stopom od 0,8.

Kada je reč o stopi sklapanja brakova u evropskim zemljama, ubedljivo je najviša u Belorusiji - 8,9, zatim u Rusiji (8,5), pa u Albaniji (8,2). Ipak, rekord u svetu drži Egipat, sa stopom zaključenih brakova od 11,0.